forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Октобар 19, 2018, 12:18:25


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1] 2   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Америка: актуелности, избори и...  (Прочитано 20006 пута)
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« послато: Новембар 27, 2011, 12:49:04 »

Америка је у рату. Некако, непрестано, без пауза и предаха. Масовна производња оружја и његова примена у преваспитавању остатка света, је у америчкој политици фиксиран циљ. На јучерашњим вестима, опет иста слика. Још једна колетерална  штета, превид који је коштао живота 24  невина пакистанска држављанина.
Сенка смрти и убијања прати америчку политику. Ако је неко мислио, да ће УСА под владом обојеног Председника повести једну другачију политику, преварио се грдно!
Завладати светом по сваку цену, ратовати, палити, рушити, уништавати, то је начин реализације америчког политичког пута.

Да би слика грубе и ноторне ироније била употпуњена, Госпођа државни секретар, Хилари Клинтон, јутрос на првим вестима, хладно и готово цинично, изјављује да ће влада УСА испитати овај несретан слућај. НИ реч више, ни реч мање. Идемо даље, рат траје, неможе престати. Још многи нас чекају који су већ спремни, у ладицама нечијих писаћих столова. Следи можда Сирија, па Ирак, ко зна, можда смо и ми опет на реду, ето, не покоравамо се. Ако то чини наша српска влада, није ни битно, народ полако диже глас, отпор се повећава у у народу мрмори прекипели бес. На све ружно и лажно. Па и на политику УСА, која не престаје да убија....
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Новембар 27, 2011, 19:58:03 »


http://tv.globalresearch.ca/

Кликните на ово: IMPERIALISM & THE 99% SOLUTION

Штета што немам начина да ово предавање преведем са енглеског, па је прилог само за оне који разумију енглески. Углавном, чичица је заиста на један духовит начин испричао све о америчком империјализму.

Кратко, само неколико детаља из његових теза:

1. На три мјеста помиње брутално уништење Југославије од стране Америке и злочин потив легално демократски изабраног предсједника Слободана Милошевића.

2. На самом почетку каже да је УСА империја каква до сада није постојала у историји човјечанства. То је империја која је у стању за кратко вријеме да уништи читаве државе и нације (навео опет примјер Југославије и Либије).

3. О америчкој полицији каже да она уопште не интервенише у заштити обичних грађана од криминалаца и насилника под изговором да немају буџет за такву врсту обуке, али се зато огромне паре издвајају за тренинге полиције у гушењу побуна и демонстрација, као и у заштити 1 % супербогаташа.

4. О богатству, или оних 1 % богаташа у Америци, каже: ''Није богатство кад видите нечију милионску кућу па је сликате. Богатство је оно што не можете ни да видите, јер му не можете ни прићи да сликате. То богатство је од вас удаљено, ограђено, штите га гомиле из обезбјеђења и убију вас ако прилазите, или вам поломе камеру...''.

5. Доста говори о америчкој војсци и војним базама по свијету, о силним парама које се издвајају за америчке ратове све у сврху пљачкања других нација и њихових сировина, а све зарад крупних мултинационалних компанија.

6. Опет духовито каже о лицемјерју под којим изговором се врше бомбардовања по свијету:
    ''Бомбардујемо их како бисмо их спасили'' (како можеш спасити некога ако га убијеш
    бомбама? Ето до које мјере иде медијско лудило, да су амерички лидери и на тај начин у
    стању правдати своја злочиначка бомбардовања).

7. Интересантан је и детаљ о Куби у коме Мајк Паренти (Michael Parenti) тврди да је Куба тајна америчка колонија и како је добила ''самосталност'' (даћемо вам да имате вашу државу и вашу заставу, под условом да вашу привреду преузму наше ''мултинационалне'' компаније). Ово ми је било интересантно јер се поклапа са мојом тезом да је УСА увијек могла уклонити Кастра и уништити Кубу, ту малу острвску државицу која је надохват руке њеним ракетним и морнаричким снагама, али јој Куба треба управо оваква каква јесте.

Иначе, ово је предавање одржано у Торонту.


Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Новембар 30, 2011, 07:58:47 »

Овај Американац у прилогу напустио Америку а УСА државу назива највећом криминалном организацијом на свијету:
https://www.youtube.com/watch?v=yMwsc7d8LTI&feature=fvsr

https://www.youtube.com/watch?v=NqCIyHHOCQo&feature=related
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Јануар 04, 2012, 09:38:15 »

Хилари Клинтон јавно признала: Ми смо створили "Al-Qaidu"!

На интернету се појавио снимак говора америчке државне секретарке Хилларy Цлинтон у којем јавно признаје да је Америка створила Ал-Qаиду, најпознатију свјетску терористичку организацију.


„Сјетимо се, људе против којих се данас боримо створили смо прије 20 година. Учинили смо то јер смо били заробљени у борби са Совјетским Савезом који је напао Афганистан, нисмо хтјели да СССР има контролу над централном Азијом па смо морали да реагујемо“, рекла је Хилларy и објаснила да стварање Ал-Qаиде није био тако лош потез.

Цлинтон тврди да је ова идеја била дјело Роналда Реагана, који је тада био предсједник САД, коју је „благословио" тада претежно демократски Конгрес. Успјешно су регрутирали најрадикалније исламске фанатике и муџахедине у регији и упрегнули их у борбу против Совјета.

За сада није познато када је тачно Хилларy одржала овај говор.



ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО!


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=SYKD_Qjhcwg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=SYKD_Qjhcwg</a>



БЛИН Магазин




***






Шта ће све "испливати" и по питању Србије, али када прође тек, неколико десетина година.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
peraazdajic
Гост
« Одговор #4 послато: Март 05, 2012, 20:20:47 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


"Наша царица Милица, кад јој је погинуо муж отишла је у манастир, а на месту где га је први пут угледала подигла је цркву (Љубостињу), а ваша "принцеза" Жаклина Кенеди после погибије Џона Кенедија је дигла ноге првом богатом Грку (Оназис) који је на њу наишао. То је огромна разлика међу нама и зато ретко можемо да се разумемо."
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #5 послато: Март 31, 2012, 01:39:49 »

ИЗВРШНО НАРЕЂЕЊЕ

Неочекивано, 16. марта 2012. године, Барак Обама потписао је Извршно наређење према коме председник и посебно одређени секретари сада имају овлашћења да располажу свим домаћим ресурсима, укључујући воду и храну. Наређење такође каже да председник и његови секретари имају овлашћење да под своју команду ставе сав саобраћај, енергетику и инфраструктуру у САД и да присилно мобилишу америчке грађане за војну службу. Наређење такође – истина неодређено – помиње и мобилизацију грађана за "‘радне задатке"‘ у сврху националне одбране.




То, међутим, није све:
Наређење се не односи само на случајеве катастрофа и ратног стања, већ и на мирнодопске услове.


Извршно наређење о приправности ресурса у сврху националне одбране (The National Defense Resources Preparedness Executive Order, видети цео енглески текст на адреси http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2012/03/16/executive-order-national-defense-resources-preparedness)  користи "овлашћења" дата председнику Законом о одбрамбеној производњи из 1950. године (Defense Production Act), стављајући на знање свима да готово сва средства неопходна за живот људи председник сада може запленити и ставити под своју контролу када се то њему или његовим секретарима прохте.

Противуставност највећег броја досадашњих председничких извршних наређења већ је опште позната, као и незаконитост ускраћивања грађанима њихових основних уставних и људских права, која би требало да буду неприкосновена чак и у случају ванредних околности у земљи. Ваља такође истаћи да се, као ни при Обаминој недавној либијској авантури и могућој интервенцији у Сирији, Конгрес готово и не помиње, осим што се предвиђа обавештавање овог наводно равноправног огранка власти о контекстуално бесмисленим догађајима.

Како је већ напоменуто, Извршно наређење обухвата готово све. Тако, на пример, Одељком 201 – Надлежни за приоритете и расподелу, Наређење објашњава да надлежност за делање из уводног пасуса лежи на председнику, али да се сада пребацује на бројне секретаре америчких федералних власти. Тако делегиране надлежности и одговорности секретара у овом Одељку гласе:

1) Секретар за пољопривреду (одговара) за залихе хране, њен смештај и чување, стоку, ветеринарске службе, службе за заштиту биља и домаћу дистрибуцију пољопривредне опреме и комерцијалних ђубрива;

2) Секретар за енергетику (одговара) за све изворе енергије;

3) Секретар за здравље и здравствене услуге (одговара) за здравствене службе;

4) Секретар за саобраћај (одговара) за све облике цивилног саобраћаја;

5) Секретар за одбрану (одговара) за водене ресурсе, и

6) Секретар за трговину (одговара) за све друге материјале, услуге, и капацитете, укључујући и грађевински материјал.

Довољно је само прочитати одељак Дефиниције Извршног наређења да би се јасно видело да термини попут "прехрамбених ресурса" представљају фасаду иза које се крију све врсте хране и прехрамбених производа неопходних за живот људи.

С тим у вези, Одељак 601 – Секретар за рад, преноси посебне одговорности на Секретара за рад пошто се односи не само на оно што грађанима треба да преживе него и на сâме грађане.

Очито, чињеница да америчке власти могу да мобилише грађане у војску против њихове воље – иако је то јасно кршење њихових права – није шокантна због тога што се тако радило и у прошлости, те је логично да се "надлежност" за то регулише овим Одељком.

Оно што запањује, међутим, јесте чињеница да Одељак 601 предвиђа и радну мобилизацију у циљу националне одбране. Иако неки пододељци кажу да мобилизација треба да буде заснована на процени "учинка и потребе за коришћењем рада", очито је да ће "рад" (то јест амерички радници) бити сматран још једним ресурсом који ће бити стављен под контролу у циљу "националне одбране". У Наређењу се наводи:

"Одељак 601 – Секретар за рад. (а) Секретар за рад, у сарадњи са Секретаром за одбрану и руководиоцима других тела, по процени Секретара за рад, ће:

1) прикупљати податке неопходне за сталну процену потребе за радном снагом у земљи, а у сврху националне одбране;

2) на захтев Директора регрутне службе и у сарадњи са Секретаром за одбрану помоћи Директору регрутне службе у припреми политике регрутације и ослобађања од војне обавезе;

3) се, на захтев руководиоца тела овлашћеног на основу овог Наређења, консултовати са тим Телом у погледу следећег: (а) учинка предвиђених радњи на потребу за радном снагом и њеним коришћењем; (б) односа између потребе за радном снагом и потреба за материјалима и капацитетима; и (в) свим другим питањима која могу допринети да остварење приоритета и расподеле функционише у складу са ефикасним коришћењем и дистрибуцијом рада.’‘


Обратите пажњу на чињеницу да текст Наређења нигде не каже да ће се то све чинити "у случају ванредних околности". Уместо тога, стоји да ће се то обављати "у циљу националне одбране". То значи да председникова нова "овлашћења" нису преузета само зарад објављивања "ванредних околности" по његовој процени већ и за мирнодопску примену. Наређење то у следећем пасусу каже сасвим отворено:

"Руководиоцу сваког тела ангажованог у набавкама за националну одбрану делегирано је овлашћење од стране председника на основу Одељка 107(б)(1) Закона, 50 У.С.Ц. Додатак 2077(б)(1), како би предузео одговарајуће мере да обезбеди неопходне делове, технологију, материјале, и индустријске ресурсе из поузданих извора у циљу задовољавања одбрамбених потреба у време мира, фазне мобилизације и ванредних околности.’‘

Председници разних политичких припадности већ дуго незаконито користе Извршна наређења да би поништили права америчких грађана. Иако је историја често потврђивала да су та наређења била неморална и неуставна, чињеница је да накнадним оценама патње жртава оваквих одлука нису ничим могле бити умањене. Стога морамо сместа осудити и ову очиту узурпацију од стране америчких власти и одупрети јој се.

Има их, међутим, који се ипак питају зашто је председник потписао овакво Наређење? И зашто га је потписао баш сада? Да ли због предстојећег рата са Ираном или Трећег светског рата који лако може настати из таквог сукоба? Да ли због темпиране бомбе која се зове привреда, и коју од потпуног распада дели само један непромишљен потез или још један трговински споразум? Да ли, пак, због растуће мржње коју обични људи осећају према властима? Предстоји ли нам природна катастрофа о којој не знамо ништа? Постоје ли планови за увођење ратног стања?

Шта год да је разлог за најновији Обамин потпис, једно сигурно знамо – "То се неће десити овде (или нама, прим. Уред. Српског листа)" била је лабудова песма сваке жртве демоцида (убијање становништва од сопствених власти, прим. Уред. СЛ) у скорашњој историји човечанства.

Аутор текста: Брендон Турбвил (Brandon Turbeville)

Брендон Турбвил (Brandon Turbeville) живи у Малинсу, Јужна Каролина. Аутор је три књиге: Кодекс Алиментаријус – крај слободе здравља (Codex Alimentarius — The End of Health Freedom), Седам стварних завера (7 Real Conspiracies)  и Решења на основу здраве памети (Five Sense Solutions). Аутор је и бројних чланака о здрављу, економици, корупцији у власти и грађанским слободама.

Напомена: Објављено на сајту Глобалних истраживања 18. марта 2012.

Превело и приредило Уредништво Српског листа .
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Март 31, 2012, 01:46:15 »

Ко зна можда нас и овај наш несрећник, који се зове председник Србије, једног дана изненади са сличним "Извршним наређењем". Само да се надамо да то не уради, иако и он и Влада Србије више ни сами не знају шта су, а шта нису прекопирали, што од Амера, што од ЕУ.....
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Драган
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 31


Погледај профил
« Одговор #7 послато: Март 31, 2012, 09:32:25 »

БАРАК ОБАМА:

"Много хтео, много започео,
час умрли њега је омео..."

СТРАХ,  СТРАХ, И САМО СТРАХ...
То је оно што је насушна потреба глобалиста да /о/владају светином!
Али, свако онај ко се маши ножа/страха/, од ножа /страха/ и гине... ХРИСТОС!!!
Страхом се у неограниченим количинама у биохемији човека  производи  АДРЕНАЛИН, насушна храна
ЕНТИТЕТА који су станари у душама и телима Барака Обаме, његовог окружења и његових
наредбодаваца - САТАНИСТА, који слове за ''ВЛАДАРЕ ИЗ СЕНКЕ''.
Што се тиче нас - народа срБскОГА - треба остати ''`ЛАДАН К`О ШПРИЦЕР'', не придавати никакву
важност свему томе, не подлећи било каквом утицају, па ће се емитовани страх одбити од те наше
ЛЕЖЕРНОСТИ, као сунчев зрак од огледала, и вратити пошиљаоцу, а онда он нека гледа шта ће и
како ће...
Ако би се неко и од наших  политичких пришипетља машио да трапаво копира БАРАБУ ОБМАНУ, и
њему следи оно:

''МНОГО ХТЕО, МНОГО ЗАПОЧЕО,
ЧАС УМРЛИ ЊЕГА ЈЕ ОМЕО /ОДУВАО/...''

Добар предизборни слоган, зар не Молим?

ПОТПИС:    ПЛЕМЕ МОЈЕ СРБСКО - У ЖИВОТ ВАСКРСАВА!!!
Драган Славнић
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Март 31, 2012, 09:35:16 »

Хвала Драгане за искрен и зажет коментар...

СРБИ, ујединимо се у искреној намери да очувамо име нашег народа и част наше православне Вере...
Сачувана
Синиша
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 4


Погледај профил
« Одговор #9 послато: Април 01, 2012, 10:09:21 »

Драгане,

драги пријатељу, ,, СВЕТОСАВЦУ "ПРАВОСЛАВНИ БРАТЕ,

Бог ти је рећи даровао, Ти си их јавно саопштио, своју
моралну и духовну обавезу си сад и овде ,, ИСПУНИО " а
ја Синиша Радосављевић-Светосавац : ,, БЛАГОСИЉАО ".

Прошла су времена: ,, ПРАЗНИХ ФРАЗА ", дошло време
,, ДЕЛА ", свега што је паметно и за све опште добро,
треба подржати и ,, БЛАГОСИЉАТИ". Сви који то раде,
себе и оно-га кога благосиљају,  морално и духовно
на један далеко већи ниво ,, УЗДИЖУ" , РАДОСТ у срцу
мир и спокој у души ,, ОСЕЋАЈУ ". А управо ТО сад и овде
Милиони СРБкиња, СРБа требају.

Твој пријатељ

Синиша - Светосавац
Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #10 послато: Мај 31, 2012, 13:54:12 »

KLAJD PRESTOVIC: SAD SU NA PUTU PROPASTI JER IM GLAVNI IZVOR MOĆI VIŠE NIJE EKONOMIJA, NEGO VOJSKA



SAD se uopšte ne fokusiraju na važna ekonomska pitanja, fokus je totalno prebačen na prioritete geopolitike


Klajv Prestovic, američki analitičar, autor i bivši savetnik za ekonomska pitanja u Reganovoj administraciji, u razgovoru za „Russia Today“ komentarisao je aktuelnu američku vojnu politiku. On smatra da bi ona mogla da bude destruktivna za SAD.

Prestovic ističe da su vlasti u SAD „zaluđene imperijalizmom“ i kako zbog toga najviše pati ekonomija. On smatra da su geopolitika i vojna dominacija danas za SAD daleko bitniji od ekonomskog napretka. Kao jedan od glavnih razloga za to,ističe ogroman vojno-bezbednosni kompleks, koji je do sada toliko nabujao da ima i znatnu političku moć kojom se koristi kako bi sam sebi stvorio situacije (ratove) i opravdao svoju svrhu postojanja.

Zato Prestovic smatra da bi SAD mogle da propadnu kao i SSSR.

RT: U jednom od vaših novijih tekstova pod naslovom „Menjamo zaposlenja za vojne baze“ istakli ste da SAD žrtvuju sopstvenu ekonomiju u ime geopolitike.

- Da, imate zanimljiv novi primer. Obamina administracija je nedavno najavila prebacivanje fokusa na Aziju, što znači da će SAD sada vojnu silu prebaciti sa prostora Bliskog Istoka na Aziju i pacifičku regiju. To će veoma negativno uticati na ekonomiju.

Da li je vojska poslednja poluga kojom SAD mogu da utiču na ostatak sveta?

— SAD pate od smanjenja konkurentnosti. Imamo veliki privredni deficit, duboko smo zaduženi prema Kini i ostatku sveta. Naš glavni izvor moći više nije ekonomija, već vojska. Zapravo, prilično se nalazimo u situaciji u kojoj je bio bivši Sovjetski Savez. SSSR se nije srušio zato što im je nedostajalo vojne snage, već zato što im je posrnula ekonomija. Ista stvar se sada događa i u SAD.

Smatrate li da se SAD raspadaju?

— Ne raspadaju se još, ali su na veoma dobrom putu prema tome.

Šta biste rekli da vam neko iz administracije kaže da SAD čuvaju svoje ekonomske interese uz pomoć vojske?

— Pogledajmo naš novi plan za Aziju. Već šaljemo nove trupe na prostor zapadnog Pacifika, ali nemamo nikakve pretnje na prostoru zapadnog Pacifika. Neće Kina napraviti invaziju na SAD, rakete Severne Koreje ne mogu dobaciti do SAD, američka nafta ne dolazi iz tog pravca. Dakle, gde je opasnost? Kako naša vojska svojim boravkom u toj regiji čuva naše interese? To je zaluđivanje imperijalizmom. To je ostavština Drugog svetskog rata i hladnog rata. Trenutno u SAD imamo ogroman bezbednosni sistem i on je toliko politički moćan da sada doslovno traži situacije kako da opravda svoje postojanje. Ali nije mi jasno kako bi to moglo biti u interesu SAD. SAD se uopšte ne fokusiraju na važna ekonomska pitanja, fokus je totalno prebačen na prioritete geopolitike.

Dakle, sve se svodi na američke vojne baze i širenje vojne moći širom sveta?

— Sve se svodi na to da se održava primat američkog nacionalnog bezbednosnog establišmenta.

Čak i po cenu državne ekonomije?

— Da.

SAD imaju veliko vojno prisustvo na prostoru Perzijskog zalieva. Kad je reč o protestima u Bahrainu, SAD okreću glavu, navodno zbog činjenice da se tamo nalazi američka Peta flota. Da li politički i ekonomski kompromisi idu ruku pod ruku?

— Da, idu. Situacija u Bahrainu je izuzetno bolna za SAD. Po pitanju kršenja ljudskih prava, u potpunosti bi morali biti na strani šiita. Ali svrstali smo se na stranu vladajućeg sunitskog režima zbog sopstvenih interesa. Mislim da smo se time kompromitovali.

Dakle, SAD ne ulaze samo u ekonomske koncesije, već i u političke?

— Da, mislim da ovde radimo kompromis sa sopstvenim principima.

Šta SAD mogu da ponude Kini kako bi ona kupovala manje iranske nafte?

— SAD traže od Kine da smanji uvoz iranske nafte, ali takođe i da vrši pritisak na Severnu Koreju i njihov raketni program. Dakle, tražimo mnogo toga od Kineza – geopolitički. Ali ne tražimo od njih da prestanu sa manipulacijama sopstvenom valutom. To im ne tražimo, nego im doslovno poručujemo: sve je super, samo nastavite.

Zašto Obama ne želi taj konflikt?

— Zato što ne forsira pitanja poput kineske valute, Obama ima više prostora da od Kine traži da se smanji kupovina iranske nafte i da se poveća pritisak na Severnu Koreju. Očigledno je da Obama smatra da je to bitnije.

Vi smatrate da situacija sa kineskom valutom šteti američkoj ekonomiji?

— Mislim da je pitanje kineske valute mnogo veći problem za američku ekonomiju i mislim da se radi o daleko važnijoj stvari nego što je kupovina iranske nafte.

Ipak, SAD se buni po tom pitanju...

— Ne, Tim Gajtner, glavni dekretar državnog trezora odbija da javno prizna da Kina manipuliše valutom. On se ne usuđuje da to izrekne formalno jer bi tada formalno morao nešto i da preduzme po tom pitanju. Ne želi ništa da reskira jer zna da bi to bio veliki konflikt sa Kinom.

Ali čuli smo da je predsednik Obama oformio poseban tim koji bi trebalo da se bavi tim problemom?

— Da, ali taj tim koji je sastavio će se baviti tzv. „nepravednom razmenom“, a ne pitanjem kineske valute. Zapamtite, u globalizovanom svetu, privredna razmena se odvija putem privrednih predstavnika, a to je Svetska trgovinska organizacija (WTO). Robna razmena se ne bavi valutama. Valutama se bave trezori, ministarstva finansija i MMF – govorimo o dve sasvim suprotne linije. Dakle, kad Obama kaže da će se baviti privrednom razmenom, on pritom ne misli na valute. Kad i govori o valutama, nikad ne govori o „manipulaciji valutama“ jer ne želi konflikt.

Američki stručnjaci su zabrinuti zbog Kine i njene dominacije. Da li se radi o novcu? Obostranoj zavisnosti? Zbog čega su stvarno zabrinuti?

— Nema previše straha od Kine. Postoji mnogo veći strah pred pitanjem budućnosti SAD. Ako zamislite globalizaciju kao partiju karata – svaka zemlja ima svoje karte, i onda se pitate: koja zemlja ima najbolje karte? Lično smatram da SAD još uvijek imaju dobre karte u rukama. Ali u toj igri možete imati veoma dobre karte i opet izgubiti ukoliko ste loš igrač. I trenutno smatram da SAD igraju veoma loše. Najveći naš problem je što smo previše fokusirani na geopolitiku, na bezbednost. Mi razmeštamo trupe po Persijskom zalievu, Bliskom Istoku, Aziji..., dok se u isto vreme zemlje poput Kine, Brazila i Nemačke fokusiraju na investiranje u obrazovanje i konkurentnost. Mi to ne radimo i, to je glavni izvor problema u SAD.


http://www.standard.rs/klajd-prestovic-sad-su-na-putu-propasti-jer-im-glavni-izvor-moci-vise-nije-ekonomija-nego-vojska.html
« Последња измена: Мај 31, 2012, 20:41:26 Zeka » Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #11 послато: Август 26, 2012, 09:26:28 »

Град мртвих, болесних и људи без наде у пустињи - Истина коју нигде до сада нисте могли да прочитате, јер светске силе не желе да се открију ови ужаси

СТРАХОТЕ ФАЛУЏЕ

Пакао: Осам година после жестоког бомбардовања белим фосфором, Америка још односи жртве у овом ирачком граду. Становништво живи у гету, опасани су кордонима војске која им брани да излазе из града како се не би "мешали" са другима и разносили језиве болести

Док ви ово читате, баш сада, у једном и од бога заборављеном кутку планете лекари воде тешку битку. У тој болници је данас, као и сваког другог дана, рођено дете са страховитим деформитетима, неприродно великим стопалима, уврнутим ногама, без костију, без појединих унутрашњих органа. Лекари верују да ће преживети, али је већ сада сигурно да никада неће моћи да хода. Мајка лежи склупчана на поду, пати, али и није у великом шоку. То је овде свакодневица.


Фалуџа. Ирачки град мртвих, болесних, град људи без наде. Град о ком се прећуткују неисписане истине, град туге. Град који живи, а боље би било да је мртав. Град у ком је стопа леукемије увећана 35 пута.
Ипак, једино што се јавно може видети или чути о овом граду и животу у њему су - уобичајена свакодневица становништва у рушевинама, гужве у саобраћају, болнице и школе које раде нормално... Све друго је тајна. Ниједан медиј никада није објавио ништа о правом животу становништва осам година након великог америчког бомбардовања тог ирачког подручја. Никада ниједан званичник није саопштио да се данас, 2012. године, свако пето дете рађа са језивим поремећајима. Никада није изговорено да су за то криви Американци и бомбардовање белим фосфором 2004. године. Нико не зна да становништво, рецимо, не сме да уђе нити изађе из града без специјалних дозвола, да је цео град опасан кордонима војске која то контролише, да не смеју да примају госте нити да се "мешају" са било ким из неког другог града да се не би "разносила" болест. Никада ниједна таква слика није отишла у свет.


Цитат
Језиви призори

А све је почело пре осам година, када су се мештани овог града смрти, како га данас називају у Ираку, побунили против америчке војске, нису поштовали полицијски час, изашли су на улице и убили четворицу Американаца. И то није било све. Њихова мртва тела су повешали на највидљивијем месту у центру града поручујући да неће трпети амерички терор. Е, та слика је обишла свет.
Уследио је почетак краја. И то бруталног. Почели су сукоби који су кулминирали борбом у новембру 2004. Фалуџа је постала симбол револта и Американци су знали да га морају спржити. Чак и буквално, јер бели фосфор којим су бомбардовали град сагорева људска тела, топи месо до костију
.

Остатак текста погледајте ОВДЕ,

 Спојлер:
Отворио кутију опаких тајни

Британски истраживач Крис Базби је своје испитивање наставио близу Илиноиса, где је пронашао Дага Рокија који је 35 година био амерички војник и који и сам болује од неколико малигних обољења. Даг Роки тврди да се од 1991. године осиромашени уранијум користи у ракетама.
- Сврха је била потпуно уништити мету, а уранијумско оружје је било јединствено у томе јер изазива секундарне експлозије. То оружје изазива дугорочну радијацију - тврди оболели Даг. Војници који су били са њим у групи су умрли. И то сви.

Сукоби су трајали неколико недеља, ракете су пљуштале као јесења киша, облаци белог фосфора парали су небо Фалуџе. Жртава је било на хиљаде, много цивила је страдало. После победе, Американци су спровели језиву контролу становништва, па је сваки грађанин буквално скениран (отисци прстију, око...). Мештани, који ни данас немају тоалете, још тада су имали биометријске ИД картице.
Пратио се сваки корак, сваки траг, чак и свака мисао. Амерички снајперисти годинама су били распоређени на највишим тачкама града и са прстом на обарачу чекали и најмању грешку. Убијали су  и када би неко завукао руку у торбу да извади новац и плати нешто на пијаци. Убијали су и жене. И децу. Званично образложење, отприлике, овако: „Ето, 'тај и тај' грађанин Фалуџе могао је да извуче и бомбу уместо новца. Како смо могли да знамо?"
Онда су сукоби престали, али да ли је рат и данас заиста завршен? Дете са почетка приче је доказ да није. Последице бомбардовања се и сада жестоко осећају, а сви су свесни да ће тако бити још много, много година.
Др Хана Ахмед из локалне болнице, у документарном филму "Изгубљене генерације Фалуџе", једином који је макар накратко угледао светлост дана (погледај оквир), каже да у глави носи катастрофалне слике.
- Видели смо страхоте. Имали смо случајеве са озбиљним деформитетима, бебе су се рађале без органа или са потпуно смрвљеним ногама. Саветујем мајкама да не рађају децу - каже она.
Америчке власти, наравно, ни данас не признају да су убијале белим фосфором. Званично, ако ико хоће да поверује, јесте да су бели фосфор користили само за „осветљивање мета" које су касније убијали „дозвољеним оружјем". Ипак, ретки снимци тада направљени, показују да је фосфор погађао директно мете.


Ограничена слобода
Свесни последица зрачења, ирачке власти после одласка Американаца контролишу овај град. Грађанима је дозвољено да се крећу само на ограниченој територији, могу да изађу само уз специјална одобрења, децу никада не смеју да изводе нити да примају госте из дугих делова државе. Циљ је да се спречи становништво да се „меша" са другим, да се болест не разноси. Сурово, али истинито.
Да бисте ушли у Фалуџу, а читајући овај текст то сигурно нећете пожелети, потребно је да имате  „гарантора", контроле су ригорозне, а вероватноћа да ћете добити дозволу је као и она на „лотоу".


Снимак скинут са Јутјуба

Крис Базби каже да је документарни филм Феурата Аланија покушао да постави на Јутјуб, али да је одмах скинут.
- Многима је у интересу да цео свет, а нарочито Американци, не погледа ове кадрове јер се ту јасно види какво је оружје харало Ираком - каже он.



И амерички војници озрачени

На једном снимку до којих је дошао Феурат Алани види се облак прашине после експлозије, а у позадини се чују амерички војници који славе због погођене мете. Нажалост, нису били свесни да гледају у извор свог будућег малигног обољења.
-  Видео сам изгорела тела жена и деце. Фосфор експлодира и образује облак. Свако ко се нађе у радијусу од 150 метара од експлозије, готов је - прича један амерички дугогодишњи војник у Аланијевом филму.
Аутор поменутог филма Феурат Алани каже да је му пажњу на дешавања у Фалуџи скренуо Абу Јунис (32), бивши фудбалер.
- Дошао је у Багдад по мене јер ја нисам могао да уђем сам у Фалуџу. Добили смо сагласности, документа, дозволе, прошли најмање 20 контролних пунктова. Да бисте унели камеру, морате чак имати и наоружаног пратиоца - описује Алани.
Нико у Фалуџи није хтео да истражује узроке деформитетата код новорођене деце, чак ни министарство за животну средину. Само је једна студија после рата објављена, а она садржи запањујућу истину. Такође, недавно је и познати британски стручњак који се бави утицајем радијације на људско здравље, Крис Базби, почео да истражује.
- Кренуо сам једноставном методом: „Извините, колико особа је овде оболело од рака?" Дошао сам до шокантног податка да је рецимо стопа леукемије увећана 35 пута од уобичајене. Ово су највеће стопе раста обољења у свету - каже Базби.
Лекари за болесну новорођенчад имају само једно решење и оно је брутално.
Претпостављате које.

(Вера Вуковић, Пресс)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Август 26, 2012, 09:34:43 »

Цитат
После победе, Американци су спровели језиву контролу становништва, па је сваки грађанин буквално скениран (отисци прстију, око...). Мештани, који ни данас немају тоалете, још тада су имали биометријске ИД картице.


Биометријске ИД картице. Ето, то је то. Контрола, контрола, контрола, "Велики брат" надзире све!!!


Цитат
Лекари за болесну новорођенчад имају само једно решење и оно је брутално.
Претпостављате које.


Ово је језиво!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Август 27, 2012, 04:33:16 »

   Контрола увек може да се заобиђе,па и та коју су ти идиоти смислили.Потребно је знање,енергија,воља и нешто новца.Тамо су људи а не стока,ти Ирачани су били један диван народ,Садам је био добротвор у односу на Американце.
Сачувана

moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Септембар 11, 2012, 18:36:08 »

B -- Američka agencija za ocenu kreditnih rejtinga "Mudis" upozorila je da bi mogla da snizi vrhunski kreditni rejting Sjedinjenih Američkih Država "Aaa".
To bi sre dogodilo ukoliko Kongres u najskorije vreme ne usvoji budžet koji bi skresao federalno dužničko breme.

"Budžetski pregovori tokom zakonodavne sesije Kongresa u 2013. verovatno će odrediti dalji smer američkog vladinog rejtinga trostrukog A i negativne prognoze", navedeno je u saopštenju "Mudisa".

Ukoliko ti pregovori dovedu do usvajanja specijalnih mera koje će doneti stabilizaciju i zatim trend sniženja odnosa federalnog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) tokom srednjoročnog perioda, tada će rejting verovatno biti potvrđen , a prognoza vraćena na stabilnu, ukazala je ta bonitetna agencija.

"Ako, pak, ti pregovori ne rezultiraju takvim merama, može se očekivati da 'Mudis' snizi rejting, verovatno na Aa1", upozoreno je u saopštenju.

"Mudis" je naveo da je malo verovatno da će zadržati rejting Aaa sa negativnom prognozom do 2014, prenela je agencija AFP.

"Jedini scenario koji bi doveo do privremenog zadržavanja tog rejtinga desio bi se ako bi metod koji će biti usvojen radi stabilizacije duga uključi veliki, hitan fiskalni šok - što bi se desilo ako bi zaista bila materijalizovana takozvana 'fiskalna litica' - što bi moglo dovesti do nestabilnosti", ukazao je "Mudis".

Do takozvane 'fiskalne litice', automatskog povećanja poreza i kresanja potrošnje, trebalo bi da dodje početkom 2013, sem ukoliko duboko podeljeni zakonodavci ne nađu način da se to izbegne.

"Mudis" je naveo da će, u slučaju da dođe do "fiskalne litice", tražiti dokaze da se "američka ekonomija može oporaviti iz šoka pre nego što razmotri mogućnost vraćanja stabilne prognoze".

Državni dug SAD je prošle sedmice prvi put premašio 16 biliona dolara, tako da do novog plafona, koji je utvrđen na nivou od 16,394 biliona dolara, nije ostalo mnogo i sasvim je verovatno da će do kraja ove godine taj prag biti probijen.

U takvoj situaciji će administracija predsednika Baraka Obame morati da zatraži od Kongresa da ponovo podigne maksimalni nivo zaduženosti, što će pred predsedničke izbore u novembru svakako imati negativan uticaj na Obamin rejting.

Prema sadašnjim dužničkim obavezama, SAD moraju godišnje da samo za kamate isplate više od 225 milijardi dolara, a za pogoršanje dužničke situacije republikanci okrivljuju upravo Obamu.

Početkom aprila je privatna bonitetna agencija "Egan Džons" snizila ocenu kreditne sposobnosti SAD na "AA", sa negativnom prognozom. Ta agencija je ukazala da je u periodu od 2008. do 2010. državni dug SAD povećan za 23 odsto, a BDP za svega 1,6 odsto i da će odnos državnog duga prema BDP na kraju 2012. verovatno dostići 106 odsto.

Pre godinu dana je agencija za kreditne rejtinge "Standard i Purs" snizila dugoročni kreditni rejting SAD sa vrhunskog nivoa "AAA", na "AA+", sa negativnom prognozom.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=09&dd=11&nav_id=642253

  Овај Mudy's?Јесу ли то неке шаљивџије?
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Септембар 13, 2012, 11:04:27 »

Боб Дилан: Америка треба да се стиди ропства


Легендарни музичар Боб Дилан рекао је да је ропство упропастило САД и да сумња да та земља може да се ослободи срамоте зато што је ''основана на леђима робова''.


Дилан: У САД су мучили некога само зато што је друге боје коже


Музички ветеран је рекао за магазин "Роллинг Стоне" да су људи у САД "мучили некога само зато што је другачије боје коже", додајући да би то вратило уназад сваку нацију. Он је такође рекао да су афроамериканци знали да неки белци "нису желели да их ослободе ропства".

 

"Да се одустало од ропства на мирнији начин, Америка би данас била много даље него што јесте", рекао је Дилан (71).

На питање да ли је председник Барак Обама помогао да се нешто промени музичар је рекао да "нема никакво мишљење о томе" и да "ако желиш промену мораш да промениш своје срце".

 

Дилан је објавио око 44 албума током своје каријере, а неке од његових најпознатијих нумера су "Blowin in The Wind", "The Times They Are Changin", "Like a Rolling Stone", "Just Like A Woman". (Мондо, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Септембар 13, 2012, 11:13:33 »

Цитат
Легендарни музичар Боб Дилан рекао је да је ропство упропастило САД и да сумња да та земља може да се ослободи срамоте зато што је ''основана на леђима робова''.



(Ово је један од мојих омиљених певача. Има једна његова песма коју издвајам и увек радо слушам, јес` да није тема, он као певач и његове песме али ми је сада драго што је баш он ово рекао за Америку)

 Спојлер:
Ово је та његова, а мени најдража песмица

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YXFn8gxhZ_Y" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=YXFn8gxhZ_Y</a>
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Септембар 14, 2012, 20:44:40 »

Након догађаја у Либији, у којима је убијен амерички амбасадор, као да се талас гнева шири по целом свети, а нарочито тамо где су Американци "хтели да помогну, увођењем декомратије"...



***



Гори америчка амбасада у Тунису


Густ црни дим диже се изнад америчке амбасаде у Тунису где је полиција покушала пуцњима у ваздух и сузавцем да растури више од хиљаду демонстраната.

Стуб дима висок око сто метара долази из отвореног паркинга амбасаде, рекао је један новинар агенције Франс прес.


Више стотина демонстранта и даље гађају полицију камењем и покушавају да продру до зграде амбасаде. Један демонстрант успео је на неколико минута да подигне црну исламску заставу на једном од зидова око амбасаде.

Јаке снаге полиције, војске и националне гарде послате су да потисну демонстранте који су још увек у близини америчке амбасаде. (Бета)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Септембар 28, 2012, 06:47:35 »

Боб Дилан: Америка треба да се стиди ропства

Легендарни музичар Боб Дилан рекао је да је ропство упропастило САД и да сумња да та земља може да се ослободи срамоте зато што је ''основана на леђима робова''.


Дилан: У САД су мучили некога само зато што је друге боје коже

Музички ветеран је рекао за магазин "Роллинг Стоне" да су људи у САД "мучили некога само зато што је другачије боје коже", додајући да би то вратило уназад сваку нацију. Он је такође рекао да су афроамериканци знали да неки белци "нису желели да их ослободе ропства".

"Да се одустало од ропства на мирнији начин, Америка би данас била много даље него што јесте", рекао је Дилан (71).

На питање да ли је председник Барак Обама помогао да се нешто промени музичар је рекао да "нема никакво мишљење о томе" и да "ако желиш промену мораш да промениш своје срце".

Дилан је објавио око 44 албума током своје каријере, а неке од његових најпознатијих нумера су "Blowin in The Wind", "The Times They Are Changin", "Like a Rolling Stone", "Just Like A Woman". (Мондо, Вести)



Још нешто, врло важно што је рекао Боб, а односи се на Србе

Цитат
Bob Dilan: Crnci mogu da nanjuše belce rasiste, baš kao Jevreji naciste, a Srbi Hrvate!

Neverovatni, neponovljivi, jedan jedini Bob Dilan ove godine slavi pola veka karijere, zbog čega je objavio i novi, 35. po redu album pod nazivom "Tempest". Dilan je u intervjuu za časopis "Roling stoun" govorio o muzici, politici, Baraku Obami, ropstvu, pa čak i o Srbima i Hrvatima.

Na pitanje može li uporediti Sjedinjene Američke Države danas sa onom iz 1860. godine pre nego što je započet rat Severa/Unije i Juga/Konfederacije, Dilan je rekao da su SAD samu sebe potkopale i sahranile zbog ropstva.
 
"Nisu želeli da se odreknu toga. Pola miliona ljudi je poginulo da bi se ukinulo ropstvo. Puno ubijanja, razaranja. Država je i dan danas sj......a zbog boje kože njenih stanovnika. To koči, skreće pažnju ljudi. Ljudi se hvataju za gušu, ubijaju samo zbog boje kože. To vam je vrhunac ludila koje će kočiti svaku zemlju, svaki komšiluk u procesu napretka. Crnci znaju da ima belaca koji nisu želeli da se odreknu ropstva, da bi, da se ti belci pitaju, i danas bili pod njihovom čizmom. Ti belci ne mogu da se pretvaraju da ne znaju to. Ukoliko u vašim genima, korenima postoji neki robovlasnik ili pripadnik Kju Kluks Klana, crni ljudi to mogu da osete. Baš kao što Jevreji mogu da nanjuše nacistu, ili Srbi nekog Hrvata. Pitanje je hoće li SAD ikada moći da se reši te stigmatizacije jer je država uspostavljena na leđima crnaca. Da su se ideje ropstva ranije mogli rešiti, SAD bi danas bila mnogo naprednija i bolja zemlja", rekao je Dilan.

On je u vrlo opsežnom intervjuu naglasio da nema nameru da se uskoro povlači sa scene, da Bobi Cimerman ne postoji (pravo Dilanovo ime), kao i da mu je Brus Springstin poput brata.

Zanimljivo je da je ispričao i zbog čega mu čuvene šezdesete godine prošlog veka nisu drage.

"U pedesetim godinama se jednostavnije živelo. Nisam proživeo ono što i moji vršnjaci iz većih gradova. Nije bilo kulturnih centara, samo smo ponekad imali putujuće predstave i cirkus tamo gde sam odrastao. Imali smo samo radio, dok za nesigurnost, strah i druga takva osećanja nismo znali. A onda su došle velike prodavnice, marketing, i ostale pojave novog doba. Odrastao sam u miru i jednostavnosti i to me prati ceo život. Nisam srećan kada se spomenu šezdesete, zašto bi bio? Okrutna su to bila vremena", istakao je Dilan za novi broj Roling stouna.

http://www.blic.rs/Zabava/344930/Bob-Dilan-Crnci-mogu-da-nanjuse-belce-rasiste-bas-kao-Jevreji-naciste-a-Srbi-Hrvate
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Октобар 30, 2012, 05:56:50 »

Олуја "Сенди" у САД


До сада десет жртава олује "Сенди" у САД, од чега пет у Њујорку., саопштиле су локалне власти. Источна обала САД под ударом урагана. Око три милиона људи без струје, велики градови под водом. Ураган се полако претвара у хибридну олују, чија је снага мања, али опсег шири, па ће и штета бити већа.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=yXMU2qwCVag" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=yXMU2qwCVag</a>


Више од 3 милиона људи је остало без струје у 11 америчких држава дуж источне обале САД коју је ове ноћи погодио разорни ураган Сенди, и који се сада сасвим приближио Њу Џерзију, где треба да зађе на копно, јавља амерички Си-Ен-Ен.

 
Ванредно стање проглашено је у осам савезних држава. На удару су обала Њу Џерсија и велики градови Њујорк, Вашингтон и Бостон.

У Њујорку су се излиле обе реке на којима град лежи, поплављен је највећи део Атлантик Ситија, острво Чинкотег крај обала Вирџиније је потпуно нестало у таласима. Масовне евакуације се спроводе у Мериленду и деловима Контектиката.

Њујорк на удару урагана Сенди

 
Сенди је уништио део чувеног шеталишта у Атлантик Ситију, у Њу Џерзију, а снажни ветрови и пљушкови шибају обалу на потезу од Северне Каролине до Мејна. Метеоролози најављују да би вечерас око 20 сати, по локалном времену (2  по средњеевропском), удари ветра могли да достигну око 100 километара на сат, док се око поноћи очекују олујни удари који би могли да изазову већа оштећења.

 
Сенди је један од највећих урагана у историји, а процењује се да ће главнина штете настати од поплава а не од ветрова.

 
03:02 - Градоначелник Њујорка, Мајкл Блумберг рекао да је најгори удар на тај град прошао и да се олуја померила на запад. Очекује се још кише. До сада десет жртава у САД, од чега пет у Њујорку.

02:39 - Укупно пет мртвих у Њујорку од последица удара урагана Санди, саопштиле локалне власти.

02:28 - Вода продире у њујоршки метро и тунеле који Менхетн повезују са Квинсом и Џерсијем. Све мање делова града има струју. Локалне власти моле грађане да остану у кућама.

02:06 - Нижи делови Менхетна под водом. После експлозије у Ист Вилиџу и тај део града остао без струје.

01:35 - Атлантик Сити, место где је Сенди "ударио" у копно је сада већ сасвим под водом. Локалне власти покушавају да евакуишу људе који су на своју руку остали у граду. Неколико позива за помоћ и у Њујорку.

01:11 - Прва жртва у Њујорку. У Флашингу на једног човека пало дрво.

01:01 - Ураган Сенди до сада однео 70 живота. Једна особа погинула после пада дрвета у Конектикату. Морнар са Баунтија се још не води као мртав. Раније, 52 особе погинуле на Хаитију, 11 на Куби, и укупно четири у осталим карипским државама.

00:51 - Један за другим, делови Њујорка остају без струје. Аутомобили "плове" Вол Стритом...

00:35 - Сенди више није ураган већ пост-тропска олуја. Већ око 2,2 милиона Американаца без струје. Уједињене нације, коначно, донеле одлуку да затворе зграду на Ист Риверу. Криза у Сирији ће морати да сачека да прође Сенди.

00:16 - Ураган Сенди је ударио у Источну обалу САД код Алантик Ситија у држави Њу Џерси, саопштио национални метеоролошки сервис САД,


Стравичан призор у Атлантик ситију


Потоп на Менхетну




У пет сати поподне по локалном времену, Сенди је био у другој категорији урагана - што значи да му је снага опала - а његово "око" било је на 48 километара од рта Меј у Њу Џерзију, померајући се правцем север-северозапад брзином од 45 километара на сат.

Како јавља Асошијетед прес (АП), национални метеоролошки центар је саопштио да Сенди више није прави ураган, већ пост-тропска олуја, али да и даље шаље снажне ветрове. Око средишта Сенди бесне ветрови који дејствују у полупречнику од готово 800 километара.

Директор Националног центра за урагане Рик Наб је изјавио да је ураган Сенди почео да губи одлике тропске олује јер је кренуло његово спајање са хладним таласом са запада САД, услед којег над Западном Вирџинијом већ пада снег.

Метеоролог Џеф Мастерс је оценио да ће Сенди, као хибридна олуја направити штету на много ширем подручју, али да ће интензитет непогоде бити слабији. Снага урагана ће се осетити чак до Чикага, где је Национални метеоролошки центар већ упозорио становништво на јаке ветрове и могућност изливања језера Мичиген на којем тај град лежи.

Становништво Канаде је такође упозорено на долазак урагана, уз процену да ће таласи на Великим језерима можда достићи висину од седам метара.

(Бета, РТС, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Октобар 30, 2012, 06:45:20 »

Питам се, да ли ће ови трагични догађаји да одврате Хилари од пута у Србију. Чисто сумњам. Жену њеног кова не погађа ничија несрећа, па ни несрећа  сопственог народа.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Октобар 31, 2012, 23:58:56 »

Америка после "Сенди" као Јапан после цунамија


Призори читавих насеља у Њу Џерзију у САД збрисаних под налетом урагана "Сенди" шокирали су америчку и светску јавност. Срушене куће, шут и смеће, разбацани аутомобили, насукани бродови... Ови драматични призори масовног уништења многе су подсетили на сличне снимке из Јапана погођеног цунамијем.


Америка: Читави блокови Сисајд Хајтса у Њу Џерзију поплављени су и прекривени муљем


Национална гарда Њу Џерзија објавила је видео снимак на којем се виде све


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=sRAdgh9VH0o" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=sRAdgh9VH0o</a>

размере уништења у насељу Сисајд Хајтс. Редови кућа поплављених и прекривених муљем пружају се докле допире поглед, а пуне размере штете у овом тренутку могу само да се наслуте.


Градоначелник Сисајд Хајтса Бил Ејкерс рекао је да никад у животу није видео оволики степен уништења. Чак је и готово читав један забавни парк завршио под водом.

- Штета је сигурно већа од милијарду долара. Нисам могао ни да замислим да је овако нешто могуће - рекао је очајни Ејкерс.

Веома сличне реакције могле су да се чују и Јапану у марту прошле године, када је разоран цунами изазвао највећу природну катастрофу у историји ове земље. О томе су сведочили и бројни видео снимци, који су приказали невероватну разорну моћ природе.

Око 6,5 милиона домаћинстава и фирми је и даље без струје, укључујући четири милиона у Њујорку и Њу Џерсију. Олуја је покидала далеководе чак до Висконсина на западу и две Каролине на југу. Компанија за дистрибуцију електричне енергије Консолидејтед Едисон саопштила је да би могло да потраје до викенда пре него што се струја врати на Менхетн и Бруклин, а још више за друге делове и предграђа Њујорка.

Танкер насукан на Front Strit, на њујоршком Стетен Ајленду


 
Њу Џерси: Евакуација и даље траје


Америка: Поплављени делови Њу Џерзија


У Њу Џерсију, који је тешко поплављен, припадници Националне обалске страже помажу у евакуацији хиљада људи који су остали заробљени у својим кућама, и којима су, такође, испоручили готова јела.

Амерички председник Барак Обама планира вечерас да посети Њу Џерси, који је био директно на траси урагана, који се на њега стуштио у понедељак увече, и збрисао потпуно делове чувеног шеталишта поред Атлантика.

Гувернер Крис Кристи рекао је да планира да пита Обаму да овласти војне инжињере да раде на поновној изградњи плажа, као и да се пронађе "најбољи начин да се убудуће заштите градови" од налета олуја.

 
Железнички саобраћај између градова на североистоку САД и даље је у прекиду због поплава, а возови не саобраћају са њујоршке Пен станице.

У Конектикату, неки становници су се својим кућама вратили у кануима и кајацима, како би утврдили причињену штету, али од високог нивоа воде и даље не могу у њих да уђу.

"Неизвесност је најгора. Штета је причињена, и сад бисмо желели да нешто учинимо, а не можемо чак ни да почнемо", рекла је Џесика Левит, којој је речено да ће потрајати недељу дана пре него што јој буде дозвољено да се се врати кући.


Америка: На десетине њујоршких таксија потпољено је у Вихокену у Њу Џерсију

Прогностичка фирма Глобал инсајт предвидела је материјалну штету од урагана на 20 милијарди долара, док ће пословни губитак за предузећа износити између 10 и 30 милијарди долара.


(Блиц, Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Новембар 01, 2012, 06:22:40 »

Sendi je napravio pravi haos u Dzersiju pogotovo. Rasturio je celu drzavu Dzersi za par sati. Ti uragani su cudno divljanje prirode. Ja sam jednom video uragan i to samo njegov kraj krila kada je osinuo u Majami, a ne samo takozvano "oko" uragana. I to je bilo vise nego dovoljno, prizori su bili neverovatni. Iscupa ceo drvored palmi od oko 20 metara visine kao da su cackalice. To sam video svojim ocima.
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #23 послато: Новембар 04, 2012, 04:02:19 »

Sendi je napravio pravi haos u Dzersiju pogotovo. Rasturio je celu drzavu Dzersi za par sati. Ti uragani su cudno divljanje prirode. Ja sam jednom video uragan i to samo njegov kraj krila kada je osinuo u Majami, a ne samo takozvano "oko" uragana. I to je bilo vise nego dovoljno, prizori su bili neverovatni. Iscupa ceo drvored palmi od oko 20 metara visine kao da su cackalice. To sam video svojim ocima.

Надам се да ту код тебе није сав тај хаос. Како год, делује саблазно. Све то ме подсећа на оне многобројне језиве филмове који су управо снимани у Америци.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #24 послато: Новембар 04, 2012, 04:19:44 »

САД: Туче због горива и превоза; несташица струје, воде и хране


Електрична енергија вратила се јутрос у највећи део Менхетна у Њујорку, пет дана након удара олује Сенди на источни део САД. Ипак, струје је у САД и даље лишено 3,8 милиона људи, као и десетине хиљада Њујорчана. Електричне енергије нема ни у деловима Њу Џерсија, где нека од домаћинстава неће добити струју до средине овог месеца, а у граду Хобокену 20.000 људи је и даље у поплављеним кућама, опкољеним водом, преносе светске агенције.


Испомажу се у сваком погледу


Њујоршки дистрибутер Кон Едисон наводи да је циљ да се електрична енергија врати у њујоршке школе до понедељка, а на бирачка места до уторка, када се одржавају председнички избори.

Број погинулих у олуји данас је премашио 100 у 10 савезних држава. Сенди је раније усмртила најмање 69 особа на Карибима.

Укупна штета од олује Сенди могла би да достигне 50 милијарди долара - што обухвата само уништену имовину, чиме би постала друга најскупља олуја у америчкој историји, после урагана Катрина.

 
Потезање пиштоља због бензина


Велики проблем за становнике Њујорка су несташица бензина и дугачки редови на бензинским станицама. Бензин је постао драгоценост, посебно за оне чији посао зависи од аутомобила. Неки возачи жале се да у реду за гориво чекају од три до четири сата, а у многим случајевима чекају узалуд јер залихе у међувремену пресуше.


Бензин је постао драгоценост: Продају до 40 литара по купцу


У Квинсу је један мушкарац у четвртак ухапшен пошто је уперио пиштољ у другог возача због упадања преко реда.

На једној бензинској пумпи у Бруклину, ред се у петак протезао дуж 10 блокова - око једног километра, због чега је дошло до забуне на раскрсницама и неки возачи нашли су се у реду иако нису планирали да купују бензин. Избила је свађа између њих и возача који су чекали на гориво. Додатну гужву правило је и 60 људи који су са канистерима у рукама чекали на бензин за генераторе. На свим пумпама они стоје у засебном реду.
Продаја бензина је ограничена на 40 долара по купцу.

 
Струју нема 3.8 милиона домова и фирми на истоку

 
Више од 3,8 милиона домова и фирми на истоку САД и даље је без струје, док их је у најтежим тренуцима после олује било 8,5 милиона.


Ипак, ситуација се у Њујорку побољшава, а од петка поново функционише неколико линија метроа за који је ово највећа несрећа у 108 година постојања, и део железнице. Ипак стотине људи на  свакој станици чекају на аутобус, често уз кошкање. Само на једној станици у Бруклину је више од 1.000 људи чекало на аутобус и потукло се када је стигао.

 
Расте забринутост за старе грађане од којих су многи данима заробљеним на вишим спратовима бз струје, воде, хране и грејања, а температура у Њујорку је опала на близу нуле. Широм Њујорка и околине људи се самоорганизују и примају друге на спавање, деле с њима воду ако је има, и купатила, дају струју за пуњење мобилних телефона што је многима јдина веза са родбином.

Гувернер Њу Џерсија, Крис Кристи казао је да ће 12 казина у Атлантик Ситију што је том граду главни извор прихода, бити отворено након петодневне паузе.


Цитат
Отказан Њујоршки маратон

Градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг отказао је у петак увече Њујоршки маратон, мање од 48 сати пре планираног почетка и четири дана после олује јер се становништво успротивило одржавању те манифестације док они немају струје, воде и хране. Организатори ће 2,6 милиона долара уступити жртвама олује, као и залихе хране, ћебад и генераторе за струју набављене за потребе трке. Старт трке требало је да буде на Статен Ајленду који је једна од области најтеже погођених олујом. Најмање 19 људи погинуло је у олуји баш на Статен Ајленду што је половина укупног броја страдалих у Њујорку. Та област пуна је смећа, а дуж улица су натопљени душеци и каучеви. Стотине људи су у склоништима, а њихови домови су уништени. Посебан добротворни фонд организован је само за жртве олује на Статен Ајленду.

(Бета, Вести)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #25 послато: Новембар 06, 2012, 20:12:47 »

Како Америка бира председника


Американци на изборима председника не бирају непосредно, већ својим електорима поручују коме да дају глас, али та порука није и обавезјујућа! Најважније државе Охајо, Флорида, Пенсилванија и Вирџинија, јер су бирачи у тим државама традиционално неодлучни. У остатку САД углавном се зна којој су партији наклоњени.

Америкаци бирају 45. председника Сједињених Држава индиректно, системом који се зове Изборни колеџ (Electoral College) и који је дефинисан већ у другом члану Устава. Када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, или електорима за кога треба да гласају.


Без обзира са коликом већином један од кандидата победио у некој савезној држави, сви гласови електора иду само њему. Изузетак су две државе - Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова.

А како се одређује колико ће која држава имати електора? Свака држава их има минимално три. Остале добија на основу броја становника. Тај број се мења после сваког новог пописа становништва, дакле, једном у 10 година. Но, државе са малим бројем становника пословично имају више електора него што им припада.

Најоштећенија је Калифорнија, којој је оваким системом одузето 10 електора. Тако, на пример, глас једног грађанина Вермонта вреди колико гласови троје грађана Тексаса, док један глас из Вајоминга вреди колико четири гласа у Калифорнији.

Међутим, председнички кандидати увек пажњу и новац концентришу на само четири државе. То су Охајо, Флорида, Пенсилванија и Вирџинија, познате и као "климаве државе". За разлику од осталих 46 "стабилних држава" где Демократска и Републиканска странка мање-више знају да ли ће победити, традиционално, гласачи у "климавим државама" су неодлучни, па се за њихове гласове води и највећа борба.

А како гласа 11 милиона Американаца ван Сједињених Држава? Звучи невероватно, али скоро четири и по милиона људи, који живе на такозваним Територијама, дакле у Порторику, Гуаму, на америчким Девичанским и Северним Маријанским острвима, не гласају на председничким изборима, јер не живе ни у једној од савезних држава.

Дакле, ако сте Американац у дијаспори, па чак и амерички астронаут у свемиру, можете да гласате поштом, а ако живите на Територијама, то право вам је ускраћено, иако је број становника већи него у шест слабо настањених савезних држава.


Побеђује онај кандидат који скупи 270 електорских гласова

Но, вратимо се онима који право гласа имају, па су изабрали електоре. Укупан број електора износи 538. Он одражава збир броја чланова оба дома америчког Конгеса на који су додата три електора, који се бирају у америчкој престоници, која не припада ни једној од држава.

Дакле, победник председничких избора је онај кандидат који сакупи барем 270 електорских гласова. Овакав систем теоријски омогућава да кандидат победи са само 22 одсто освојених гласова. Само је потребно да освоји 50 одсто плус један глас у малим државама са вреднијим гласовима.

Ово је можда драстичан пример, али заиста се у историји Сједињених Америчких Држава три пута догодило да победи кандидат који је освојио мање гласова грађана. Последњи такав случај била је победа Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Коначно, електори се састају у Вашингтону не у новембру, већ у децембру, и они су ти који званично бирају председника. Зачкољица је у томе што електори нису обавезни да гласају онако како то грађани желе и чак 87 пута су се до сада оглушили о вољу грађана, мада то никада није изменило коначан исход председничких избора.

Анонимни електори - реликт прошлости

Зашто америчког председника бирају анонимни електори? То је реликт времена америчке борбе за независност када се основано страховало за безбедност изборног процеса.

А шта уколико ниједан од кандидата не досегне 270 електора? У том случају председника бира Представнички дом Конгреса, а потпредседника Сенат. Иако у Представничком дому седи 435 конгресмена, немају сви право да бирају председника, већ конгресмени једне савезне државе морају да стану из једног кандидата и дају му само један глас. Мало је једноставније у Сенату где свака држава даје по два сенатора, који у овом случају морају да се сложе кога да подрже.

Тако гласање за председника постаје потпуно диспропорционално, јер у 10 америчких држава живи више од половине становника, који би у овом случају имали само петину гласова. Уколико неким случајем гласање за прдседника у Представничком дому буде нерешено, а Сенат изабере потпредсеника, он ће и обављати дужност председника све док се драма у Представничком дому не расплете.

Само да нагласим, потпредседник у овом случају може да буде из супарничке странке председнику. У најгорем случају, уколико је у оба дома Конгреса гласање нерешено, дужност председника обавља председавајући Конгреса.

Све ово је, дабоме, теорија, али би лако могла да постане пракса уколико би постојао и трећи председнички кандидат. У том случају победио би онај кандидат кога подржава највећи број држава, ма како слабо настањених. То се и догодило 1824. године када је од четири кандидата Ендрју Џексон освојио највише гласова, али је Конгрес изабрао Џона Квинсија Адамса.

(Ивана Милорадовић, РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #26 послато: Новембар 06, 2012, 20:20:25 »

Америка бира председника

Широм САД, грађани стоје у редовима испред бирачких места како би гласали за новог председика државе. Републикански кандидат за председника САД Мит Ромни гласао у Белмонту, у држави Масачусетс.

Американци стоје у редовима испред бирачких места широм САД, чекајући да гласају за новог станара Беле куће.


Редови су изузетно дугачки у државама пресудним за резултат избора као што су Флорида и Вирџинија, а у Вашингтону на гласање чекају сатима, јавља ДПА.

У Охају, држави која ће, како се очекује, одлучити исход трке између председника САД Барака Обаме и кандидата Републиканске партије Мита Ромнија, више од једног сата чека се на гласање.

Републикански кандидат за председника САД Мит Ромни гласао је у Белмонту, у држави Масачусетс.


Упитан за кога је гласао, Ромни је узвратио: "Мислим да знате". Ромни који је републикански кандидат за председника САД, био је гувернер Масачусетса између 2003. и 2007. године.

Ромнијев противкандидат на изборима, председник Барак Обама гласао је 25. октобра у Чикагу, искористивши своје право да гласа раније.

Поред председника, Американци данас бирају и свих 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 од 100 сенатора.

Према најновијим истраживањима јавног мњења, Обама и Ромни су на националном нивоу потпуно изједначени, 49 прeма 49 одсто, док анкете спроведене у државама које се сматрају кључним за изборе показују предност председника Обаме од један или два одсто, али је то све, ипак, на нивоу статистичке грешке.


Иначе, избори су већ званично почели традиционалним гласањем у месту Диксвил Ноч у држави Њу Хемпшир, која има десет регистрованих бирача. Према изборним резулатима који су саопштени неколико минута иза поноћи, двојица канидата добила су исти број гласова, по пет.

Истовремено, Обама и Ромни обилазили су јуче државе за које се очекује да би могле донети превагу у изборној трци.

Обама је своју изборну кампању завршио у граду Демојн у Ајови, у којем је, како је рекао, пре пет година и почео свој пут ка Белој кући.

И Мит Ромни провео је добар део јучерашњег дана у Охају, држави коју је сваки републикански кандидат у последњих 30 година морао да освоји да би постао председник.

(РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #27 послато: Новембар 07, 2012, 08:21:07 »

Обама, други пут!


Америка поново изабрала Барака Обаму за председника. Републикански кандидат Мит Ромни изгубио серију кључних држава.


05.17 - Обама прогласио победу. "Ово се десило захваљујући вама. Хвала", поручио Обама присталицама.





05.11 - Победом у Ајови, Обама дошао на корак до победе. Одушевљење у Обамином изборном штабу у Чикагу.

05.01 - Западна обала очекивано за Обаму. Ромнију неопходне победе у Охају, Вирџинији, Флориди и Ајови или Невади. Обама води 238:191.

04.51 - "Честитке мојим пријатељима демократама. Све најбоље новој администрацији. Бићемо лојална опозиција", написао један од Ромнијевих саветника Авик Рој. Обама кренуо ка свом изборном штабу.

04.31 - "У овом тренутку, радије бих био ми него они", рекао Рам Емануел градоначелник Чикага и некадашњи шеф кабинета Барака Обаме.


04.14 - Њујоркер оцењује да је Ромни у озбиљној невољи, после губитка Њу Хемпшира. Не толико због броја електорских гласова које доноси та држава, колико због чињенице да кандидат републиканаца сада, суштински, мора да освоји Флориду, Охајо, Северну Каролину и Вирџинију, како би победио.


03.53 - И у Америци гласачи пишу свашта по листићима. Гласове овај пут добили Чак Норис, Владимир Путин, Мики Маус...




03.34 - Барак Обама осваја Пенсилванију. Очекивано, мада је Ромнијев штаб у финишу трке уложио много енергије и пара не би ли преокренуо резултат. Ромнијеве шансе за коначну победу за мрвицу слабије, јер је Обама добио и Висконсин. Ромни још води 152:143.



03.11 - Ни после 70 одсто обрађених гласова, нико се не усуђује да прогласи победника на Флориди. У Охају после 27 одсто пребројаних гласова, Обама води.

03.03 - Серија нових резултата. Ромни води 153:123. Нервоза у оба изборна штаба, али су сви, за сада, "опрезни оптимисти".

02.54 - Дуги редови пред биралиштима у неколико америчких држава. Штабови Барака Обаме и Мита Ромнија засипају гласаче позивима да се појаве на биралиштима. Бирачка места у Вирџинији ће остати отворена до поноћи по локалном времену.

02.30 - Мит Ромни преузео "вођство" 73:64, али Обама води у тесној трци на Флориди. Све је још увек отворено. У Охају, Обама има предност после 20 одсто пребројаних гласова.

02.05 - Обама ће, како ствари стоје, освојити Мериленд, Роуд Ајленд, Масачусец, Мејн, Конектикат, Делавер, Илинојс и Вашингтон Ди-Си. Ромни Џорџију, Алабаму и Тенеси. Укупно 64 електорска гласа за Обаму, 56 за Ромнија.


01.28 - Мит Ромни "добио" Индијану и 11 електорских гласова који припадају тој држави, као и пет електорских гласова Западне Вирџиније. Ромни освојио и Јужну Каролину, што му је донело још девет електорских гласова.

01.16 - Тесна трка у Вирџинији. Ни једна америчка мрежа се не усуђује да прогласи победника. Обама и Ромни изједначени на 49 одсто. Слична ситуација и на Флориди.

00.58 - Прве процене: Обама освојио Вермонт, или три електорска гласа. Ромни добио осам у Кентакију. Најмање 50 приватних авиона слетело на бостонски аеродром Логан. Путници листом главни донатори кампање Мита Ромнија. Изборни центри републиканаца и демократа очекују дугу ноћ.


00.32 - Излазне анкете показују да је на биралишта изашло један одсто мање белих гласача него пре четири године, односно 73 одсто. Афроамериканци остали на 13 одсто, али је Латиноамериканаца један одсто више него 2008. године, или 10 одсто.

00.16 - Мит Ромни саопштио да је управо завршио писање победничког говора. Уколико буде прилике, Ромни ће победу прославити у тачно 1.118 речи.

00.03 - Званичници у Вирџинији и на Флориди предвиђају "знатно већу" излазност него пре четири године. У Охају два сата пред затварање биралишта гласало 59 одсто уписаних бирача. 60 одсто бирача тврди да је економија била кључни фактор приликом гласања.

Дуги редови пред биралиштима у Вирџинији

Барака Обаму и Мита Ромнија чека дуга ноћ, јер се очекује да ће исход трке за председника Америке бити напета до последњег часа. Последња истраживања јавног мнења благу предност дају Обами, али са затварањем биралишта ти подаци постају прилично безначајни, јер ће исход, у великој мери, зависити од излазности.

Американци су целог дана, у дугим редовима чекајли да гласају, али цео процес, што је већ уобичајено, пратила и серија проблема, па су чувене машине за гласање на неколико места у Пенсилванији гласове за Обаму аутоматски пребацивале на Ромнијев конто. У Сан Франциску је, пак, "избрисано" око 25.000 гласача.

Поред председника, Американци данас бирају и свих 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 од 100 сенатора.

Обама и Ромни су водили дугу и најскупљу трку у историји америчке демократије. Званично, потрошено је 2,6 милијарди долара, мада аналитичари у Америци тврде да је сума знатно, знатно већа и износи око шест милијарди долара.

Гласачки листић у држави Њујорк


(Раде Мароевић, РТС)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #28 послато: Новембар 08, 2012, 11:10:23 »

ДЕМОКРАТИЈА У АМЕРИЦИ, ДАНАС (Први део)




Ко има више права на људска права?

За један од великих успеха своје пропагандистичко – дипломатске машинерије Вашингтон сматра претварање такозване треће корпе резултата састанка (сарадња у хуманитарним и другим областима) у главну, до чега је дошло после Конференције у Хелсинкију 1975.године. Више деценија, једну за другом, САД су за своје спољнополитичко деловање ту „трећу корпу“ користиле као главно оружје. Тектонски потреси до којих је дошло у Источној Европи и СССР-у између осамдесетих и деведесетих година 20. века убедили су Американце у ефикасност инструмента који су изабрали… Као крајњи резултат Вашингтон је почео да претендује још мало па на монопол у области људских права, као и на улогу главног судије у одређивању тога – ко та права поштује, а ко не. И што је више прекора упућивано другима, то је више храмала сопствена пракса Америке у тој области. Захтеви за апсолутну праведност, исто као и апсолутна власт – апсолутно кваре! Русија је покушавала да реагује на сталне насртаје на себе, али некако тромо, по принципу „не дирајте нас да ми не бисмо вас“. Али је лед, рекло би се, најзад кренуо.

22. октобра 2012. Министарство иностраних послова Руске Федерације је објавило свој први извештај на тему ситуације са људским правима у Сједињеним Америчким Државама, тако што га је објавило на пленуму у Државној Думи. Јака страна тог документа је у томе, што он говори о системским проблемима са којима се америчко друштво сусреће, а све то се илуструје заиста убедљивим примерима. Како је подвукао Сергеј Рјабков, заменик министра иностраних послова, који је подносио извештај, „начин како се у САД понашају према људским правима је далеко од идеалног, а понекад чак изгледа као да је из неког другог доба“.

Међу најозбиљнијим изазовима који се налазе пред Американцима су све јаче социјално незадовољство, дискриминација по расним, етничким и религиозним особинама, пракса да се затвореници држе без подношења тужбе, предубеђење правосуђа које функционише изван правног поља казнено-поправне институције, коришћење мучења, утицај државних установа на судске процесе, слаб казнено-поправни систем, кршење слободе речи, интернет-цензура, легализована корупција, ограничавање изборних права грађана, испољавање нетрпељивости на расној и националној бази, кршења права детета, екстериторијално коришћење америчког законодавства које доводи до кршења људских права у другим земљама, отимање људи, праћење оних људи који размишљају другачије, непропорцијално коришћење силе према мирним демонстрантима, коришћење смртне казне за малолетнике и нервне болеснике и др. При том се међународно-правне обавезе САД, као и до сада, своде на учествовање само у три од девет основних уговора о људским правима, који предвиђају контролне механизме. САД ни до сада нису ратификовале: Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима из 1966.године, Конвенцију о ликвидирању свих облика дискриминације према женама из 1979.године, Конвенцију о правима детета из 1989.године, Међународну конвенцију о заштити права свих радника-миграната и чланова њихових породица из 1990.године, Конвенцију о правима инвалида из 2006.године и Међународну конвенцију о заштити свих лица од насилног нестанка из 2006.године.

Принуђен да одговара на прилично отровна питања једних руских либералних новина о томе да, као, раније је Русија ту тему сматрала за мешање у унутрашње ствари, а сада се, ето и сама њоме позабавила, главни писац извештаја, К.Долгов, опуномоћеник МИП-а Русије за људска права, је констатовао: главна идеја је у томе, што Американци настављају да себи без икаквог права додељују улогу апсолутног ауторитета и непогрешивог лидера у сфери демократије и људских права. Они се баве менторством, покушавају да уче друге земље како да у својим земљама граде демократију и како да обезбеђују људска права. Они често то чине грубо, не водећи рачуна о основним међународно-правним принципима државног суверенитета. Често се њихови покушаји бриге о људским правима у другим земљама граниче са отвореним мешањем у унутрашње послове тих земаља. И Русија је не само наилазила на то, већ наилази и сада. То је, конкретно, један од разлога због кога је и донета одлука да се на територији Русије укине рад Агенције САД за међународни развој (USAID). А код Американаца је, како се то види из извештаја, ситуација са људским правима и сада врло сложена1.

Треба да се призна да приоритет у дрскости да се са Америком почне разговор о ономе што су други „увек желели, али им је било непријатно да питају“ ипак припада - не Русима, већ Кинезима. Већ много година на сваки извештај Американаца о људским правима у Кини, Пекинг врло оперативно одговара својом оштром и уништавајућом анализом чињеница о томе како у тој деликатној области стоје ствари у САД. Као резултат, наведена тема у односима између Америке и Кине постоји само у пропаганди, док је у међудржавним односима њу практично немогуће наћи. Довољно је да на било ком нивоу преговора, било ко од Американаца само подсети на постојање те теме, одмах му се у руке ставља преведен на енглески језик списак грехова Сједињених Држава, али уз предлог да се одмах поприча мало и о ономе, што је у том списку. Уосталом, зашто да не? Делује невероватно! Ентузијазам Американаца ишчезава у тренутку. Беспоговорно – пример је врло поучан!

Прва америчка реакција на руски извештај за сада је приближна управо наведеној. Тако је 23.октобра на редовном брифингу, на питање о руском извештају, Викторија Нуланд, представник Стејтдепартмента, била принуђена да одговори. Она је то учинила тако што је изјавила да није упозната са текстом тог извештаја, али да појаву таквих истраживања поздравља јер су САД „отворена књига“ и теже побољшању свог друштва. Шта да се ради, стварно је са њене стране похвално, мада се испоставља да је тај извештај она „затворила“, а да га није пре тога ни отворила. При том - она је убеђена да су Сједињене Државе отворене за цео свет. Тако, „као и сваки пут“, ОЕБС ће у новембру на изборе послати посматрачку мисију чији су посматрачи, на пример, у Русији, како се тврди, наишли на „отпор према њиховом раду“2. Е, ту већ има чему да се зачудимо. Поверовавши у слику о америчкој демократији, коју су Американци прикрпили сами себи, Стејтдепартмент чак више уопште „не види“ сопствену земљу. Па у САД има држава у којима су посматрачима ОЕБС-а претили затвором, „уколико се усуде да се појаве на бирачким местима“.

На заседање Државне Думе у вези са поштовањем људских права у САД био је позван и Мајкл Макфол, амбасадор те државе, познати теоретичар и практичар у заштити људских права. Међутим, он се није појавио, што је морало нешто да значи. Чак, Амбасадор, који на свом блогу на Твитеру смешта многобројне коментаре по свим питањима, на ову тему уопште није проговорио. Па није ваљда она престала да га интересује? Или није очекивао да чује било шта ново о ситуацији у вези са правима човека у својој земљи? Произилази да, када већ не жели ништа да чује, а добро је упознат са постојећим кршењима, једноставно га је срамота, а то је онда лицемерје. Способност да се у туђем оку примети трун, а у свом читаво брвно не примећује – то је карактерна црта многих генерација америчких политичара. Превртљивост (по Џорџу Орвелу) је њима органски присутна још од времена очева–оснивача државе. На пример – Џорџ Вашингтон, „гласоговорник слободе и демократије“. Истовремено власник плантажа и робовласник који је у подруму своје куће држао справе за мучење робова (то су недавно ископали археолози) и који је слао експедиције у разне делове земље да би пронашли и ухватили његове одбегле црнце. Али на ту двојност америчке демократије – нисмо ми први: још је Алексис де Токвил скретао пажњу.

Низ издања у Америци су на извештај одреаговали онако како је то некада чинио „агитпроп“ . Тако „Лос-Анђелес тајмс“ претпоставља да је по „тону, речнику и духу“ документ који је понуђен Државној Думи у ствари представљао „реминисценцију пропагандних напада из доба хладног рата“ 3. Те новине нису чак ни покушале да оповргну или разјасне макар једну чињеницу или закључак из тог извештаја. Јер ако се то, што је у Русији објављен извештај о људским правима у Сједињеним Државама оцењује као повратак хладном рату - произилази да Сједињене Државе тај рат нису уопште ни прекидале.

Али Фред Вејр вишегодишњи кореспондент The Christian Science Monitor из Москве, претпоставља да је извештај „добро документован“ и „професионално написан“. Да је углавном базиран на америчким невладиним и академским изворима, а проблеми које је поставио су „врло добро познати сваком информисаном Американцу“4. Руси не покушавају да кажу Америци ништа ново, пише он, они желе да преусмере њихов начин гледања и да на Русију почну да гледају без предрасуда. Они шире дискусију наводећи, да пре него што почну да држе другима предавања, Сједињене Државе би морале да реше своје многобројне проблеме. У прошлости је, каже Вејрд, совјетска пропагандна машина такође покушавала да прибегне том америчком методу, али прилично безуспешно. Сада су одговори Москве тежи, Руси стварно осећају да је њихово доживљавање Америке далеко од конкретног. Ипак, амерички дописник осећа жељу руске стране да се дискусија пребаци на разговор у четири ока. А то је одјек њених некадашњих прилаза, који су доказали своју бесмисленост. За Белу кућу такво преношење једноставно нема смисла, јер тема људских права представља инструмент, а не само циљ политике. Позивати Американце да прекину са деценијама провераваним средствима је потпуно некорисно, њему је могуће супротставити се само сопственом активном позицијом. Извештај Министарства за спољне послове је добар и успешан пример таквог деловања. Чврстина и логичан ред у борби за позиције које заступа, важни су не само са гледишта ефикасног вођења информационе супротстављености, већ и због потврђивања једнакости права држава – учесница мирног суживота. Јер је немогуће да се обезбеди подједнако поштовање права човека у свету уколико се не буду поштовала подједнака права, између осталог, и на слободу речи, држава у којима „ти људи“ живе.

Испоставили сте захтеве? Будите љубазни, па саслушајте и контра-захтеве. И тако сваки пут – без изузетка. Одбијање представља захтев за неравноправност, што је такође облик кршења права државе и људи који их представљају на то „да се чује, тј. саслуша и друга страна“. Audiatur et altera pars – то је основни принцип демократије.

(Наставиће се)
1"Коммерсантъ-Online", 29.10.2012
2 http://www.golos-ameriki.ru/author/11763.html
3 http://articles.latimes.com/2012/oct/22/world/la-fg-russia-us-rights-20121023
4 http://www.csmonitor.com/layout/set/print/World/Global-News/2012/1024/Russian-report-criticizes-US-on-human-rights-US-responds-bring-it-on

FondST
 
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #29 послато: Новембар 15, 2012, 01:56:47 »

РАСУЛО

Распада се Америка

Више од 100. 000 Американаца потписало је петицију у којој траже да се њихова држава отцепи од америчке федерације, након поновног избора Барака Обаме за председника ове земље.
Ове жалбе постављене су и на сајт Беле куће, а већина од 20 савезних држава које су се нашле на списку гласале су за Обаминог највећег ривала, Мита Ромнија.
Амерички Устав не предвиђа било какву опцију да нека од држава федерације напусти заједницу, а председнички кабинет се и даље није огласио.



Због његове победе, хоће да се отцепе! - Барак Обама | Фото: АП

Поднето је више од 20 петиција, а она у Тексасу је достигла чак 25. 000 потписа, те су америчке власти обећале одговор.
Последњи пут када су се државе званично раздвојиле, избио је амерички грађански рат.
Петиције углавном цитирају почетак америчке Декларације независности од британске владавине, у којој су оснивачи ове релативно младе државе навели своје право да "раставе политичке банде" и формирају нову нацију.

(Н.Г., Ало)


***


Цитат
Петиција за одвајање Тексаса од САД

ХЈУСТОН -

Више од 80.000 грађана Тексаса потписало је онлајн петицију на сајту Беле куће, којом траже одвајање ове државе од Сједињених Америчких Држава. Прва од 50 савезних држава која је покренула ову акцију била је Луизијана и то 7. новембра, само неколико сати након проглашења победе председника Барака Обаме, а за њом је уследило још двадесетак држава.

Како налажу правила, Бела кућа је дужна да испита сваку петицију са више од 150 потписа прикупљених за месец дана, а 25.000 потписа захтева званичан одговор.

Пошто је држава Тексас упутила петицију са највише потписа, сада председник или члан његове администрације треба да одговори на захтев да се "држави Тексас дозволи да се повуче из Сједињених Америчких Држава и формира своју нову владу", преноси Раша тудеј.

У петицији се као разлог за такав захтев наводе економске проблеме које федерална влада не може да реши, наводе амерички медији.

"С обзиром да држава Тексас има уравнотежен буџет и представља 15. највећу економију на свету, практично је изводљиво за Тексас да се повуче из Уније и да учини све да заштити животни стандард својих грађана и осигура њихова права и слободе у складу са првобитним идејама и веровањима наших оснивача које федерална влада више не одражава", каже се у петицији.

Петиција, међутим, није добила подршку гувернера Тексаса Рика Перија који је рекао да верује у величину америчке државе и да не треба радити на њеном разбијању.

Луизијана је до уторка прикупила 25.000 потписа, следе Алабама, Џорџија, Флорида, Тенеси, Северна Каролина, Мичиген, Колорадо, Орегон, Њу Џерси, Северна Дакота, Монтана, Индијана, Мисисипи, Кентаки и Њујорк, преносе амерички медији.

(Танјуг, РТВ )
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #30 послато: Новембар 29, 2012, 11:25:05 »

АМЕРИЧКИ ГУЛАГ КАО НАЈНОВИЈИ ОБЛИК КАПИТАЛИЗМА (Први део)



 У чланку „Демократија у Америци данас“ који је недавно објављен, говорило се, конкретно, о таквој страни америчког система као што су затвори. Поменути су и такозвани комерцијални затвори: „У САД цвета „бизнис“ који експлоатише рад затвореника. Сваки десети затвореник у тој земљи је смештен у такав - комерцијални - затвор. 2010.године две приватне затворске корпорације су имале приближно 3 милијарде долара зараде.“ То је довољно велика новост у америчком животу, тако да заслужује да се о њој исприча мало детаљније…

Појам и облици „затворског ропства“

У САД, у „комерцијалним затворима“ лежи 220 хиљада људи. У америчкој књижевности тај феномен се назива „затворско ропство“. При том се има у виду искориштавање рада затвореника. Али мора прво да се прецизира:искориштавање рада затвореника, али ради стицања прихода од стране приватног капитала (за разлику, рецимо, од рада какав је, на пр. чишћење затворске територије и просторија затвора или обављање неких послова у интересу државе).

Приватизација рада затвореника у САД врши се у два основна облика:

    Државни затвори изнајмљују приватним затворенике као радну снагу,
    Приватизација затворских установа које се претварају у приватне компаније различитих облика својине (између осталог и акционарског);

 13.амандманУстава САД који забрањује принудни рад садржи и клаузулу: „Ропство и насилна принуда на рад, осим као казна за злочин који је на одговарајући начин осуђен, не треба да постоје у САД“.

Тако је у америчким затворима ропство озакоњено.

Први од набројаних облика („најам“ затвореника) појавио се у Америци у 19.веку – одмах после грађанског рата 1861 – 1865.године и укидања директног ропства ради ликвидирања великог дефицита у јефтиној радној снази. Робове који су ослобођени су теретили да су се задуживали код доскорашњих газда или да су вршили ситне крађе, и затим их затварали. После тога би их „давали у најам“ ради бербе памука, изградње железница, рада по рудницима. У држави Џорџија, на пример, у периоду 1870 – 1910. 88% „датих у најам“ затвореника су били црнци, а Алабами – 93%. У Мисисипију је до 1972.года функционисала огромна плантажа, а на бази уговора о „најму“ коришћен је рад затвореника. И почетком 21.века бар у 37 држава легализовано је да приватне компаније могу да користе „изнајмљене“ затворенике.

Вики Пелаес, амерички истраживач проблема „затворског ропства“ у чланку „Затворски бизнис у САД: велики бизнис или нови облик ропства?“1 пише: „У списку тих корпорација (које „изнајмљују“ затворенике – В.К.) су искључиво највеће „марке“ америчког корпоративног друштва: IBM, Boeing, Motorola, Microsoft, AT&T, Wireless, Texas Instrument, Dell, Compaq, Honeywell, Hewlett-Packard, Nortel, Lucent Technologies, 3Com, Intel, Northern Telecom, TWA, Nordstrom's, Revlon, Macy's, Pierre Cardin, Target Store и многе друге. Све те компаније су одушевљено дочекале ружичасту економску перспективу коју им је обећавао рад затвореника. Од 1980. до 1994. приход (од коришћења рада затвореника – В.К.) је са 392 милиона долара порастао на 1 милијарду и 31 милион“.

Корист од такве „сарадње“ за приватне корпорације је очигледна: они робовима које „изнајмљују“ плаћају минималну плату која важи за одређену државу. А понегде и испод тога. На пример, у држави Колорадо – око 2$ на сат, што је много мање и од минималне сатнице.

У посебно тешком положају су се нашли затвореници у неким јужним државама САД-а, где они, као и пре укидања ропства у 19.веку, настављају и даље да раде на истим плантажама памука. Посебно је постао познат затвор у држави Луизијана који се назива „Ангола“, са врло строгим режимом издржавања казне. Затвореници тог затвора обрађују 18 хиљада акри земље, засејане памуком, пшеницом, сојом, кукурузом. Затвореници“Анголе“ за свој рад по једном сату добијају између 4 и 20 центи. Шта више: оставља им се само половина зарађеног новца, а друга половина се ставља на лични рачун затвореника и да би му се исплатило одједном у тренутку ослобађања. Истина, из „Анголе“ излази врло мали број затвореника (само 3%): највећи део њих је осуђен на дугачке временске казне, а осим тога због тешког рада и лоших услова затвореници умиру рано.

У Луизијани постоји још сличних затвора – фарми. Укупно 16% затвореника у тој држави се осуђује да ради пољске радове. У суседним државама – Тексасу и Арканзасу – учешће таквих затвореника је 17, односно 40%.

Други облик „затворског ропства“ – приватни затвори – се појавио у САД 80-их година прошлог века, за време председника Р.Регана, а затим је приватизација државних затвора настављена и за време Џ.Буша-старијег и Клинтона. Прва приватизација државног затвора у држави Тенеси је извршена у фебруару 1983.године од стране компаније са уложеним капиталом Massey Burch Investment .

Затворско-индустријски комплекс САД

Према подацима Вики Пелаеса у САД је до 2008. у 27 држава већ било 100 приватних затвора са 62 хиљаде затвореника (упоређења ради: 10 година пре тога је било 5 приватних затвора са 2000 затвореника). Тим затворима је управљало 18 приватних корпорација. Највеће међу њима су биле Корекциона корпорација Америке (ССА) и Уокенхат (нови назив те фирме је G4S); оне су контролисале 75% свих затвореника у приватним затворима. Акцијама ССА се од 1986.године тргује на Њујоршкој берзи. У 2009.години њена капитализација је процењена на 2,26 милијарди долара.

Приватне затворске компаније закључују дугорочне концесионе споразуме са државом на управљање затворима. При том они од државе добијају одређена средства за сваког затвореника. Плаћање рада затвореника одређује сама компанија; износи су много мањи од оних износа које исплаћују компаније које експлоатишу затворенике на бази најма (први облик „затворског ропства“). Сатница за рад у приватним затворима је понекад 17 центи. За висококвалификовани рад плаћа се максимално 50 центи. У затворима, за разлику од производне компаније, не сме ни да се помисли на штрајкове, синдикални рад, одсуствовања, боловања. Како би се стимулисао рад „затворских робова“ послодавци обећавају да ће они, уколико се „добро ради“, мање „лежати“ у затвору. Међутим, постоји и систем кажњавања који омогућује да се временска затворска казна фактички може претворити у доживотну.

Затворска индустрија САД се заснива како на директном коришћењу радне снаге затвореника (њен „закуп“ или директна експлоатација у приватним затворима), тако и на индиректном. Под индиректним искориштавањем се сматра ситуација да организовање производње врши администрација затвора, а производи које производе затвореници на бази уговора се испоручују приватним компанијама. Цена таквих производа је обично много нижа од тржишне. Није лако одредити величине индиректног искориштавања рада затвореника од стране приватних компанија у САД. Ту је могућ велики број злоупотреба на бази договора администрације државног затвора и приватне компаније. Прихваћено је да се та врста бизниса убраја у „сиви“ бизнис.

Како пише америчка штампа, захваљујући приватним затворима је почео да се формира „затворско-индустријски комплекс“. Он је почео да заузима приметно место у производњи многих производа САД. Данас затворска индустрија САД производи 100% свих војних шлемова, ремења уз униформе и ремења за сабље, оклопљених прслука, идентификационих картица, кошуља, панталона, шатора, руксака и чутурица за армију те земље. Осим војне опреме и одеће затвори производе 98% производа за тржиште монтажног алата, 46% непробојних прслука, 36% беле технике, 30% наушника, микрофона, мегафона и 21% канцеларијског намештаја, авиационе и медицинске опреме и још много тога.

У чланку Вики Пелаеса читамо: „Затворска индустрија је једна од грана које најбрже расту, чији су инвеститори на Волстриту.“ Позивајући се на други извор, аутор каже: „У тој вишемилионској индустрији постоје своје трговинске изложбе, конгреси, веб-сајтови, интернет-каталози. Она води директне рекламне кампање, поседује пројектантске и грађевинске фирме, инвестиционе фондове на Волстриту, фирме за експлоатацију зграда, за снабдевање храном, а има и оружану стражу и камере, обмотане сукном.“

Норма добити затворске индустрије САД је врло висока. Због тога је код транснационалних корпорација (ТНК) смањен, чак је потпуно нестао, стимуланс да своју производњу премештају из САД у привредно заостале регионе.
Вики Пелаес пише: „Захваљујући раду затвореника Сједињене Државе су поново постале привлачне за инвестирање и рад, што је дотле припадало земљама трећег света. У Мексику је затворена производња производа за монтажу која се налазила у близини границе, која је затим своје операције пренела у затвор „Сент-Квентин“ у Калифорнији. У Тексасу је из фабрике отпуштено 150 радника, а закључен је уговор са приватним затвором „Локхарт“ где се сада производе електрошеме за компаније као што су IBM и Compaq. Члан Представничког дома у Орегону је недавно замолио корпорацију Nike да пожури са превођењем производње из Индонезије у Орегон тако што је рекао да „ту произвођачи неће имати проблема са транспортом, а обезбедићемо и конкурентан затворски рад“.

Халапљивост као фактор раста америчког ГУЛАГ-а

Амерички бизнис је осетио да коришћење сопствених „затворских робова“ представља „златну жилу“. Зато су највеће корпорације САД почеле да се интересују како да се по њиховим затворима формира контигент затвореника и чине све што је било могуће како би тих затвореника било што више. Претпостављамо да су интереси корпоративног бизниса помогли да се број затвореника у САД брзо повећава. Да још једном цитирамо Вики Пелаеса: „Приватни најам затвореника провоцира тежњу да се људи шаљу у затвор. Затвори зависе од прихода. Корпоративни власници акција које праве новац захваљујући раду затвореника лобирају за што дуже временске казне како би за себе обезбедиле радну снагу. Систем сам себе храни“, - пише у истраживању Прогресивне лабуристичке партије, која затворски систем сматра за „имитирање нацистичке Немачке у оном делу који се односи на принудни ропски рад и концентрационе логоре“.

Уосталом, чак и ако су затвори државни – коришћење затвореничког рада је за власти исплативо. У државним затворима рад затвореника се плаћа много више него у приватним. Затвореници добијају 2 – 2,5 долара на сат (не рачунајући прековремени рад). Међутим, државни затвори су фактички на „привредном рачуну“: половина зараде одлази да би се „изнајмили“ – платили затворски смештај и храна. Зато прича о томе да државни затвори у САД „коштају“ буџет земље једноставно представља оправдање за предавање затвора у приватне руке.2

(Крај у следећем наставку)

1 Global Research, 10.03.2008

2 В.Орел: Закрытый мир Америки (Затворени свет Америке)// www.victororel.com

_____________________________________________________________________

 

ВАЛЕНТИН КАТАСОНОВ

Рођен је 1950.године. Завршио је МГИМО (Московски државни универзитет за међународне односе Министарства за иностране послове Русије).

Доктор економских наука, дописни члан Академије економских наука и предузетништва.

Професор на катедри за међународне финансије МГИМО.

2001 – 2011. - шеф катедре за међународне кредитно-монетарне односе МГИМО (У) МИП-а Русије.

1991. – 1993. - консултант ОУН (у одељењу за међународне економске и социјалне проблеме).

1993. – 1996. - члан Консултативног савета председника Европске банке за реконструкцију и развој .

1995. – 2000. – заменик директора Руског програма за организовање инвестиција у заштити животне средине (пројекат Светске банке о управљању животном средином).

Стручњак за области: економија коришћења природе, међународно кретање капитала, финансирање пројеката, управљање инвестицијама.

Аутор 10 монографија ( „Велика држава или еколошка држава?“ (1991), „Финансирање пројеката као нови метод организације инвестиција у реалном сектору економије (1999), „Бег капитала из Русије (2002), „Бег капитала из Русије: макроекономски и монетарно-финансијски аспекти“ (2002),...).

ВАЛЕНТИН КАТАСОНОВ
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #31 послато: Новембар 29, 2012, 11:33:52 »

АМЕРИЧКИ ГУЛАГ КАО НАЈНОВИЈИ ОБЛИК КАПИТАЛИЗМА (Други део)



 Још 1972.године у САД је било мање од 300 хиљада затвореника. 1990. – већ их је 1 милион. Данас се Сједињене Државе, у којима има већ преко 2,3 милиона затвореника, налазе на челу земаља по броју људи који су на местима где је слобода одузета. То је на светском нивоу отприлике 25% свих који су на одслужењу казне (уз учешће САД у светском броју становника од 5%). Бројка од 754 затвореника на 100 хиљада становника чини Сједињене Државе светским лидером и по односу броја затворених и укупног броја становника. Како тврди америчко специјализовано издање „California Prison Focus“ у историји света још није било друштва које би по затворима држало толико својих чланова. У САД је затворено по затворима више људи него у било којој другој земљи – пола милиона више него у Кини, мада КНР има пет пута више становника него САД. Совјетски ГУЛАГ тридесетих година двадесетог века по својим сразмерама убедљиво губи од америчког ГУЛАГ-а са почетка 21. века.

Уколико броју затворених Американаца додамо оне, за које важи процедура условног и условно-превременог ослобођења, произилази да фактички систем кажњавања обухвата укупно 7,3 милиона људи, односно приближно сваког четрдесетог становника земље (и сваког двадесет осмог одраслог становника САД).

О том контингенту „условних“ затвореника врло детаљно пише рускојезични Американац Виктор Орел, бивши официр Управе затворима у држави Невада1. Пет милиона Американаца осуђених на затворске казне се налази ван затвора - то су они за које није било места у постојећим поправним установама. Према подацима В.Орела, амерички затвори су крцати - број њихових становника износи око 200 процената од стандарда. На пример, према подацима за октобар 2007. у затворима Калифорније се налазило170,6 хиљада затворених мада су ти затвори предвиђени за укупно 83 хиљаде. Како би се Американцима, осуђеним на затвор омогућило да свој рок „одседе“ баш у затвору, затворске управе су принуђене да оне који су успели да се нађу у њима ослободе пре одређеног времена. Такав „либерализам“ врло често није оправдан јер они, који су пуштени на слободу поново чине преступе (таквих је, према подацима В.Орела, међу превремено ослобођеним 95%). Разлози за толики рецидивизам је делимично у самим људима који излазе на слободу, али главни разлог је социјално-економског карактера. Послодавци не желе да поново приме на посао бившег затвореника а овај, како би обезбедио себи средства за живот – враћа се на дотадашњи пут. Међу онима који су ван затвора велику категорију чине и такозвани домаћи затвореници. То су они који су затворени у кући, где чекају да се за њих ослободи лежај у затвору.

Ево како „кућне затворенике“ описује В.Орел: “Посебна категорија која улази у наведену цифру (5 милиона осуђених Американаца која је изван затворских зидова – В.К.) – то су затвореници који „издржавају казну“ код куће, чекајући да се ослободи место у правом затвору. Оно, што даље следи, није измишљено и није лаж, већ стварност савременог америчког живота. У домаћем „затвору“ их држи електронска бразлетна, навучена на скочни зглоб. Давач на њој је повезан непосредно са пултом у општинској полицијској управи. Уколико „прстеновани“ оде од своје куће даље од 150 фута (30 метара), електронски уређај укључује узбуну на пулту у станици. То се изједначава са покушајем бекства и затворенику затворска казна може због тога и да се повећа. То исто се дешава уколико „затвореник“ код куће покуша да скине бразлетну. Време за које се чека место у затвору не улази у укупно време казне. Колико се времена чека није дефинисано. Фактички – на један лежај који се ослободи у затвору постоје два кућна затвореника, која чекају свој ред“.2

Планови „затворских корпорација“ САД за будућност

Они који су у корпорацијама задужени за лобирање успевају да постигну да се свако кршење закона кажњава затвором. Анализа америчког законодавства показује значајан „прогрес“ у делу селидбе америчких грађана из њихових кућа и станова у затворске собе. Између осталог, они успевају да постигну да се „условно и условно-превремено“ ослобађање укину. Они који лобирају су успели да људе осуђују на затворске казне и за ненасилне преступе и да буду кажњавани на дужи период времена због држања микроскопских количина забрањених материја. Тако федерални закон предвиђа петогодишњу казну без права на условно-превремено ослобођење за поседовање 5 грама крека или 3,5 унце хероина (1 унца = 28,35г) или 10 година за поседовање мање од 2 унце сировог кокаина или крека. Већина оних који користе чисти кокаин су или богаташи, или они који припадају средњој класи белаца. Црнци и хиспанојезичко становништво користи сирови кокаин. У Тексасу се човек може осудити на више од две године затвора због 4 унце марихуане. У држави Њујорк закон против дроге, који је донет 1973.године предвиђа од 15 година затвора до доживотног за 4 унце било које забрањене материје. Како пише В.Орел, 57% затвореника је у затвору због коришћења дроге. У њиховим преступима не само да нема насиља, већ су они сами често представљали жртве насиља. У своје време председник САД Клинтон је потпуно тачно изјавио да особе који користе дрогу не треба кажњавати, већ лечити. Међутим, и та изјава је остала само на речима. Произилази да су америчке власти уз бизнис заинтересоване и за ширење дроге у њиховој земљи, јер то представља врло ефикасан начин да се повећају контингенти „затворских робова“.

Они који лобирају у корпорацијама су успели и да буде прихваћен закон о „три преступа“ који предвиђа доживотну затворску казну за било каква три преступа (који чак и не морају бити повезани са насиљем). У америчкој штампи су се појавили чланци у којима се каже да прихватање само тих закона захтева изградњу још 20 федералних затвора.

Следећи правац лобирања корпорација је максимално продужење рока одслужења казне. У вези са тим се у законе уносе различити амандмани. Између осталог и они који омогућују да се време држања у затвору продужава и када затвореник учини најблажи могући прекршај. Приватне затворске компаније понекад саме утврђују „казне“ ради продужетка затворске казне. Тако се у већ помињаној приватној компанији ССА било какав прекршај затвореника кажњава продужењем затвора од 30 дана. После инспекције затвора у Њу-Мексику испоставило се да федерални затвореници добијају осам пута више превремених ослобађања због „доброг владања“ од затвореника ССА.

Корпорација тежи да повећа ресурсе скоро бесплатне радне снаге у приватним затворима преко утицања на одлуке судова. Широки одјек је добио догађај из 2008.године до кога је дошло у држави Пенсилванија, када се сазнало да је двоје судија за мито које су добијали од власника два приватна затвора за малолетне преступнике, осуђенике кажњавало најстрожим могућим казнама како би се гарантовало да та два затвора увек буду пуна радне снаге која није ништа коштала. Укупан износ примљеног мита је био 2,6 милиона долара.

Како би се добијене казне претвориле из потенцијалног ресурса ропске снаге у стварни потребно је да се сви осуђени на затвор и нађу у њима, али је затвора много мање него што би требало. Последњих година у затворско-индустријском комплексу САД врло активно се у финансирању капиталних инвестиција за проширење америчког ГУЛАГ-а користи државно-приватно партнерство – паритетно учешће федералних власти, власти држава и бизниса. Те инвестиције су данас много исплативије него, на пример, инвестиције у развој „високих“ технологија.

Сами просудите: према подацима В.Орела, држава у затворски систем земље (укупно пет хиљада затвора федералног нивоа и нивоа појединачно држава) сваке године издвоји 60 милијарди долара, при чему се стиче добит од 300%.

Аутор књиге „Затворени свет Америке“ пише: „Страшно је и помислити да већ данас Сједињене Државе затворску индустрију разматрају као потенцијал будуће идеалне државе, у којој ће заједница затвореника за грош новца да ствара богатство за шаку оних од овог света који већ имају све“3.

Међутим, „потенцијал будуће идеалне државе“ се за сада ни издалека не користи пуном паром. Према последњим подацима, у приватним комерцијалним затворима борави 220 хиљада затвореника. У односу на укупан број затвореника по америчким затворима то није много: приближно 10%. У односу на број свих осуђених на затвор – приближно 3%. Истовремено се, очигледно, из државних затвора даје у „најам“ приватном капиталу исто толико њих. Постоји и индиректно коришћење рада затвореника државних затвора, када ови последњи закључују (прећутно) договор о производњи ове или оне робе уз помоћ рада затвореника. Али бизнису ни то није довољно.

Зато главни напор приватни капитал усмерава чак не на повећање броја затвореника, већ да се сви затвореници нађу што пре под контролом „затворских“ корпорација.4

Америчко искуство „затворског ропства“ у другим земљама


Амерички пример коришћења рада затвореника у интересу приватног капитала се показао као заразан. Приватни затвори су се појавили и у више других земаља – Великој Британији, Шведској, Естонији, Аустралији, Бразилу. На пример, у Бразилу се у приватном поседу налази 17 затвора са 2% свих затвореника. У Великој Британији је први приватни затвор са 400 места отворен 1992.године у грофовији Јоркшир, отворила га је корпорација G4S. Врло брзо је она постала лидер затворског бизниса у Великој Британији. 2002.године дошла је до америчке затворске корпорације Wackenhut, те тако добила и 25% приватног затворског тржишта САД. Одмах иза G4S је приватна британска затворска компанија - Serco. Акције обе компаније се налазе на лондонској берзи. Крајем маја 2010. капитализација наведених компанија је била – прве 3,67 милијарде, а друге 2,97 милијарди фунти стерлинга.

У Израелу је 2004.године донет закон који је дозволио формирање приватних затвора. Израелски милијардер Лев Леваев је заједно са америчком затворском корпорацијом Emerald 2007.године почео изградњу приватног затвора са 800 места, која је коштала 360 милиона долара. Противници тог закона су 2004.године поднели приговор Врховном суду Израела. У новембру 2009.године суд је донео решење које се своди на то, да затворски систем земље не може да се оснива за приватне економске интересе. Тако је пројект првог приватног затвора у Израелу „замрзнут“5.

Први „пилот“ пројекти се појављују и у другим земљама. У Јапану је у мају 2007.године после 50 година отворен први нов затвор, који је одмах добио статус „приватног“. Предвиђен је за 1000 људи који су осуђени за лакше преступе. У Естонији где је проценат затвореника највећи у Европи (у односу на бројност становништва земље – 0,34%), у функцији су 2 приватна затвора. У Латвији је пре неколико година Министарство правде разматрало могућност изградње приватних затвора као један од начина да се земља изведе из кризе. О сличним пројектима се дискутује у Литванији, Бугарској, Мађарској и Чешкој. А сви ми постајемо сведоци рађања „затворског капитализма“ у светским сразмерама.

1 Он је сада писац и новинар, аутор књиге „Америка – баш онаква, каква је“ која је подигла велику буку (издате у Торонту)

2 В.Орел - Затворени свет Америке// www. victororel. com.

3 В.Орел – Затворени свет Америке// www. victororel. com.

4 Најдалековидији амерички политичари одлично схватају чиме прети „приватизација“ затвореника. Зато чине све што је у њиховој моћи како би се тај процес приватизације бар прикочио. На пример – у три државе – Њујорку, Илиноису и Луизијани важи законска забрана на коришћење приватног бизниса у затворском систему.

5 Е. Дранкина, А.Долгополов. Закрытая экономическая зона. // Коммерсантъ-Деньги, №21, 31.05.2010. (Је. Дранкина, А.Долгополов: Затворена економска зона.)

ВАЛЕНТИН КАТАСОНОВ
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #32 послато: Јануар 26, 2013, 09:25:08 »

Новчаница од 1 долара открива у ког бога верује Америка


„ЛОБАЊА И КОСТ” - ШТА ЈЕ РЕАЛНО А ШТА ИЗМИШЉЕНО
У ДЕЛАТНОСТИ АНГЛОСАКСОНСКИХ МАСОНА (1)




   „Један долар” лежи у основи читаве конструкције, не само америчке, него и светске економије, а на њему све сами масонски симболи - крста нигде, а број 13 је поменут или уграђен најмање осам пута
    На орла на новчаници треба обратити посебну пажњу. Његове груди покрива штит са 13 трака. У једној канџи је стегнуто 13 стрела, а у другој, маслинова гранчица са 13 листова и 13 плодова. На једном орловом крилу налазе се 32 пера - то је степен иницијације у обичним масонским ложама. А 33 пера на другом крилу, симбол су вишег и поготово, тајнијег степена
    Над орлом, вероватно над Сједињеним Државама, уздиже се шестокрака Давидова звезда (симбол изабраног народа), која се састоји од 13 белих звезда петокрака
    Слева на монети од 1 долара је пирамида, један од главних симбола слободних зидара. Тако себе називају браћа-масони, као да им родослов сеже из времена жречева и тајних друштава Древног Египта. Но, ова пирамида је некако чудна. Усечена, сложена из 13 ступњева. Истраживачи је зову „Пирамидом Илумината (Просвећених)
    Врх обезглављене пирамиде као да се уздиже на зракама, изнад основе. У троуглу (још један масонски симбол!) види се око. Њега различито називају, но чини се да је најисправнији назив „свевидеће око”. Изнад ока је натпис, који се поново састоји од 13 слова: „Annuit Coeptis“. „Оно нас подржава (благослови)!”
    Доња трака окружује пирамиду и на њој је латиницом написано мото: „Novusordoseclorum“ (Нови светски поредак)
    Шта смо ми добили као резултат? „Благословен нови светски поредак!”. Онај у коме владају масони. Свевидеће око, Луцифер, царује над пирамидом - над свим народима света. За оне који прихватају нови поредак - маслинова гранчица у орловој канџи. За непокорне - стреле!


Пише: Дмитриј СЕДОВ

        ВЕРУЈТЕ ми поштовани читаоци, ваш аутор не припада присталицама теорије завере, које у великој мери чине ентузијасти превртљивог ума.

       Аутор је такође далеко од теорије светске завере, у коју су, по теорији истих ентузијаста, неизбежно увучени не само сви познати политичари, него и суседи из викендица.

       Упркос свему, аутор се одлучио да обради теме тајних друштава, које је означио називом „Лобања и кост” (тако се зове масонска ложа универзитета у Јелу, која је дала Америци највеће политичаре и председнике).

       Циљ је једноставан - хтео бих да разјасним шта је реално, а шта измишљено, у делатности англосаксонских масона.

       То је огромна тема. Ако покушате да саберете материјале о делатности масона током неколико векова на једну гомилу, та гомила ће достићи висину двоспратног „Дома мртвих” у коме се окупљају чланови ложе „Лобања и кост”.

       Истина, велики део тог писанија отпада на жврљање теоретичара завере и маштовитих писаца попут Дена Брауна, који су на масонској теми зарадили својих „пет шолди”.

       Веома мало је истинских, поузданих докумената о делатности „браће”. А ако не желимо да пуштамо машти на вољу и свој мозак доводимо до тачке усијања, онда ћемо се обратити само оним стварима које представљају необориве чињенице.

       Највероватније, требало би почети са разматрањем зеленог папирића са називом „један долар”, који, сложићете се са мном, лежи у основи читаве конструкције, не само америчке, него и светске економије. Симболика приказана на папирићу има конкретан смисао и носи у себи информацију о односу њеног аутора према свету.

       Због тога није лоше да, свако ко користи долар, зна каква се порука крије у његовом новчанику.

       Дакле, шта се скрива иза 1$ USA, који је оформио руски уметник Николај Рјерих 1928. године, по наруџбини будућег потпредседника Велса.

       За почетак, хајде да се запитамо зашто су људи који су стајали иза Рјериха, изабрали управо монету од 1 долара? Зар није боље да су циљали на 100 пута већу вредност папирића? Или на десетицама или хиљадицама (штампали су и такве!)?

       Овде се мора признати да су наручиоци били масони, јер је сва симболика монете обележена неспорно масонским обележјима.

       Многа тајна друштва су од давнина придавала јединици неки сакрални значај, уздижући је изнад свих других бројева. У првом реду - легендарни темплари, оснивачи савремене масонерије. За темпларе, јединица је представљала „јединство у различитости”. За јавност, ти можеш преузети свакојаки лик, иступати у име било које, чак и непријатељске партије. Но унутра, међу „својима”, мора да се сачува јединство. По учењу темплара, јединица такође значи да нема никакве разлике између зла и добра.

       То је и било забележено на застави тајних витезова: четири наизменично црна и бела квадрата. Бели је - симбол добра, црни - симбол зла. Или по латински: „EPLURIBUSUNUM”.



 Овај натпис од 13 слова ми видимо на траци у кљуну орла, на десној страни монете од 1 долара.

       На орла треба обратити посебну пажњу. Његове груди покрива штит са 13 трака. У једној канџи је стегнуто 13 стрела, а у другој, маслинова гранчица са 13 листова и 13 плодова. На једном орловом крилу налазе се 32 пера - то је степен иницијације у обичним масонским ложама. А 33 пера на другом крилу, симбол су вишег и поготово, тајнијег степена.

       А над самим орлом, вероватно над Сједињеним Државама, уздиже се шестокрака Давидова звезда (симбол изабраног народа), која се састоји од 13 белих звезда петокрака.

       Слева на монети од 1 долара, Рјерих је сместио пирамиду, један од главних симбола слободних зидара. Тако себе називају браћа-масони, као да им родослов сеже из времена жречева и тајних друштава Древног Египта. Но, ова пирамида је некако чудна. Усечена, сложена из 13 ступњева. Истраживачи је зову „Пирамидом Илумината (Просвећених)”. То је читава група старинских масонских ложа. Структура Илумината састоји се од 13 степени иницијације, што је очигледно одражено и на 13 ступњева пирамиде на долару.

       Врх обезглављене пирамиде као да се уздиже на зракама, изнад основе. У троуглу (још један масонски симбол!) види се око. Њега различито називају, но чини се да је најисправнији назив „свевидеће око”. Изнад ока је натпис, који се поново састоји од 13 слова: „AnnuitCoeptis“. „Оно нас подржава (благослови)!” Мисли се на тајанствено око у троуглу. Доња трака окружује пирамиду и на њој је латиницом написано мото: „Novusordoseclorum“ (Нови светски поредак).

       Шта смо ми добили у резултату? „Благословен нови светски поредак!”. Онај у коме владају масони. Свевидеће око, Луцифер, царује над пирамидом - над свим народима света. За оне који прихватају нови поредак - маслинова гранчица у орловој канџи. За непокорне - стреле!

       Ви се не слажете? Пробајте понудити друго објашњење ове симболике.

       Главну тајну Рјерих је зашифровао у центру монете. Изнад се види светли натпис: „Сједињене Америчке Државе”. Мало ниже је наизглед благочестива фраза: „In God We Trust“ (Ми верујемо у Бога). У каквог?

       Америка је званично хришћанска земља. Међутим, на доларској монети ви не можете наћи ни један уобичајени хришћански симбол. На пример, одсуствује и сами крст. Зато свуда царује „вражији број”, за обичне људе несрећан број 13. На невеликом папирићу појављује се минимум 8 пута.

       У каквог онда „Бога” предлажу да верују Американцима и целоме свету?

       Одговор је дат у самом центру монете. Орла и пирамиду са оком уједињује реч „ONE”. ЈЕДАН, ЈЕДНО. Рекло би се да је то ознака номиналне монете. Но, већ ниже имамо такав натпис. И у сваком од четири угла нацртана је јединица (бројем и словима). А та крупна реч од три слова стоји посебно, без икаквих допуна. Та реч има сасвим другу улогу, представљајући централни део композиције:

Ми верујемо у Бога
Он је један
Један долар

 

       Зар није Конфучије рекао: „Знаци и симболи владају светом, а не реч и закон”.

       А ако измеримо ширину монете? Испада 66,6 мм. Случајна подударност?

       Но, вратимо се „несрећном броју”. Познато је колико се САД и Европа боје тог несрећног броја. У неким хотелима чак нема тринаестог спрата. Постоји чак и научни термин који дефинише бојазан од броја 13 - трискаидекафобија. Још већи страх доноси петак тринаести!

       Тог несрећног дана разапет је Христос, Каин је убио Авеља, Адам и Ева су пробали забрањени плод.

       И тако, уверили смо се да основна јединица светског финансијског система носи у себи масонску генеалогију, која предвиђа тајне начине управљања политиком, туђе хришћанском погледу на свет.

       Веома важна је и та околност, што се ова „једнодоларска декларација” масона из 1928. године појавила после стварања и ступања на снагу Федералног Резервног Система САД, који је постао моћан инструмент у достизању њихових циљева.

       Овде се треба присетити да од масона изабрани демократски систем власти не предвиђа никакво народно вршење власти. Разлог је једноставан - од народа изабрани политичари одвојени су од канала са новчаним токовима. Те канале контролишу крупна финансијска друштва. Политичари могу до миле воље говорити о свом служењу друштву, но реалне послове стварају реални новци, под којима су ови ангажовани као извођачи.

       (следи наставак)

Факти




« Последња измена: Јануар 27, 2013, 15:03:07 Zeka » Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #33 послато: Јануар 26, 2013, 09:34:18 »

Сви амерички финансијери и политичари повезани су међусобно масонским ложама


„ЛОБАЊА И КОСТ” - ШТА ЈЕ РЕАЛНО А ШТА ИЗМИШЉЕНО
У ДЕЛАТНОСТИ АНГЛОСАКСОНСКИХ МАСОНА (2)



                                    Зграда Система федералних резерви

Зграда Система федералних резерви

    Већина чланова англосаксонских ложа високог нивоа иницијације су извршиоци идеје главних људи Америке. Поред тих људи, у Америци има још око 5 милиона чланова масонских ложа нижих нивоа иницијације, који немају појма шта се „горе” ради
    Кризе се изазивају вештачки и њихови аутори су увек из Система федералних резерви САД (раније Банке федералних резерви), заједно са високим чиновницима и администрацијом и групом најутицајнијих банака. Циљ кризе увек је један те исти - муњевито богаћење и прерасподела имовине у њихову корист
    Нико осим масона данас не може да спроведе такву дугорочну комбинацију, не допуштајући цурење информација или њен слом. То су најпоузданије структуре. Само овде се спроводи разрада строго чуваног плана и што је најважније, ред братства из виших иницијација одлучује када ће наступити дан „X”. Ту се сачињава списак жртава и прави се расподела опљачканог
    Џ. Кенедија, који је и платио због тога што је дошао у раскорак са политиком СФР. Тај председник је одлучио да ограничи моћ СФР и да уведе сребрни стандард долара, то јест, да врати тржишно контролисану емисију. Он је убијен већ сутрадан по потписивању одговарајућег указа, а сам указ никад није ступио на снагу


Пише: Дмитриј СЕДОВ

       У ТАЧКИ у којој се пресецају политика и новац, управо и расту масонске ложе. О томе искуство САД очигледно сведочи. Сви угледни финансијери и политичари у тој земљи повезани су међусобно масонским ложама.

       Ипак, поставља се питање какав је смисао те појаве? Зар Ротшилди не могу да се сретну са Рокфелерима и Морганима и приликом игре голфа и да у неизнуђеним околностима донесу потребна им решења? Због чега та сва масонска бесовштина?

       Ротшилдима и Рокфелерима заиста није нужна црна конспирологија и они могу мирно да воде дијалог са председником државе. То су становници Олимпа на који тешко могу да се попну шпијуни из противничког табора. Но, одлуке које они доносе, понекад су апсолутно тајне, и од великог броја извршилаца тих одлука захтева се да држе језик за зубима.

       Већина чланова англосаксонских ложа високог нивоа иницијације, јесу извршиоци идеје главних људи Америке и овде тајновитост представља закон.

       Примећујемо да, поред тих људи, у Америци има још око 5 милиона чланова масонских ложа нижих нивоа иницијације, који немају појма шта се „горе” ради.

       Хајде да погледамо рад масона на примеру финансијске кризе, која је прво потресла Америку а сада и цео свет.

       Кризе се изазивају вештачки и њихови аутори су увек из Система федералних резерви САД (раније Банке федералних резерви), заједно са високим чиновницима и администрацијом и групом најутицајнијих банака. Циљ кризе увек је један те исти - муњевито богаћење и прерасподела имовине у њихову корист. Шема је суштински стандардна и моделише се само приликом нових финансијских инструмената, дотад непознатих свету.

       - У почетку СФР спроводи необуздану емисију долара, који нису подржани никаквим еквивалентом. То је празна „амбалажа”.

       - Банке које сарађују са СФР издају ту „амбалажу” у виду јефтиних кредита под минималним каматама.

       На финансијском тржишту настаје бум - сви се хватају за јефтине кредите и уграђују их у реалну привреду. За такву празну „амбалажу”, стварају се и купују реалне економске вредности.

       Паралелно на берзама цветају спекулације. Данас је главна финансијска берза у ствари виртуелна. То је електронски свет, у коме струје невероватне реке виртуелног новца и често нема никакве везе са стварном производњом. Ако ви контролишете кључне моменте тог тржишта, сами себи штампате новац у потребним количинама, сами себи дајете кредите било каквих размера, сами организујете новости на које тржиште реагује, сами одређујете време за пуштање тих новости, онда ћете ви зарађивати фантастичне новце. Ви ћете из године у годину скупљати контролне пакете акција од истински профитабилних предузећа, како би, када све пропадне, веома велики део реалних актива остао у вашим рукама.

       За неупућене (неинициране) играче, берзанско тржиште представља жешћу варијанту  играња руског рулета, када је у добошу револвера од 6 места, пет попуњено мецима. То је такође игра и у њој такође буде и победа, но, њих бива веома мало.

       Но, игра са виртуелним процентима не може се бесконачно продужавати, јер темељни закон да новчана маса треба да одговара одговарајућој робној маси, нико не може укинути. Ова подударност чудовишно се нарушава. „Амбалажа” иде у највећем степену на куповине и спекулације, а не на стварање робе. Они који су их наручили, нису у стању да их врате банкама. Не смемо заборавити да су то били кредити.

       Наступа дан „X” када ће кредитори организовано обзнанити своје банкротство. Почиње економски колапс и пир грабљиваца. Иницирани учесници комбинација јефтино купују а потом у магновењу обесцењују акције банкротом. Иде бурна прерасподела имовине.

       Кад се апетити задовоље, нужни чиновници у владама укључују „контролисани излаз” из кризе или једноставно речено, реду банкротираних помажу државним новцем, како би они преживели. Тиме се ликвидира опасност социјалне експлозије.

       Привреда као да оздрављује и Систем федералних резерви припрема нову кризу.

       Каква је овде улога масонских ложа? Нико осим масона данас не може да спроведе такву дугорочну комбинацију, не допуштајући цурење информација или њен слом. То су најпоузданије структуре. Само овде се спроводи разрада строго чуваног плана и што је најважније, ред братства из виших иницијација одлучује када ће наступити дан „X”. Ту се сачињава списак жртава и прави се расподела опљачканог.

       Због тога сви дипломци елитних америчких и британских универзитета постају чланови ложа, где се укључују у вођење закулисне политике. Потом, међу њима најприхватљивији, по одлуци и уз помоћ ложе, могу израсти до виших државних функција, све до места председника САД.

       То се догодило практично са свим америчким председницима двадесетог века, са изузетком Џ. Кенедија, који је и платио због тога што је дошао у раскорак са политиком СФР. Тај председник је одлучио да ограничи моћ СФР и да уведе сребрни стандард долара, то јест, да врати тржишно контролисану емисију. Он је убијен већ сутрадан по потписивању одговарајућег указа, а сам указ никад није ступио на снагу.

       Како је показала неуспешна истрага тог атентата, његови корени иду до тајних друштава, о чему уопште не воли (или се плаши) да пише америчка штампа.

       О појави СФР као главног органа вештачких криза, писано је много. То је уникалан инструмент који омогућава приватним лицима да регулишу обим новчане масе најмоћније државе на планети. Било би чудно ако би приватно лице које је добило таква права, не би искористило тај инструмент за своје интересе.

       Ево списка очева-оснивача СФР из 1913. године, који су се за сто година мало изменили.
       
      1. Банка Ротшилда у Лондону и Паризу
       2. Банка браће Лазар у Паризу
       3. Сејф-Банка Израэла Мозеса у Италији
       4. Банка Варбурга у Амстердаму и Хамбургу
       5. Банка Лемана у Њујорку
       6. Банка Кун Леб у Њујорку
       7. Чејз Манхетн Банка Рокфелера у Њујорку
       8. Банка Голдмана Сакса у Њујорку
 


       Свака од ових банака имала је одређене везе са масонским организацијама а често их и сачињавала.

       Наравно, време тече и масонске ложе не решавају све проблеме који стоје пред ауторима „Новог Светског Поретка”. Сада постоје и такве мистериозне организације као „Билдерберг клуб”, „Трилатерална комисија”, „Савет за економске односе САД”...

       (следи наставак)

Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #34 послато: Јануар 27, 2013, 14:48:22 »

Жели ли „Лобања“ да се власт Србије закуне на верност Луциферу?


„ЛОБАЊА И КОСТ” - ШТА ЈЕ РЕАЛНО А ШТА ИЗМИШЉЕНО
У ДЕЛАТНОСТИ АНГЛОСАКСОНСКИХ МАСОНА (КРАЈ)




    „Лобања са костима” већ дуго година влада Америком. Друштво је 1856. године званично регистровано као труст-фондација под називом Russell Trust Association. Од тада, „Лобања” нема проблема са финансијама
    За разлику од других сличних друштава, његови чланови не плаћају чланарину, међутим, дају добровољне прилоге. По завршетку универзитета, сваки члан друштва добија на поклон 15 хиљада долара а као поклон за свадбу - зидне часовнике са клатном, у махагони дрвету.
    Чланови реда су деценијама доносили судбоносне одлуке у најважнијим питањима спољне политике и одбране. Контролисали су изградњу атомске бомбе и одабрали место у Јапану где ће је бацити. Били су на изворишту „хладног рата”, увукли су Америку у рат са Вијетнамом...
    Чланови ложе који су учествовали у припреми и извршењу експлозија у „кулама-близанкињама” у Њујорку, по правилу нису имали представу о размерама замисли и њеним глобалним последицама
    Под Џоном Кенедијем је „Лобања” ојачала своје позиције, а припадала су јој оба Буша
    Данашњи чланови друштва „Лобања и кост” не поричу верзију о њеном немачком пореклу. У њеном седишту постоји Немачка соба, у којој су зидови украшени сликама студентског живота у Немачкој и пословицама на немачком језику. Једна од химни друштва написана је на мелодију Deutschland uber Alles

 


 Пише: Дмитриј СЕДОВ

       ШТА је масонска ложа и која је њена сврха постојања, најбоље је показати на случају ложе „Лобања и кости”.

       Чланство у том братству започиње се на Јејл Универзитету и траје цео живот. Њени чланови су били, а и сада су, чланови најпривилегованијих породица у САД - људи који ево већ скоро два века чине владајућу класу у САД.

       Колеџ Његовог Величанства Колоније Конектикат, који је себе назвао Јелским у част Илајхју Јела, који није био научник, нити просветни делатник, већ богати енглески трговац. У одговор на молбу повереника колеџа Јејл из 1718. године, он је послао из Лондона велики сандук са књигама, портрет краља Џорџа I и девет палета индијске робе, од чије продаје је уручио колеџу 562 фунте и 12 пенија - за то време не малу своту.

       У складу са замислима својих оснивача, колеџ се одликовао изузетном чак и за то време „побожношћу” и нетрпељивошћу. Ту је основана прва црква у америчким просветним заводима; студенти су били у обавези да два пута дневно посећују службу.

       Њима је на територији колеџа било дозвољено да говоре само на латинском. Професори су им усађивали осећај моралне супериорности и изолованости, не дозвољавајући било какву студентску самоуправу.

       Психологија тврђаве под опсадом неверника, допринела је да Јејл практикује неку врсту „дедовштине” (hazing - покушај понижавајућег „посвећења” бруцоша). Потпуно озваничено су се студенти делили у зависности од социјалног статуса родитеља.

       Масонска ложа се није појавила сама од себе. Она се разгранала из студентског удружења „Фита-бета-капа” са универзитета Вирџинија из далеке 1779. године. Назив друштва са грчког се преводио као „мудрост- водич живота”, но, треба одмах истаћи да је делатност „мудрољубивих” студената од почетка била заогрнута строгом конспиративношћу. Нико није знао њихове задатке нити циљеве, али већ тада је било познато да су они све друге осим масона, сматрали „варварима”.

       Није познато каква би била судбина ложе да није било догађаја који је 1826. године узбудио сву Америку. Тада познати писац и политичар Виљем Морган је обзнанио да је добио опширан материјал о делатности масона и да се спрема да га изда у виду књиге. После тога Морган је тајно и без трага нестао и до дан данас није пронађен.

       Треба рећи да су од тада масони, који су преузели све полуге власти у Америци, постали прилично познати јавности која је постала страшно огорчена. Толико огорчена да је створила и антимасонску партију, која је брзо почела јачати.

       На председничким изборима 1832. године, партија је истакла свог кандидата против демократе Енрју Џексона и лидера америчких виговаца Хенри Клеја, који су били масони. Борба са тајним друштвима дотакла се и студентског братства. Од ложе у Јејлу тражило се отказивање од принципа тајности.

       Тада је њен предводник Виљем Расел одлучио да прикрије претходно седиште и са 14 истомишљеника основао је ново тајно братство по моделу једног Немца. Овај пут они су копирали Ред илумината који је порицао своју директну везу са масонима, али су зато они израсли у масоне.

       Илуминати - то су масони међу масонима.

       Тајно друштво Илумината (illuminates - освешћени) основао је 1776. године у Инголштаду млади баварски професор права Адам Вејсхаупт. Профессорова научна област била је социјална реформа егалитарног модела. При том, маса у редовима масонских ложа уопште није знала о делатности свог руководиоца или је била доведена у заблуду са његове стране. Они се од масона високог степена иницијације користе као „слепци”.

       Друга посебност илумината је жестока централизација и дисциплина.

       Зато можемо, идући напред, рећи да они чланови ложе који су учествовали у припреми и извршењу експлозија у „кулама-близанкињама” у Њујорку, по правилу нису имали представу о размерама замисли и њеним глобалним последицама.

       Данашњи чланови друштва „Лобања и кост” не поричу верзију о њеном немачком пореклу. У њеном седишту постоји Немачка соба, у којој су зидови украшени сликама студентског живота у Немачкој и пословицама на немачком језику. Једна од химни друштва написана је на мелодију Deutschland uber Alles. Ту мелодију написао је Џозеф Хајдн 1797. године; да ли треба напомињати да је Џозеф Хајдн био масон (по протекцији свог пријатеља Моцарта он је био инициран у братству бечке ложе Zur wahren Eintracht 1785. године).

       Један од 15 чланова првог сазива био је и Алфонсо Тафт - родоначелник династије високих политичара, војни министар, министар правде, посланик у Аустро-Угарској и Русији и отац Виљема Хауарда Тафта - двадесет седмог председника САД. Чланови тајног друштва су поштовали знамените гусаре и правили су планове за светско господарење. После 170 година друштво се разрасло, пустило је корене и гране и достигло је изузетан и невиђен утицај.

       „Лобања са костима” већ дуго година влада Америком. Друштво је 1856. године званично регистровано као труст-фондација под називом Russell Trust Association. Од тада, „Лобања” нема проблема са финансијама. За разлику од других сличних друштава, његови чланови не плаћају чланарину, међутим, дају добровољне прилоге. По завршетку универзитета, сваки члан друштва добија на поклон 15 хиљада долара а као поклон за свадбу - зидне часовнике са клатном, у махагони дрвету.

       Унутрашњи ентеријер „гробнице” у којој се окупљају масони је веома интересантан.

       Просторија је богато декорисана и испуњена раритетима. По зидовима су окачени ловачки трофеји и оружје, а по угловима стоје манекени витезови у пуној борбеној опреми, у застакљеним витринама су средњевековни рукописи и минијатуре.

       Посебно су карактеристични часовници који се налазе у кући, њихова посебност огледа се у томе што раде 5 минута унапред. Управо по том времену заказују своје сусрете чланови реда. Време по коме живи комплетно преостало човечанство назива се „варварским”. Оснивач реда, генерал Расел, зачетник је стварања колекције војних реликвија - то су предмети који су припадали члановима друштва који су ратовали у Грађанском, Првом и Другом светском рату.

       Наравно, главни елемент ентеријера представљају лобање и кости људи у свим видовима - као цртежи, модели и истински. На пример, у једном стакленом ормару чува се скелет који чланови друштва са поштовањем ословљавају са „мадам” и тврде да су то остаци маркизе де Помпадур, љубимице Луја XV.

       Још један трофеј исте врсте - костур Џеронима, чувеног вође Индијанаца - тачније племена Чирокеза из народа Апача.

       Џеронимо је легендарна личност. Он се очајнички борио опирући се одвођењу племена у резерват, био је заробљен па побегао и коначно, 1886. године, био принуђен да се преда због изузетне бројне супериорности непријатеља.

       Џеронимо се обратио у хришћанство, умро је 1909. године и сахрањен је у тврђави Сил у држави Оклахома. А ложа „Лобања и кости” је 1918. године решила да, пошто је Џеронимо скинуо 49 скалпова са белих Американаца, да је праведно да сада његова глава украси „гробницу”.

       Његов гроб је откопан а лобања украдена. По легенди, командант откопавања био је нико други него Прескот Буш - будући сенатор и деда недавног председника САД.

       О ритуалу иницијације у ложи постоје најскандалознија сведочења. Неки извори тврде да је новопридошли дужан да лежећи у ковчегу, маструбира пред очима чланова секте, откривајући им своје најстидније сексуалне тајне.

       Џорџ Буш млађи је приступио у „Лобању и кости” 1967. године. Он је већ треће покољење чланова реда и то по обе линије: његов већ помињани деда Прескот Шелдон Буш био је ожењен са Дороти Вокер, кћерком свог пословног партнера Џорџа Херберта Вокера-млађег, такође члана „Лобање”. Многи мушкарци из обе гране тог разгранатог дрвета студирали су у Јејлу и били су чланови реда.

       Кратак курс из историјата „Лобање” био би непотпун ако не бисмо размотрили његова главна достигнућа.

       Закулисна моћ реда почела је од председника Виљема Макинлија (1897-1901), кога је „гробница” наговорила да почне рат са Шпанијом за Кубу и Филипине и самим тим у потпуности изменила светски поредак, а заједно са њим и САД.

       Цивилни гувернер заузетих Филипина постао је Виљем Хауард Тафт, који је 1904. године постављен за војног министра у администрацији Теодора Рузвелта. У том својству он је 1906. године угушио устанак на Куби. А две године касније постао је први председник „делегиран” на највише државно место од стране тајног Јејлског реда.

       Тафт је за војног министра одредио свог сабрата из „Лобање” Хенри Луиса Стимсона, који је одиграо одлучујућу улогу у америчкој спољној политици. Он је служио у администрацији седам председника.

       Код Кучиџе је био генерал-управитељ Филипина, код Хувера Државни секретар и на крају код Френклина Рузвелта и Хари Трумана - поново војни министар. У годинама Другог светског рата, заједно са Државним секретаром Дином Ачесоном и начелником Генералштаба Генералом Џорџ Маршал Стимсом, улазио је у круг лица која су доносила најважније стратешке одлуке.

       Он је чувен не само по доктрини која носи његово име, него и обуком младих америчких политичара, у такозваном „дечијем вртићу Стимпсона”. Многи његови питомци били су чланови „Лобање”.

       Последњих година живота (Стимпсон је умро 1950. године), он се посветио превођењу кључних федералних министарстава на мирнодопски колосек.

       Законом о националној безбедности из 1947. године, војно министарство претворено је у министарство одбране а Управа стратешких служби у - ЦИА. Министар одбране је 1951. године постао његов ученик Роберт Ловет, потомак чланова „Лобање”.

       У тајне службе је инфилтрирао низ чланова реда. Један од најпознатијих био је и „ловац на кртице” - начелник личне контраслужбе ЦИА Џејмс Џизус Енглтон.

       Под Џоном Кенедијем је „Лобања” ојачала своје позиције.

       Место саветника председника за националну безбедност заузео је Мекџорџ Банди, као и Ловел - наследни члан реда. Аверел Хариман је био заменик Државног секретара за Азију. Обојица су наставила са послом и у администрацији Линдона Џонсона.

       Као што се види, чланови реда су деценијама доносили судбоносне одлуке у најважнијим питањима спољне политике и одбране. Контролисали су изградњу атомске бомбе и одабрали место у Јапану где ће је бацити. Били су на изворишту „хладног рата”, увукли су Америку у рат са Вијетнамом.

       Кажу да је Буш старији први пут помислио на председниковање као амбасадор у Кини (1974-1975). Чувши да амбасадор жели да буде председник, сабеседник је запитао „које компаније?”. Буш је одговорио - Сједињених Држава. Тај сабеседник је био шеф ЦИА, син славне новоенглеске породице и стари пријатељ из „Лобање” Винстон Лорд.

       Пројекат „Буш-старији” је успео, а годинама касније успешан је био и други пројекат реда - „Буш-млађи”.

       Овде треба истаћи следећу карактеристику. Између два Буша улетео је Клинтон, који није био члан ложе „Лобања и кости”. Али, не због тога што то он није желео, већ зато што није имао такав родослов. Такорећи, није прошао кастинг. Али то није обесхрабрило Била и он је нашао друге путеве уласка у клуб нај, нај Американаца.

       Ево шта пише амерички истраживач Fritz Springmeier у свом раду „The Illuminati Bloodlines“: „Постоје фотографије из тајног одељења Министарства за борбу са наркотицима, које приказују како Џорџ Буш млађи шмрче кокаин заједно са својим присним јараном Билом Клинтоном. Ви треба да знате да се породице Буш и Клинтон дуго година друже и сусрећу на ранчу Џорџа старијег у Мејлу. Фотографије су доспеле у руке главних репортера Америке, али ипак нису изашле у јавност јер је на њих извршен невиђен притисак”.

       Ипак, ви ћете приметити да заједничко шмркање кокаина није довољно да би се доказало масонима да си њихов. Јер, на њиховом језику - свој значи антихрист. Они су слуге Луцифера.

       И тако, некаква Pam Harriman уводи Клинтона у сатанистички клуб „Паклени огањ” који такође припада секти Илумината. (The Hidden Inner Circle of the Global Illuminati Conspiracy, Texe Marrs, 1995).

       Бил Клинтон је срећан. Он је на врху Олимпа, али је несрећна његова жена Хилари. Она такође жели у сатанисте. Ипак, њеној жељи је само делимично удовољено - заузета су сва места за вештице и њу су прикључили кружоку шамана. Такозваним „Shamanism witchcraft“. Као што се може приметити из завијања Хилари по међународним аренама, она је добро изучила ритуалну уметност и зна да призове себи сву невидљиву нечист.

       Због тога, враћајући се Билу Клинтону, приметимо да његова појава у Белој кући нипошто није срушила карте реда „Лобања и кости” и они су кренули у нову етапу покоравања света ратом против Југославије.

       Да би било могуће схватити скривени смисао прве и друге авантуре америчких тајних друштава, треба се присетити изјаве једног од водећих масона и Директора планетарне иницијативе ОУН Дејвида Шпенглера: „Нико неће ући у Нови Поредак све док се не поклони Луциферу. Нико неће ући у Нови Век, док не буде посвећен у његову веру”.

       Тако постаје очевидно и очигледно, како се председник САД, који је већ тада био члан сатанистичке секте „Паклени огањ”, борио за слободу и демократију у Југославији - слања њихових авиона и ракета била су химере пакла, која сеју семе страдања и мржње.

       Шта данас желе од власти Србије? Да се закуну у верност Луциферу?


Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #35 послато: Јануар 27, 2013, 19:40:49 »

Zeko brate, iskreno cestitam na jedinstvenom izboru ovih priloga. Oni osvetljavaju tamnu pozadinu ljudske naravi i jos uverljiviju sumnju o stvarnim namerama kada se Srbija, kao meta u ovoj prljavoj igri, stavlja na nisan.
Daleko nam bilo i daleko i ostalo. Srbija ima drugacija verovanja i moramo se nadati da ce nasa politika ostati postedjena ove masonske pocasti...
Сачувана
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #36 послато: Јануар 28, 2013, 23:39:34 »

Цитат
Zeko brate, iskreno cestitam na jedinstvenom izboru ovih priloga. Oni osvetljavaju tamnu pozadinu ljudske naravi i jos uverljiviju sumnju o stvarnim namerama kada se Srbija, kao meta u ovoj prljavoj igri, stavlja na nisan.
Daleko nam bilo i daleko i ostalo. Srbija ima drugacija verovanja i moramo se nadati da ce nasa politika ostati postedjena ove masonske pocasti...

''1780.godine jedan od najviših u hijerarhiji židomasonske mafije jevrejski banker Rotšild – dao je sledeću otvorenu izjavu: »Mene ne interesuje, ko vodi politiku konkretne države. Dajte mi mogućnost upravljanja novčanim sistemom te države, i ja ću rukovoditi tim političarima.''


''Glavno je – optužiti. Neka se opravdavaju. Onaj ko se opravdava, - već je pola krivac!
Ili naš poredak, ili potpuna dezorganizacija. Tamo gde žele da budu bez nas, treba da bude haos! Činite tako da se nered nastavlja sve dotle, dok nas izmučeni goji, očajni, ne zamole da uzmemo vlast u svoje ruke i obezbedimo im miran život. Goji treba da rade pod našim rukovodstvom i da nam donose korist. Onaj ko nam ne donosi korist, treba da bude proteran. Van naših interesa nema društvene koristi. Onaj ko nije sa nama, - taj je protiv nas! Oko za oko« Zub zazub! Tako je učio Mojsije, tako su živeli naši preci. Tako ćemo živeti i mi. Osveta je – sveto osećanje, ona vaspitava karakter, potvrđuje čoveka. Istrgnite iz sebe osećanja pokornosti I smirenosti prema gojima.''


Када се прочитају ове две изјаве које су одавно изречене све је јасно.
Свет се није ни за јоту променио организационо  од када су написане ове изјаве.
Само је технолошки напредовао.
У главама оних који сматрају да су предодређени да владају овим светом све је исто.
Најтрагичније је што ће технологија убити и нас и њих. Што се њих тиче није ме апсолутно брига. Нас су већ дебело начели још за време ''Милосрдног анђела'' када су нам истоварили на главе онај силни уранијум.
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #37 послато: Јануар 31, 2013, 12:47:52 »

Вол-стрит опљачкао Американце преко Рузвелта и Велике депресије


ИСТИНЕ И ЛАЖИ О ПРЕДСЕДНИКУ САД ФРAНКЛИНУ РУЗВЕЛТУ (1)


                                                Франклин Делано Рузвелт

    Млади Рузвелт, као потомак богате породице, био је уведен у ложу №8 „Холандија” у Њујорку, у коју није било лако ући. И што је интересантно, почео је у њој муњевито да скупља степене иницијације
    Рокфелери, Ротшилди, Моргани и остали „краљеви купуса” из сенке, већ одавно су желели ослобађање долара од златне подлоге. Избор је пао на Френклина Рузвелта, иако он сам није био толико обузет страшћу за профитом, колико сном о великој Америци, као господарици света. Он је видео у емисији огромне масе долара могућност да купи цео свет у бесцење и стави га под америчку контролу
    Пад акција на Вол-стриту почео је 24. октобра 1929. године, на црни четвртак. Првог дана је продато око 13 милиона акција. Оне су ишле у бесцење. Милиони инвеститора су уништени
    Губици су износили око 30 милијарди долара - отприлике онолико колико је САД коштао Први светски рат
    Сами организатори кризе, знајући када и како она почиње, на време су се отарасили непотребних актива. Десетине људи су постали власници практично СВЕГА


Пише: Дмитриј СЕДОВ

         ШТА мислите: какве су шансе на успех 28-осмогодишњег адвоката приправника са Вол-стрита, ако одлучи да се преквалификује у америчког сенатора?

         Америка је земља неограничених могућности, но, на Вол-стриту је безброј адвокатских канцеларија, у њима је младих приправника као морског песка, а скупину оних који желе да уђу међу сенаторе, по правилу чине људи веће тежине и жељезних лактова.

         Међутим, потпуно непознати Франклин Делано Рузвелт, који пре тога није одржао ни један политички говор, који није написао никакав политички манифест, добио је 1910. године понуду Демократске странке да се кандидује за Сенат државе Њујорк и успешно је прошао на изборима. А после годину дана постао је помоћник морског министра у администрацији Вудро Вилсона.

         Политичар Франклин Делано Рузвелт појавио се ниоткуда.

         Можете у америчким архивама наћи доста сведочанстава о томе да је млади Рузвелт, као потомак богате породице, био уведен у ложу №8 „Холандија” у Њујорку, у коју није било лако ући. И што је интересантно, почео је у њој муњевито да скупља степене иницијације. То јест, испољио је послушност, истрајност, марљивост. И за ложу је било интересантно имати на власти таквог човека.

         Међутим, сва ова сведочења можете оставити по страни и тврдити да је Рузвелт избио на политички Олимп захваљујући својим изванредним квалитетима. Није ложа била свемоћна па у биографији Рузвелта имамо и тужних момената.

         После првих успеха младог човека, дошло је до пада на председничким изборима 1920. године, када је био кандидат Демократске странке. Међутим, његов „зелени” политички узраст (још није имао ни 40 година и таквих потпредседника у САД дотад није било) дозвољавао је да се нада бољем и премда је неуспеху придодата и лична несрећа (почео је процес парализе) он није клонуо духом.

         Рузвелт је наставио са активним радом и постао је гувернер државе Њујорк.

         Овде бисмо морали, заједно са вама, претпоставити да се у свету ништа не догађа случајно. Гувернер финансијске престонице САД (тиме и целог света) - представља нешто посебно. Тамо се не може ни прићи без присних односа са „затвореним клубовима”, који седе на гигантским токовима новца. Ти квалитети Рузвелтови, који су се у старту тако допали људима из ложе №8, наставили су да играју своју улогу.

         Финансијске газде Америке замислиле су велику игру, у којој је главни извођач требало да буде њихов човек у самом врху.

         Рокфелери, Ротшилди, Моргани и остали „краљеви купуса” из сенке, већ одавно су желели ослобађање долара од златне подлоге. Покриће у злату је везивало руке, не дозвољавајући спровођење широких спекулација са готовином, која би се преводила у празне банкарске обавезе. Али је било веома, веома сложено ослободити се покрића у злату.

         Код милиона Американаца, правних и физичких лица, постојала је акумулација у злату. Они су је често држали у грудима и чарапама и чинили су сами по себи својеврсно тржиште племенитих метала, које је било паралелно тржишту долара и задржавало његова колебања.

         Био је то изазов без преседана - одузети од слободних Американаца злато и „увалити” им уместо њега рото папир. У случају неуспеха авантуре, њеним ауторима и извршиоцима претио је не само губитак слободе, него и електрична столица.

         Избор је пао на Френклина Рузвелта, иако он сам није био толико обузет страшћу за профитом, колико сном о великој Америци, као господарици света. Он је видео у емисији огромне масе долара могућност да купи цео свет у бесцење и стави га под америчку контролу.

         Рузвелт је себе замишљао као политичара светског калибра, који изводи Америку на велику пучину. Он је, наравно, схватао да финансијски кругови имају још један циљ - да могу да купе не само активе у иностранству, већ и своје слабије конкуренте у Америци.

         Предстојала је крупна прерасподела имовине код куће. Али,  то га није бринуло. Најважније је - појава супер-државе у светској политици, са именом САД.

         Мора се одати дужно признање Френклину Рузвелту: он је био један од ретких историјских делатника који су остварили своје циљеве.

         Председеник САД Келвин Кулиџ, подносећи 1928. године оставку, истакао је: „Земља може са задовољством гледати на садашњост, а са оптимизмом у будућност”. У то време завереници у федералним резервама већ су били прионули на посао и понуда новца у оптицају се драматично повећала. Било је то директно кршење Устава.

         Долар је тихо, без дозволе Конгреса, отпливао од своје златне подлоге. У почетку је појава вишка новчаница утицала на буран развој економије. Сви су узимали јефтине кредите и сви су започињали бизнис. Америка је расла као квасац.

         Надувани кредит - то је мина са успореним дејством. Кредит су и надували. Ради стварања финансијске кризе првобитно се тражило да се што је могуће више новца да у дуг.

         Шта је потребно да би се то извело? Само две „ствари”: зајмодавац и зајмопримац. За „стварање” кредитора Федерални резервни систем је брзо увећао новчану масу - скоро за 1,5 пута. Преко система „својих банака” средства су распоређена у виду готовинских кредита у џепове обичних људи и ситних предузимача.

         Медији су мамили зајмопримце неуморно позивајући Американце да позајмицама побољшају квалитет свог живота - „Свако има могућност да се на берзи обогати!” - писало је на корицама популарног  женског журнала. По иронији судбине, било је то дан уочи потпуног краха берзе.

         Откуд на таласу свеопштег ентузијазма изниче ужасна авет пропасти? Зато што, правећи паре и дајући их у дуг, ви увек можете прекинути са давањем и затражити да вас дужници исплате.

         Механизам организовања финансијске кризе је прилично једноставан: не давати нове новце а тражити враћање старог дуга. Зато је и била створена Велика Депресија.

         Банке које су биле под контролом Џона Моргана и његових партнера, затражиле су да им се врати дуг за кредите. И то масовно и одједном. Шта је преостало брокерским кућама на берзи које су кредитирале купце са злогласних 90%, него да и саме тај новац позајме из банака? И затраже исплату од својих клијената и то у року од 24 часа.

         Шта су могли учинити несрећни Американци, који нису ни сањали о таквој могућности развоја догађаја? Они нису могли наћи новце за 24 часа. Остајао је само један начин - продати акције на берзи. А сада замислите како на берзу одједном долазе сви власници акција и то са једним циљем - да их продају.

         А ради куповине акција, није дошао нико.

         Пад акција на Вол-стриту почео је 24. октобра 1929. године, на црни четвртак.

         Тражња је била већа од понуде? Не, тражње једноставно није било, могла се чути само једна реченица. Почела је панична и очајничка продаја акција. Јер свима је била потребна готовина - а акције практично никоме. Ипак су се појавили купци и они су купили акције по цени папира.

         Првог дана инвеститори су продали око 13 милиона акција. Оне су ишле у бесцење. Милиони, буквално милиони инвеститора су уништени. Губици су износили око 30 милијарди долара - отприлике онолико колико је САД коштао Први светски рат.

         Сами организатори кризе, знајући када и како она почиње, на време су се отарасили непотребних актива. Сада су те десетине људи, на фону банкрота инвеститора који су скакали кроз прозор, постали власници практично СВЕГА.

         И тада се број банака у Америци са десетине хиљада свео на неколико стотина. И већина њих је већ припадала „правим људима” из „затворених клубова”. Новца више није било ни у кога.

Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
Zeka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 684


Zeka


Погледај профил
« Одговор #38 послато: Јануар 31, 2013, 12:53:52 »

Није случајно што Америка убија свог сваког десетог председника


ИСТИНЕ И ЛАЖИ О ПРЕДСЕДНИКУ САД ФРАНКЛИНУ РУЗВЕЛТУ (2)



    Франклин Делано Рузвелт, масон високог степена иницијације, члан ложе №8 „Холандија”, постао је 4. марта 1933. године, нови председник САД. Пред њим је заиста био велики посао, сложен и одговоран задатак - уништење златне подлоге долара. Долар је морао сам да постане највећа светска вредност и да практично преузме улогу злата
    Само што је у САД конфисковано злато, криза у земљи почела је нагло да опада. До окончања Велике Депресије дошло је 1933. године. Криза се преселила у потпуно другачије земље од оне у којој се појавила
    Тада остварена концентрација новца у рукама малог броја људи, превазилази све дотад виђено у историји човечанства. У једним рукама се налазе и финансије и лавовски део индустрије и медији. Крајем тридесетих година, само један проценат власника владао је са 2/3 укупног националног богатства земље!
    На пример Џон Морган, био је не само оснивач и власник банака, него практично и комплетне индустрије челика преко „Ју ес стил”, електроиндустрије преко „Џенерал моторса”, као и других корпорација


Пише: Дмитриј СЕДОВ

       САД се могло ићи даље. Проблем је био створен - требало је предложити његово решавање. Али, да би то решење прихватио амерички народ, тачније речено - да би се помирио са тим решењем, проблем је требало надувати до космичких размера. Криза берзе и пад вредности акција требало је да се претворе у Депресију, која је морала да се пише великим словом.

       Постојали су инструменти за погоршавање проблема. Био је то Федерални резервни систем. У ситуацији кад су после краха на Вол-стриту сви тражили новац и кад је привреда САД личила на човека који је изгубио велику количину крви, ФРС није кренуо у увећавање своје новчане масе. Чак супротно, смањио је неколико пута новчану масу!

       Федерални резервни систем који је позван да се бори са кризом, уместо да помогне привреди упливом у њене финансије, учинио је све супротно. Обим новчане масе који је пажљиво нарастао пред кризу, после тога је био смањен.

       Ретулатат је био - крах берзе био и свеопшти крах. Људи у скупим оделима, са плакатима „Спреман на сваку врсту рада” били су стваран атрибут америчке свакодневице тридесетих година.

       Како је проблем решен? Нова личност, нови курс.

       Франклин Делано Рузвелт, масон високог степена иницијације, члан ложе №8 „Холандија”, постао је 4. марта 1933. године, нови председник САД. Пред њим је заиста био велики посао, сложен и одговоран задатак - уништење златне подлоге долара.

       Долар је морао сам да постане највећа светска вредност и да практично преузме улогу злата.

       Под изговором „антикризних” мера, Франклин је почео да спроводи радикалну политику.

       Незапосленим службеницима који пре тога нису у руци држали ништа теже од оловке, дате су лопате у руке и послати су на изградњу аутопутева и јавних зграда. Није се имало куд - Американци су морали радити практично за хлеб.

       Потом је био створен „Цивилни корпус за очување ресурса”. Под тим називом скривала се идеја да се створи радничка армија, што је некад био смислио Лав Троцки. Но, пошто је идеју Лава Давидовича у СССР-у сахранио Стаљин, то је она у САД била оваплоћена.

       Незапослена омладина је усмеравана или тачније речено слата у удаљене регионе земље „ради очувања ресурса”. Под тим појмом подразумевали су се најтежи физички послови. Било је ту и крчења шума и изградње аутопутева.

       До јануара 1934. године, на „очувању ресурса” већ је радило 5 милиона људи, чија је дневница износила 1 долар на дан.

       Циљ банкара, власника ФРС уопште није био уништење у корену америчке индустрије и државности, већ само њихово слабљење како би се потчинили власти самих банкара.

       Слабљење се десило, сад је требало брзо потчинити, а затим још брже повратити државну моћ. Бавећи се друштвено корисним радом, Американци нису ни приметили како се брзо променио финансијски ситем земље.

       Тек што је дошао на власт, Рузвелт је прогласио „банкарски распуст”. Све финансијске институције принудно су биле затворене на једну недељу. То свакако није урађено да би се „умириле штедише”, већ да би се осигурало да ни један приватни инвеститор не може да повуче своју уштеђевину. Зато што је истовремено проглашено укидање златног покрића долара. Тада је светлост дана угледао председнички указ № 6102, који је гласио: „Члан 2. Овим указом обавезују се сва лица да до маја месеца 1933. године предају све златнике, златне полуге и златне сертификате - Федералној резервној банци или њеним филијалама или агенцијама које су у склопу Федералног резервног система”.

       „Члан 9. Ко својевољно прекрши председнички указ <…> или било какав захтев из њега  <…> биће кажњен у износу до 10 000 $, а уколико се ради о физичком лицу, може бити упућено на издржавање казне до 10 година затвора или ће по оба основа бити одмах кажњени”.

       Становништво је било обавезано да током једног месеца преда све злато које се код њега налази у ФРС. Приватно поседовање златних полуга и златника, проглашено је противзаконитом. У замену за то, Американци су добили папирне доларе, који су тада заменили злато као средство штедње.

       Они који у бољшевичком Петрограду нису желели да предају доларе и другу валуту, слати су у ЧК. А становнику демократске Америке обрасца 1933. године, који није желео да преда уштеђене драгоцене метале, претила је огромна казна од 10 000 $ или 10 година затвора.

       Операција је била веома успешна. Масони су не само опљачкали свој народ, него су то још и представили као чин „спасења нације” и сва средства јавног информисања су то тумачила као важну антикризну меру. „Неопходна је консолидација ресурса земље, како бисмо извели Америку из Депресије” - говорио је Франклин Рузвелт. Он је одузео злато од свог народа и сместио га у Форт Нокс, у државни трезор драгоцених метала, где и дан данас лежи.

       Златно покриће прво је укинуто у САД, а потом свуда: „После Велике Депресије тридесетих година, покриће у злату било је практично укинуто у целом свету”.

       То значи да је светска трговина била припремљена, да у перспективи ера злата оде у прошлост, а на сцену су ступили амерички бизнисмени са врећама зелених папирића, који су штампани у потребној за њих количини.

       Само што је у САД конфисковано злато, криза у земљи почела је нагло да опада. До завршног окончања Велике Депресије дошло је 1933. године. Криза се преселила у потпуно другачије земље од оне у којој се појавила.

       Концентрација новца у рукама малог броја људи, превазилази све до тад виђено у историји човечанства. У једним рукама се налазе и финансије и лавовски део индустрије и медији. Крајем тридесетих година, само један проценат власника владао је са 2/3 укупног националног богатства земље!

       На пример Џон Морган, био је не само оснивач и власник банака, него практично и комплетне индустрије челика преко „Ју ес стил”, електроиндустрије преко „Џенерал моторса”, као и других корпорација.

       Америком је завладао невелики клуб џентлмена који нису желели да истичу своја презимена, али која су позната целом свету. Од тог времена, на смену чудног и тајанственог назива „масони” дошла је интелигентна дефиниција „затворени клубови”. Тај назив не плаши, не делује мистериозно. Једноставно, они су затворени и у њих је тешко ући. И то је све. Један од најпознатијих „затворених клубова” постао је „Билдербершки клуб”, у коме се додуше поштује најважније правило масонерије - тих неколико стотина чланова Билдерберга који се сматрају обичним (иако међу њима има веома, веома необичних лица) могу да ништа не знају о суштини одлука које доноси његово руководеће тело.

       „Затворени клубови” су били благодарни Ф. Рузвелту за обављени посао и њихова подршка на следећим изборима била је загарантована. То је за њега било веома важно, јер узајамно разумевање са тим снагама било је неопходно за достизање постављених циљева.

       Свет - како су га замишљали Ф. Рузвелт и његови истомишљеници у „затвореним клубовима” Америке, неповратно би претворио у робље друге народе, да им светски социјалистички систем није стао на пут.

       И то што се у Рузвелтовим идејама не види никакво директно позивања на насиље - представља само привремену појаву. Насиље је већ сазревало и спремало се да изађе на светлост дана, а Франклин Рузвелт је био један од његових отаца.

       Атомска бомба која се стварала по његовом налогу, а коју је на Јапан бацио његов наследник, постала је директан показатељ како се Америка односи према другим народима. Другачије није ни могло бити.

       Из поколења у поколење у Америци је нарастала владајућа групација људи, чије су прадеде, деде и очеви били робовласници, финансијски авантуристи и криминалци. Они су насиље и убиство одувек сматрали нормалним начином решавања проблема.

       Створивши стабилне кланове, та групација је диктирала и диктира политичку линију оних које је поставила у председничку фотељу, а знала је да буде немилосрдна уколико почну да спроводе своју сопствену политику. Управо због тога у Америци убијају сваког десетог председника.

       Овакву судбину није избегао ни Франклин Делано Рузвелт, који је ликвидиран од браће из ложе, када је, по њиховој оцени, изашао испод контроле.

       О његовом убиству постоји маса доказа и непобитних сведочанстава, која нису баш раширена у САД, а истрага о томе до данас није спроведена само из једног разлога - то није потребно „затвореним клубовима”.

Факти
Сачувана

Ал' тирјанству стати ногом за врат, 
довести га к познанију права, 
то је људска дужност најсветија!
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« Одговор #39 послато: Јул 16, 2013, 05:44:40 »

PROTEST
Opšti haos u Americi: Besna rulja traži pravdu za ubijenog tinejdžera!



Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održani su protesti, a u crkvama su mnoge mise posvećene tinejdžeru Trejvonu Martinu kojeg je prošle godine ubio dobrovoljac naoružane građanske patrole Džordž Cimerman.



Svuda se vidi lik ubijenog tinejdžera | Foto: AP

Većina demonstracija bila je mirna, a najveći protest bio je sinoć u Njujorku, gde je mali miting prerastao u skup nekoliko hiljada ljudi, javio je danas britanski Bi-Bi-Si.



Protesti širom Amerike zbog smrti Trejvona Martina Foto: Reuters


Spontana okupljanja zbog "zbunjujuće presude" bila su i u američkim gradovima San Francisko, Boston, Čikago, Los Anđeles, San Dijego, Okland, Vašington, Filadelfija, Atlanta i Talahasa.

Najbrojniji spontani skup bio je Njujorku, gde je nekoliko hiljada - uključujući i porodice sa decom, marširalo Tajms skverom pod budnim okom policije, uzvikujući "Pravda za Trejvona Martina''.

Policija je pokušala da zadrži demonstrante u izdvojenim mestima, ali su oni napravili svoj put do Trga gde se čulo da su "mladi crnci na meti" i da se "mora ustati, ustati na policiju".

U Los Anđelesu demonstranti su blokirali saobraćaj, a nekoliko puteva je zatvoreno, mada je većina demonstranata bila mirna, uz malo njih agresivnijih koji su bacali kamenje na policiju.



Demonstranti traže pravdu! Foto: Reuters


U Bostonu je oko 500 demonstranata marširalo uz policijsku pratnju.
Ubijeni dečak takođe je pominjan u mnogim crkvenim službama širom zemlje, a u Sanfordu na Floridi, gde je održano suđenje, tinejdžeri su nosili majice s njegovom slikom.

"Trejvon Bendžamin Martin je mrtav, jer se on i drugi crni dečaci i muškarci poput njega 'ne vide' kao osoba, već kao problem", rekao je svojim vernicima stariji pastor u Batističkoj crkvi "Ebenezer" u Atlanti.


Optužuju sistem za rasizam! Foto: Reuters


Sud u Floridi oslobodio je Cimermana krivice za ubistvo šesnaestogodišnjeg crnog dečaka Trejvona Martina u februaru prošle godine, što je izazvalo šok kod afroamerikanaca u SAD.

Međutim, Bi-Bi-Si navodi da američko ministarstvo pravde istražuje da li građanska pranica može biti pokrenuta protiv Cimermana pošto se 29-godišnjem dobrovoljcu sudilo za drugostepeno ubistvo i ubistvo iz nehata.

http://www.alo.rs/vesti/svet/opsti-haos-u-americi-besna-rulja-trazi-pravdu-za-ubijenog-tinejdzera-foto/24806

Како ми се чини,ово није баш нимало наивно.
Сачувана

Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #40 послато: Јул 18, 2013, 02:05:32 »



У суштини, ништа ново и ништа неочекивано, кад је америчко правосуђе у питању, али исто тако ни ови протести неће учинити помак ни за корак ка побољшању третмана црнаца на овом континенту. То је тамо јасно свима...зато нико није ни спречавао демонстрације малог броја изашавших, па чак ни полиција није била опремљена додатном опремом за разбијање такве врсте окупљања...

Јер, шта је пар стотина људи у многољудним заједницама, или неколико ХИЉАДА у Њујорку, граду од 8.175.133 становника ?! (према подацима из 2010.г)...цела Србија нема толико грађана!
Један комарац на непрегледној површини океана...Жалосно, али тако је...

Поређења ради, то је исти однос као када се у Београду на животно значајне протесте окупи једва педесетак до стотину људи, а у најбољем случају и неколико хиљада (рачунајући и на дошавше из унутрашњости, који су увек бројнији у односу на саме Београђане, а њих је према попису из 2011. тачно 1.639.121)...

По свему судећи, биће по оној народној..."тресла се гора, родио се миш!"..

И опет кажем, НА ЖАЛОСТ! И црнаца, али и Срба...баш зато што им је угрожен - ОПСТАНАК!


Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #41 послато: Јул 18, 2013, 11:33:18 »

Убити човека се свуда и у свако време, назива убиством. Тога је било и биће док је века и векова. Оно што посебно изазива знатижењу је чињеница да правосудни органи а ни полиција, није месецима ништа предузимала у погледу хапшења починиоца тог убиства.

На крају, после скоро пола године, пуштен је да се брани из слободе.
Један поглед у тог човека који је потегао пуцу и сравнио тог дечака са земљом, довољан је такође да се свако упита, - зар се тај хрмпалија од скоро стотинак килограма, "уплашио" ненаоружаног дечака, којег је могао само једном руком савладати?!

Тај човек је агресиван, арогантан, самоуверен и под опсесијом добровољног чувара реда, наоружан и моћан, - једноставно опалио и убио!
Трагедија није само америчка. Она је у главама свих таквих људи који уверени својим ауторитетом и са оружјем у руци, доказују своју моралну и психичку нестабилност.
Уплашити се тог дечака, смешан је изговор, то је по мени било хладнокрвно убиство једног психопатног човека који је звој лични значај, кроз моћ и насиље, злоупотребио на најгори начин. Насилно је младог човека послао у смрт.
Био је и тужилац и Суд, и порота и извршилац пресуде коју је сам донео...

Она друга страна трагедије се односи на америчко Судство. То је национална брука која под сенком старих параграфа и навика, оних из времена Фарбе Лила, Мемфиса и Кришана који је амерички југ тако сликовито али истински, прозвао на испиту савестности америчког друштва, то је права трагедија.
Време Мартина Лутера Кинга је давно иза нас али неке ствари, сад се бар у овом случају видело, још увек висе о америчке скуте укаљане неславном прошлошћу једног времена за којег смо били уверени, остало је иза нас...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #42 послато: Октобар 21, 2014, 22:48:19 »

Вашингтон увео санкције Мађарској

САД – Вашингтон је увео санкције Мађарској, објавила је телевизија "Россиа24", позивајући се на вашингтонске дипломатске изворе.

Виктор Орбан (фото Јутјуб)

Санкције су уперене против низа државних званичника, привредника и бизнисмена којима је забрањен улаз у САД, а реч је о људима који су блиски премијеру Мађарске, Виктору Орбану.

Листа имена људи који су обухваћени санкцијама ће тек бити објављена, а САД су покренуле и пореске истраге против фирми у САД чији власници су појединци из Мађарске.

Мађарска штампа пише да је један од највероватнијих разлога то што премијер Орбан ствара чврсте везе са Москвом, а то Вашингтон види као угрожавање интереса САД-а.

Министарство спољних послова Мађарске је званично тражило објашњење од Вашингтона.

(Правда), (human rights first)




***


Амери тренирају строгоћу. Биће оваквих примера још. Мађари су повукли ногу. Избацили су ММФ из земље, против ГМО су, против корпорација које производе ГМО, а сада и овај потез у вези Русије. Подражли су и "Јужни ток".

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #43 послато: Октобар 22, 2014, 18:04:59 »

Свако ко је храбар, изазива респект од противника. У овом случају је Маџарска повукла јасан потез, она својим понашањем брани своју независност. Ко има "муда" има веће шансе за победу а ако је већ у старту слабији, бар умире храбро као човек од карактера!
Амери би да командују сваком и свима, - неко им мора показати зубе, време је...
Сачувана
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 848



Погледај профил
« Одговор #44 послато: Март 04, 2015, 04:17:23 »

Американци не знају више где да складиште нафту

САД имају толико сирове нафте да им понестаје простора за њено складиштење, а то би у наредним месецима могло додатно да обори цене нафте и бензина, наводе аналитичари


ЊУЈОРК - САД имају толико сирове нафте да им понестаје простора за њено складиштење, а то би у наредним месецима могло додатно да обори цене нафте и бензина, наводе аналитичари.

У протеклих седам недеља, САД су производиле и увозиле у просеку милион барела нафте дневно више него што су трошиле, преноси агенција АП.

Та сувишна нафта складишти се у резервоарима, пре свега у највећем трговинском чворишту у Кушингу, Оклахома, што је довело до тога да америчке залихе нафте достигну највиши ниво у последњих 80 година.

Уколико се такав развој ситуације настави, резервоари би могли да се приближе оперативном лимиту већ средином априла, што би довело до потонућа цене нафте и гаса.

"Чињеница је да нам у САД понестаје капацитета за складиштење нафте", рекао је шеф одељења за истраживање нафте у Ситибанци Ед Морс, додајући да би нафта могла да појефтини и на 20 долара у односу на садашњих 50.

Просечна цена бензина у САД је 2,44 долара за галон (64 цента за литар), што је 1,02 долара по галону (27 центи по литру) јефтиније него у истом периоду 2014, али и 37 центи (10 центи по литру) мање него прошлог месеца.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:536680-Amerikanci-ne-znaju-vise-gde-da-skladiste-naftu

  Американци нас стално уче новим ''лепим'' и корисним стварима.Нафта у овом моменту не представља никакву вредност,захваљујући њима.Успели су да заваде цео арапски свет,изолују Русију и срозају цене.Није поента да радиш,измислиш нешто корисно и зарадиш,него да завадиш раднике и изумитеље
а рад им срозаш у бесцење...
  С друге стране бесомучно пљачкају Украјину,Украјина се смрзава и гладује.
  Ко је следећи?
Сачувана

pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #45 послато: Март 04, 2015, 12:29:55 »

Вишак сирове нафте, тешкоће складиштења, огромне резерве у Америци? Мислим да овде нема места никаквом чуђењу!
Амери не напуштају Ирак и након " завршетка" ратних операција. Сваког дана, док сунце изађе и не зађе, луку Басру напуштају бар два пуна, огромна  танкера у правцу Галвенстона. Ирачка нафта је јефтина и ван контигента који контролише ОПЕК. Цену одређује Америка!
Не треба се чудити даље јер и на другим странама света, где су падале америчке бомбе, нафта одлази у Америку на исти начин.
У Либији је додуше количина сирове нафте великодушно подељена измађу последљих освајача, Француске, Енглеске и Америке.
Апетити Вашингтона су незајажљиви, тренд се лако препознаје, свака светска криза, води ка америчким намерама да присвоји на неки начин енергетске изворе других земаља.
Пример Украјине је класично јасан, игра тече али ипак, ево и питања: - докле...
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #46 послато: Април 13, 2015, 04:31:51 »

Хилари Клинтон се кандидује за председника САД-а 2016. године!

САД – Хилари Клинтон је објавила да ће учествовати на председничким изборима 2016. године, а већ је добила подршку од актуелног америчког председника Барака Обаме.




Она је учествовала на изборима 2008. године и изгубила је управо од Обаме, а он је сада изјавио да би „Хилари била одличан председник САД-а“.

Обама је подржао кандидатуру Клинтонове, у изјави пре неки дан, истакавши да је велики пријатељ са Хилари Клинтон.

Хилари Клинтон је први кандидат Демократске странке, а пре неки дан је најавила да ће своју финалну одлуку објавити у недељу, што је данас и учинила.

Џон Кери, државни секретар САД, није хтео да пружи подршку Клинтоновој, а за медије је данас пре њеног званичног саопштења рекао да би она била погрешан избор Американаца.

Уколико би Клинтонова победила, била би прва жена председник у историји Сједињених Америчких Држава.

Џон Подеста, један од најутицајнијих америчких лобиста, водиће председничку кампању Хилари Клинтон и он је медијима и саопштио одлуку Клинтонове да уђе у председничку трку.

"Желео сам да то прво чујете од мене. Клинтонова ће се кандидовати за председника 2016. године!" – рекао је Подеста новинарима.

Подеста је водио председничку кампању Хилари Клинтон и 2008. године.

Он је рекао да ће Клинтонова прво обићи бираче у Ајови, а да ће од следећег месеца и званично кренути њена председничка кампања.

(Правда)



***


Пуштен је промотивни видео спот који најављује почетак њене кампање и којим је практично отпочета кампања.


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=0uY7gLZDmn4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=0uY7gLZDmn4</a>


***

Желим да будем ваш шампион, поручила је Хилари Клинтон Американцима у видеу у којем је објавила да ће се кандидовати за председника САД.

На Твитер налогу, намењеном председничкој кампањи Хилари Клинтон, објављена је њена кандидатура, а затим и са личног Твитер налога.




"Обични Американци требају шампиона. Желим да будем такав шампион", рекла је Клинтонова у двоминутној видео-поруци и објавила на Твитеру, истичући да су се "Американци борили са тешким економским временима, али је превага остала на страни оних који су на врху".

Информацију о кандидатури Клинтонове први су добили ветерани њене прве председничке кампање у којој је изгубила, на нивоу избора за страначког председничког кандидата, од садашњег председника САД Барака Обаме.

Клинтонова жели да буде прва америчка председница, а сматра се да има шансе да на функцији наследи Обаму, свог ривала из 2008. године са којим је касније сарађивала у власти као државна секретарка САД.

Очекује се да ће она ускоро посетити федералне државе у којима се прво гласа, попут Ајове и Њу Хемпшајeра.

Њени сарадници су се већ састали са Џејмсом Демерсом, лобистом чија је подршка Обами у великој мери уништила претходни покушај Хилари Клинтон да се дочепа Овалне канцеларије у Белој кући.


АП је недавно јавио да Хилари Клинтон у кампањи намерава да се фокусира на мање скупове. Њен тим настоји да је доведе у директан контакт са гласачима у америчким државама, а да се избегну помпезни, велики скупови. Циљ је да у центру кампање буду гласачи, а не толико сама Клинтонова, навеле су западне агенције.

Стратегија је усмерена на оно што сарадници Клинтонове виде као њено најјаче оружје, а то је да је добра у малим групама и у конверзацијама "један на један".


Републиканци, који рачунају да ће Америка после два мандата Барака Обаме, изабрати некога из њихових редова, имаће приличан арсенал оружја у нападима на Хилари Клинтон, пре свега јер је као државни секретар "угрозила" односе са Израелом, неуспешно покушала да "ресетује" односе са Русијом и, на крају, није успела да спречи убиство америчког амбасадора у Бенгазију.

Агенције напомињу да међу демократама највеће шансе да буду изабрани за председничког кандидата имају Хилари Клинтон и актуелни потпредседник САД Џозеф Бајден, који се још није изјаснио.

У Републиканској странци највеће шансе за номинацију за председничког кандидата имају гувернер Флориде Џеб Буш, брат бившег председника Џорџа В. Буша, гуверенер Њу Џерсија Крис Кристи, сенатори Марко Рубио (Флорида) и Ренд Пол (Кентаки), гувернер Висконсина Скот Вокер, бивши гувернер Арканзаса Мајк Хаклби, конгресмен Пол Рајан (Висконсин) и писац и пензионисани неурохирург Бен Карсон, једини црнац међу њима.

Клинтонова је трећи јачи кандидат који је званично саопштио председничке аспирације. Пре ње, то су претходних седмица урадили републикански сенатори Ред Круз и Ренд Пол.

(РТС)


***


Клинтонова је постала део историје када се кандидовала за председника САД 2008. године, и тако постала прва жена која је победила у предизборним тркама и зарадила око 18 милиона гласова. Међутим, кампању је суспендовала те исте године и рекла јавности да гласају за Барака Обаму.



Након што је изабран за председника САД, Барак Обама је номиновао Клинтонову на положај државног секретара. Она је ову улогу имала током његовог целог првог мандата. Она је у том периоду постала државни секретар који је највише пропутовао посећујући 112 земаља током 4 године.


Често је хваљена због указивања на права жена док је била на челу Стејт департмента, али је била и на удару критике због напада на конзулат САД у Бенгазију у Либији.

Њен тим настоји да је доведе у директан контакт са гласачима у америчким државама, а да се избегну помпезни, велики скупови. Циљ је да у центру кампање буду гласачи, а не толико сама Клинтонова, навеле су западне агенције.

Стратегија је усмерена на оно што сарадници Клинтонове виде као њено најјаче оружје, а то је да је добра у малим групама и у конверзацијама "један на један".

Агенције напомињу да међу демократама највеће шансе да буду изабрани за председничког кандидата имају Хилари Клинтон и актуелни потпредседник САД Џозеф Бајден, који се још није изјаснио.

У Републиканској странци највеће шансе за номинацију за председничког кандидата имају гувернер Флориде Џеб Буш, брат бившег председника Џорџа В. Буша, гуверенер Њу Џерсија Крис Кристи, сенатори Марко Рубио (Флорида) и Ренд Пол (Кентаки), гувернер Висконсина Скот Вокер, бивши гувернер Арканзаса Мајк Хаклби, конгресмен Пол Рајан (Висконсин) и писац и пензионисани неурохирург Бен Карсон, једини црнац међу њима.

Клинтонова је трећи јачи кандидат који је званично саопштио председничке аспирације. Пре ње, то су претходних седмица урадили републикански сенатори Ред Круз и Ренд Пол.

(24 сата)



***


Стручњаци за политичке и изборне технологије процењују да ће она за кампању морати да прикупи преко милијарду долара.

Биће интересантно ПРАТИТИ, како ће она скупити тај новац за кампању.  Зеленко

Њена кампања ће кренути из Ајове, а по традицији, амерички изборни маратони почињу управо од те државе. Од тога како се који кандидат у њој покаже и какве резултате постигне – у многоме зависе његове шансе у целој изборној кампањи, односно на изборима за Белу кућу или Конгрес САД. Засад је нејасно колико њене шансе може умањити скандал у чијем епицентру се нашла након што се открило да је – док је била државни скеретар – за службену преписку користила и свој приватни имејл.

Лично јој желим да доживи тотални фијаско иако су све прилике да би она управо и могла да победи, и ако се то и деси, мислим и страхујем да ће то да буде најмрачнији тренутак у историји те земље, а можда и целог света. У тој жени само видим ЗЛО, које ће да настави тамо где је њен супруг стао!!! Народ Србије још памти то његово време.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Cuburac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1161



Погледај профил
« Одговор #47 послато: Април 13, 2015, 20:14:53 »

Njeno vreme je proslo, nema varijante da pobedi. To je barem moje licno misljenje.
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1583



Погледај профил
« Одговор #48 послато: Април 15, 2015, 17:30:59 »

По мом скромном мишљењу, америчка национална политика се врти у кругу. Једноставно, "темпирана" једном смерницом коју су замислили људи, који стварно владају Сједињеним државама, и далеко су од вашингтонске овалне собе. То су моћни људи који владају америчким новцем и чији је утицај на политичка деловања државе, пресудан и на њезино међународно понашање.

Погледајмо само смејурију око Буша, оца па до Буша, сина! Категорија понашања америчке владе у том времену, може се уклопити у један истоветни рам, - неће се видети баш никаква разлика у доктрини примене те политике! То што је тај период трајао скоро читавих десетак година, никог више не интересује!

Из једног рата у други рат. Клинтон је посебна прича и његова, помало марионетска улога је баш нагласила постојање "владе у сенци"
Данашње поновно увођење његове жене, Хилари, у сам врх владајуће хијерархије, постаје за озбиљну политику смешно, али и жалосно.

У пол. странкама демократа и републиканаца, нема јасних смерница које би могле најавити другачији прилаз ситуацији  у свету, а још мање на унутрашњем плану!

Хилари Клинтон је само наставак једне устаљене политике која постаје ружно обојена догма једне стварности која је далеко од социјалног карактера, удаљена од реалитета светског стања и још више, од хуманитарног права једне нације, која је свој лик у светској историји, обележила само безбројним крвавим ратовима!

Земља која се још увек бори са расном дискриминацијом, где се на отвореној сцени, убијају људи без разлога и где још увек влада закон дивљег запада - где живот не предстставља разлог за истински респект, - неможе продавати другима своју "демократију" и далеко је од постулата, са којима се тако бесправно кити!

Наравно, - увек изван сопствене територије и на штету далеких земаља које се чак и не граниче са Сједињеним државама. Сила никад неће изазвати поштовање и респект, ако се примењује на штету других, поготово слабијих народа....
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 12024



Погледај профил
« Одговор #49 послато: Април 16, 2015, 16:37:29 »

Баба би радо у Белу кућу






Кандидатура Хилари Клинтон за председничку трку у САД је грешка, сматрају многи, а немачки коментатор Хубертус Фолмер, уредник за политику у телевизијској кући Н-ТВ, као разложни Немац, своју тезу поткрепљује и уверљивом аргументацијом. Прва напомена гласи да би било лоше ако би ова постарија госпођа (поново) ушла у Белу кућу. У октобру идуће године, уочи новембарских председничких избора у Америци, Клинтонова ће напунити 68. година. Од пре шест месеци је баба пошто јој је ћерка Челси родила унуче.


Овде ваља признати да је неукусно истицати то да је баба од 68 година неподобна за шефа Беле куће, али су до сада само двојица америчких председника по преузимању власти имала 68 година или коју више. То су чињенице.

Код Хилари Клинтон, поред крштенице, има других по њу неповољних ствари. Негдашња прва дама је две године, од одласка с функције државног секретара за спољне послове 2013. године, држала све у неизвесности око тога хоће ли се као супруга бившег председника сада кандидовати за шефа државе. Тиме је угушила све противкандидате у Демократској партији и вештим маневром изгурала себе у први план, као неизбежно решење.

Прошли пут, у страначкој кампањи 2008. године, кандидатуру јој је "украо" Барак Обама, својом кључном поруком: "Да, ми можемо!"

Ако сада Хилари избије у први план, па изгуби од републиканског председничког кандидата, свет ће бити суочен с повеликом опасношћу. Наиме, политичари из те партије су се у време два Обамина мандата радикализовали, постали нервозни (без власти) до те мере да су довели израелског премијера у Вашингтон да тамо нападне председника САД, а политици шефа Беле куће наругало се и 47 републиканских сенатора у писму вођама Ирана. Републиканац Џон Мекејн, који је изгубио изборе од Обаме, тражио је да се пошаље оружје Украјини, како би Русима рат био "скупљи".

Међутим, ни Клинтонова није нарочито мирољубива.

Током председничког мандата свог супруга мешала се у спољну политику, посебно око бивше Југославије. Заговарала је бомбардовање Србије и војну интервенцију на Косову. То је покушала да истакне као своје велико достигнуће 2008. године, током кампање у редовима демократа, када је била водећи конкурент Обами.

Избрукала се тада хвалисањем да је 1996. године, током посете Тузли, била изложена ризику од снајпера, мада је рат у Босни био увелико окончан. Аеродром у Тузли је иначе - америчка војна база "Еагле" ("Орао").

Није се прославила ни као шефица америчке дипломатије. Крајем октобра 2012. године, током посете Балкану, била је у Београду и изјавила да неће бити притисака на Србију да призна Косово, али је и у Београду и у Приштини наглашавала да се "о статусу, суверенитету и територијалном интегритету Косова не може расправљати".

Велики минус за Хилари на домаћем терену је припадност једној од династија у америчкој политици. Клинтонови против фамилије Буш. Ако гувернер Флориде Џеб Буш (као брат и син бивших председника) буде председнички кандидат уз редова републиканаца, онда ће то бити финале судара две династије које већ деценијама управљају Америком, али и светом. Поставља се разложно питање: Мора ли политика САД да буде у рукама само две породице?

(Слободан Јанковић)

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1] 2   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!