forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Новембар 25, 2017, 11:28:10


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Србија условљена да прода изворе воде  (Прочитано 3629 пута)
peraazdajic
Гост
« послато: Новембар 30, 2011, 14:42:46 »

Ћаоске,  Љутко Љутко Љутко


Ако власт реализује своју намеру, извори воде Србији биће у власништву странаца.

Београд, 30.11.2011.



Ултиматум Србији да прода своје изворе пијаће воде!

Изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је, поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

По резервама здраве и питке воде у свету, Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде.

Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век, и то по узору на исте борбе које се на планети Земљи воде због експлоатисања нафте.

С тим у вези неки показатељи говоре да Србија има више од 400 изворишта здраве питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 одсто.

У највећој мери експлоатацију проводи 27 предузећа, која се баве флаширањем и продајом воде на тржишту.

Другим речима, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита, и то на бази црпљења природног ресурса – воде!

Веома брзо ће на исти начин кроз тзв. модел „приватно-јавног партнерства", уследити и приватизација јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана.

Неспорно је да ће таква политика режима на дугорочном плану са аспекта стратешких и националних интереса произвести несагледиве последице по државу и нацију.

Притом, треба отворено и на време признати јавности и грађанима да је распродаја водних ресурса ултиматум који песнице финансијског глобализма ММФ и Светска банка постављају режимима неразвијених земаља, у које се свакако убраја и Србија.

Приватизација извора

Српски Закон о водама:

1) утврђује да су воде „добро од општег интереса" и да су „у државној својини", као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају „јавно водно добро", које је „неотуђиво" (Члан 5).

Такође је прописано да се над јавним водним добром може стећи „право коришћења" искључиво у складу са законом.

Кроз десетогодишњи процес приватизације и транзиције у Србији на импровизованим тендерима и јавним аукцијама режим је немилице распродао фабрике воде без утврђених критеријума и услова концесије.

Неке од познатих страних компанија постале су водећи произвођачи флаширане воде у Србији, а уз купљену фабрику стекли су право од 99 година на експлоатацију природних изворишта воде.

Странци су до изворишта воде долазили и преко Београдске берзе куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије „Колинска" из Словеније.
Ова страна компанија је 2002. године прва стекла власништво над домаћом пунионицом воде „Паланачки кисељак" из Смедеревске Паланке тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош" из Аранђеловца откупила компанија Данубе Фоод Групе.
Иначе, ова компанија је регистрована на Британским Девичанским Острвима и послује у саставу инвестиционог фонда „Салфорд".

У фебруару 2005. године светске компаније Кока-Кола и Кока-Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка која производи минералну воду Роса.

За 26,5 милиона евра Београдску индустрију пива, која експлоатише и флашира минералну воду, купили су у јулу 2007. године литванска фирма Алита и шведска фирма Јунајтед Нордик Баверагес.

У септембру 2008. године за четири милиона евра држава је продала предузеће Нова Слога из Трстеника, које производи Мивелу, једну од најквалитетнијих домаћих вода.
Купац Мивеле је београдски Фриком, чији је заправо власник Агрокор хрватског тајкуна Ивице Тодорића.

Фабрика минералне воде Хеба из Бујановца продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу Нектар из Бачке Паланке.

У априлу 2011. године држава је за 165 милиона динара београдском предузећу Инвест-импорт интернатионал продала фабрику минералне воде Милан Топлица из Прокупља.

Међутим, на продајама свих ових фабрика и изворишта минералне воде у Србији режим се неће зауставити док не распрода све што може.

Водовод на мети ММФ-а

Приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији које су завршиле у рукама странаца само је увод у оно што тек следи, а то је приватизација државних предузећа која се баве водоснабедевањем грађана.

Влада Србије ће овај задатак обавити по експлицитном налогу ММФ а уз координисане активности Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

Јавна је тајна да неколико година уназад ММФ поставља ултиматум режиму у Србији да се што пре крене у „реструктурирање" и приватизацију свих 700 јавних предузећа.

Да тутори из Вашингтона остају истрајни у својим намерама види се и из последњег Меморандума о разговорима Владе Србије и ММФ од 26. маја 2011. године
 „Реформа највећег броја великих државних предузећа треба да има за циљ привлачење стратешких инвеститора", наводи се у тексту меморандума и додаје:

„Постигнут је начелан договор да би већину великих државних предузећа требало приватизовати".

Ово треба схватити као перфидно условљавање Србије у замену за преко потребну кредитну подршку, што је у пракси већ виђено на катастрофалним примерима Боливије и афричких земаља.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду и експерт за водно богатство др Бранислав Ђорђевић још у фебруару 2006. године  апеловао је на јавност и политичке странке да се не продаје ЈКП Београдски водовод и канализација (БВК).

 „Присуствовао сам преговорима ММФ у Београду и чуо сам поједине чланове ове делегације како говоре: 'Продајте БВК'.
То је речено пре подне, онако незванично, а већ послеподне су поједини наши менаџери тај предлог претворили у званичан захтев", открио је тада професор Ђорђевић.
Он је обелоданио и то да је израђена студија под називом „Јавно-приватно партнерство за БВК", која је коштала 4,1 милиона евра.

Како је тада говорио професор Ђорђевић, за припрему приватизације ангажован страни је „трансакциони саветник", односно компанија која ће своје услуге наплатити 1,3 милиона евра.
Од тога Град Београд сноси трошкове од свега 10.000 евра, док ће остатак платити понуђач који победи на тендеру.
А консултант коме за руком пође да у БКВ доведе „стратешког партнера", требало би да добије провизију од пет одсто, што је око 25 милиона евра.
Према речима порфесора Ђорђевића, држава не сме да допусти продају БВК, од кога зависи цео Београд јер би то представљало ропство у сваком смислу.

Пад првог водовода у Србији

Да режим у Србији показује опредељеност у беспоговорном извршавању налога ММФ, говори чињеница да се тренутно врше припреме за доношење Закона о јавно-приватном партнерству, који би требало да „отвори врата" страним компанијама, које желе да загосподаре државном инфраструктуром и природним ресурсима.
Истовремено актуелни режим прави Стратегију реструктурирања комуналних предузећа у Србији, чији нацрт тренутно предвиђа да се приватизују само специјализовани водоводи.

Према речима секретара Удружења за комуналну делатност Привредне коморе Србије Бранимира Љумовића, реч је о водоводима који се „баве искључиво производњом, каналисањем и пречишћавањем воде"

Он каже да су у питању водоводи у Суботици, Београду, Нишу и Новом Саду.

Дакле, то су уједно и највећи комплекси водоводне инфраструктуре, па нема сумње зашто су се нашли на мети потенцијалних „инвеститора".
Међутим, без обзира што закон још увек не постоји, поједина државна предузећа на локалу већ су „закорачила" у приватно партнерство са странцима.

Велика прашина подигла се око припрема градских власти за увођење јавно-приватно партнерства у ЈКП Водовод и канализација у Новом Саду.

План градских власти је да град остане власник 51 одсто акцијског капитала предузећа, а да заинтересовани страни инвеститор преузме 49 одсто.

Интересовање за овако примамљиву понуду показале су две компаније из Француске и по једна компанија из Немачке, Грчке и Израела.
У јавности се шушка да би Немци могли да ставе шапу на предузеће, што није немогуће ако се зна да је немачко предузеће ЦИП изабрано за консултанта, који ће предложити „најбољи" модел партнерства

Кључни страх код синдиката и грађана је да ће нови власник утицати на двоструко повећање цене воде, као што је случај у Румунији, Бугарској и Мађарској.

С друге стране, градоначелник Новог Сада не искључује скок цена воде, али то правда објашњењем да ће град инсистирати да се „поскупљење одвија постепено и у дужем, вишегодишњем периоду".
Дакле, грађани Новог Сада ће страној компанији поклонити инфраструктуру водовода и све изворе воде да би потом та иста компанија диктирала цену и убирала профит на продаји домаће воде становништву!

Лоби из Британије и сценарио из Боливије

Да се у сфери приватизације водоводних система не дешава ништа случајно, сведочи и једна публикација НВО Светски развојни покрет из Велике Британије, под називом „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама"

Аутори публикације упозоравају јавност на чињеницу да Велика Британија користи новац својих пореских обвезника како би зарад интереса мултинационалних компанија вршила притисак да земље у развоју приватизују своје водоводе и канализације.

Наиме, влада Британије је до сада потрошила милионе фунти као помоћ при запошљавању консултаната из своје земље, који су имали задатак да саветују земље у развоју, односно да их наговарају да на управљање предају своје воде и водоводне системе страним компанијама, и то најчешће из Велике Британије или Француске.
 На овај начин велики играчи стичу монопол у приватизацијама вода и водоводне инфраструктуре, а самим тим и контролу на одређеним територијама.
Цео процес се одвија под маском „међународне помоћи" која великодушно стиже од хуманитарних организација и финансијских институција.

Са каквим проблемом може да се суочи Србија уколико прихвати ултиматум да приватизује изворе воде и своју водоводну инфраструктуру, сведочи пример Боливије, која је пре деценију и по поклекла пред притисцима Светске банке. Влада Боливије је приватној компанији Агуас дел Тунари дала концесију на експлоатацију и снабдевање становинштва водом.
Концесија је подразмевала експлоатисање свих водних ресурса, комуналних водоводних система, па чак и кишнице која се прикупи.

Први корак концесионара био је повећање цене воде и то за 35 одсто, што је почетком 2000. године изазвало масовне демонстрације у Боливији против приватизације водних ресурса.
Протести су се проширили по територији целе земље, људи су гинули по улицама, демонстранти су хапшени, а све је довело до тога да власти Боливије прогласе ванредно стање у земљи.
Да су власти Боливије начинили катастрофалну грешку због концесије и „трговине водом", најбоље илустрије наслов новинског чланка „Боливија жали експеримент ММФ", који је децембра 2005. године освануо у „Њујорк тајмсу"

Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су средином јуна изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године.

Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

Извор: ДВЕРИ
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1285


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Новембар 30, 2011, 18:55:24 »

Обичан Србин је заиста у опасности. Ако се приватизују водоводне и водопривредне фирме, доћи ћемо у ситуацију да ћемо баснословно скупо плаћати чак и воду. Поред најскупље струје на свијету, па нафте, ако и вода буде нови велики издатак у кућном буџету, Србин ће да изумре од жеђи,  и то у земљи која има изворе воде на сваком кораку.

Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #2 послато: Новембар 30, 2011, 21:03:45 »

Ова вест је бајата и мени врло позната, пошто је ВОДА нешто што мене од рођења
интересује. Посебно што сматрам да је то највећи божански дар који човек има.
и ЈАКО сам заинтересована шта ће се десити са воденим ресурсима које има
Србија.!!!
Сигурна сам да следећи рат неће бити ни рат за нафту, ни рат за храну,
него рат за ВОДУ,..а наша ИЗДАЈНИЧКА власт чини све да останемо и без тог
НАЈВЕЋЕГ НАЦИОНАЛНОГ БЛАГА.

Овај текст, који си ти Перо пренео из Двери, је ауторски текст господина Ивана Нинића и он га је објавио још у јулу ове године и када га је написао,
испод текста је написао коју је све докиментацију користио када је настао овај текст.
Зато ме чуди да Двери могу ладно да "украду" нечији текст и да га ПРИСВОЈЕ,
па да га други сајтови или форуми преносе, као да су они аутори тога текста.

када погледамо њихов сајт и место где је објављен текст,

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/Novembar/prodaja-izvora-vode.php
ту нико од посетиоца не види КО је аутор тог текста и то ме је увек код Двери
чудило.
Скоро СВИ текстови потичу из "РЕСАВСКЕ" школе и мене тај начин писања нимало не
одушевљава, зато ћу да пренесем тај текст који сам ја прочитала у јулу месецу и
на многим форумима је управо тај текст коришћен да би се објавила та вест!

Мислим да треба бити фер према аутору и овде, на овом форуму га треба заиста споменути, јер је текст ОДЛИЧАН!!!


п.с.
Перо, ово нема никакве везе са тобом, ниси ти крив, ти си пренео овај ОДЛИЧАН
текст и навео си Извор (додуше, не и линк ка извору, али довољно је и то да знамо да ти ниси аутор текста  Cheesy
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Новембар 30, 2011, 21:12:21 »

АУТОРСКА КОЛУМНА

УЛТИМАТУМ СРБИЈИ ДА ПРОДА СВОЈЕ РЕСУРСЕ ВОДЕ!


Иван НИНИЋ | 18.07.2011 | 11:55

По резервама здраве и питке воде у свету Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место што је веома значајна чињеница, ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде. Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век, и то по узору на исте борбе које се на планети


Земљи воде због експлоатисања нафте. С тим у вези, неки показатељи говоре да Србија има преко 400 изворишта здраве, питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 одсто. У највећој мери експлоатацију спроводи 27 предузећа, која се баве флаширањем и продајом воде на тржишту.

Другим речима, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита и то на бази црпљења природног ресурса-воде. Веома брзо ће, на исти начин, кроз тзв. модел „приватно-јавног партнерства“, уследити и приватизација јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана. Неспорно је да ће таква политика режима, на дугорочном плану, са аспекта стратешких и националних интереса, произвести несагледиве последице по државу и нацију. Притом, треба отворено и на време признати јавности и грађанима да је распродаја водених ресурса ултиматум који „песнице“ финансијског глобализма, ММФ и Светска банка, постављају режимима неразвијених земаља, у које се свакако убраја и Србија.

 

Приватизација извора минералних вода

Српски Закон о водама1)утврђује да су воде „добро од општег интереса“ и да су „у државној својини“, као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају „јавно водно добро“ које је „неотуђиво“ (Члан 5). Такође је прописано да се над јавним водним добром може стећи „право коришћења“ искључиво у складу са законом. Кроз десетогодишњи процес приватизације и „транзиције“ у Србији, на импровизованим тендерима и јавним аукцијама, режим је немилице распродао фабрике воде, без утврђених критеријума и услова концесије.

Неке од познатих страних компанија постале су водећи произвођачи флаширане воде у Србији, а уз купљену фабрику стекли су право од 99 година на експлоатацију природних изворишта воде. Странци су до изворишта воде долазили и преко Београдске берзе, куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије „Колинска“ из Словеније. Ова страна компанија је 2002. године прва стекла власништво над домаћом пунионицом воде „Паланачки кисељак“ из Смедеревске паланке, тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца, откупила компанија „Danube Food Grupe”. Иначе, ова компанија је регистрована на Британским Девичанским острвима и послује у саставу инвестиционог фонда „Salford“.

У фебруару 2005. године светске компаније „Coca-Cola“ и „Coca-Cola HBC“ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику „Власинка“ која производи минералну воду „Роса“. За 26,5 милиона евра „Београдску индустрију пива“ која експлоатише и флашира минералну воду купили су у јулу 2007. године литванска фирма „Alita“ и шведска фирма „United Nordic Baverages“. У септембру 2008. године, за 4 милиона евра држава је продала предузеће „Нова Слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, једну од најквалитетнијих домаћих вода. Купац „Мивеле“ је београдски „Фриком“, чији је заправо власник „Агрокор“ хрватског тајкуна Ивице Тодорић.

Фабрика минералне воде „Хеба“ из Бујановца, продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу „Nectar“ из Бачке Паланке. У априлу 2011. године, држава је за 165 милиона динара београдском предузећу „Invest-import international“ продала фабрику минералне воде „Милан Топлица“ из Прокупља. Међутим, на продајама свих ових фабрика и изворишта минералне воде у Србији режим се неће зауставити док не распрода све што може.

 
Српски водовод на мети ММФ-а

Приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији, које су завршиле у рукама странаца, само је увод у оно што тек следи, а то је приватизација државних предузећа која се баве водоснабедевањем грађана. Влада Србије ће овај задатак обавити по експлицитном налогу ММФ-а, а уз координисане активности Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Јавна је тајна да неколико година уназад ММФ поставља ултиматум режиму у Србији, да се што пре крене у „реструктурирање“ и приватизацију свих 700 јавних предузећа.

Да „тутори“ из Вашингтона остају истрајни у својим намерама види се и из последњег Меморандума о разговорима Владе Србије и ММФ-а, од 26.5.2011. године2). „Реформа највећег броја великих државних предузећа треба даима за циљпривлачење стратешких инвеститора“, наводи се у тексту меморандума и додаје: „Постигнут је начелан договор да би већину великих државнихпредузећа требалоприватизовати“. Ово треба схватити као перфидно условљавање Србије, у замену за преко потребну кредитну подршку, што је у пракси већ виђено на катастрофалним примерима Боливије и афричких земаља.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду и експерт за водно богатство др Бранислав Ђорђевић, још у фебруару 2006. године3), апеловао је на јавност и политичке странке да се не продаје ЈКП „Београдски водовод и канализација“ (БВК). „Присуствовао сам преговорима ММФ-ау Београду и чуо сам поједине чланове оведелегације  како говоре: ПродајтеБВК. То је речено пре подне, онако незванично, а већ послеподне су поједини наши менаџери тај предлог претворили у званичан захтев“, открио је тада професор Ђорђевић. Он је обелоданио и то да је израђена студија под називом „Јавно-приватно партнерство за БВК“, која је коштала 4,1 милиона евра.

Како је тада говорио професор Ђорђевић, за припрему приватизације ангажован страни је „трансакциони саветник“, односно компанија која ће своје услуге наплатити 1,3 милиона евра. Од тога град Београд сноси трошкове од свега 10.000 евра, док ће остатак платити понуђач који победи на тендеру. А консултант коме за руком пође да у БКВ доведе „стратешког партнера“, требало би да добије провизију од 5 одсто, што је око 25 милиона евра.   Према речима порфесора Ђорђевића, држава не сме да допусти продају БВК од кога зависи цео Београд, јер би то представљало ропство у сваком смислу.

 

"Пад" првог водовода у Србији

Да режим у Србији показује опредељеност у беспоговорном извршавању налога ММФ-а, говори чињеница да се тренутно врше припреме за доношење Закона о јавно-приватном партнерству, који би требало да „отвори врата“ страним компанијама, које желе да загосподаре државном инфраструктуром и природним ресурсима. Истовремено актуелни режим прави Стратегију реструктурирања комуналних предузећа у Србији, чији нацрт тренутно предвиђа да се приватизују само специјализовани водоводи. Према речима секретара Удружења за комуналну делатност Привредне коморе Србије Бранимира Љумовића, реч је о водоводима који се „баве искључиво производњом, каналисањем и пречишћавањем воде“4).

Он каже да су у питању водоводи у Суботици, Београду, Нишу и Новом Саду. Дакле, то су уједно и највећи комплекси водоводне инфраструктуре, па нема сумње зашто су се нашли на мети потенцијалних „инвеститора“. Међутим, без обзира што закон још увек не постоји, поједина државна предузећа на локалу већ су „закорачила“ у приватно партнерство са странцима.

Велика „прашина“ подигла се око припрема градских власти за увођење јавног-приватно партнерства у ЈКП „Водовод и канализација“ у Новом Саду. План градских власти је да град остане власник 51 одсто акцијског капитала предузећа, а да заинтересовани страни инвеститор преузме 49 одсто. Интересовање за овако примамљиву понуду показале су две компаније из Француске и по једна компанија из Немачке, Грчке и Израела. У јавности се „шушка“ да би Немци могли да ставе „шапу“ на предузеће, што није немогуће, ако се зна да је немачко предузеће „CIP“ изабрано за консултанта, који ће предложити „најбољи“ модел партнерства5).

Кључни страх код синдиката и грађана је да ће нови власник утицати на двоструко повећање цене воде, као што је случај у Румунији, Буграској и Мађарској. С друге стране, градоначелник Новог Сада не искључује веће скок цене воде, али то правда објашњењем да ће град инсистирати да се „поскупљење одвија постепено и у дужем, вишегодишњем периоду“. Дакле, грађани Новог Сада ће страној компанији поклонити инфраструктуру водовода и све изворе воде, да би потом та иста компанија диктирала цену и убирала профит на продаји домаће воде становништву.

 

Лоби из Британије и сценарио из Боливије

Да се у сфери приватизације водоводних система не дешава ништа случајно, сведочи и једна публикација НВО „Светски развојни покрет“ из Велике Британије, под називом „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама“6). Аутори ове публикације упозоравају јавност на чињеницу да Велика Британија користи новац својих пореских обвезника, како би зарад интереса мултинационалних компанија, вршила притисак да земље у развоју приватизују своје водоводе и канализације.

Наиме, Влада Велике Британије је до сада потрошила милионе фунти као помоћ при запошљавању консултаната из своје земље, који су имали задатак да саветују земље у развоју, односно да их наговарају, да на управљање предају своје воде и водоводне системе страним компанијама и то најчешће из Велике Британије или Француске. На овај начин „велики играчи“ стичу монопол у приватизацијама вода и водоводне инфраструктуре, а самим тим и контролу на одређеним територијама. Цео процес се одвија под маском „међународне помоћи“ која „великодушно“ стиже од хуманитарних организација и финансијских институција.

Са каквим проблемом може да се суочи Србија уколико прихвати ултиматум да приватизује изворе воде и своју водоводну инфраструктуру, сведочи пример Боливије која је пре деценију и по поклекла пред притисцима Светске банке. Влада Боливије је приватној компанији „Aguas del Tunari“ дала концесију на експлоатацију и санбдевање становинштва водом. Концесија је подразмевала експлоатисање свих водених ресурса, комуналних водоводних система, па чак и кишнице која се прикупи7).

Први корак концесионара био је повећање цене воде и то за 35 одсто, што је почетком 2000. године изазвало масовне демонстрације у Боливији против приватизације водених ресурса. Протести су се проширили по територији целе земље, људи су гинули по улицама, демокстранти су хапшени, а све је довело до тога да власти Боливије прогласе ванредно стање у земљи. Да су власти Боливије начинили катастрофалну грешку због концесије и „трговине водом“, најбоље илустрије наслов новинског чланка „Боливија жали експеримент ММФ-а“, који је децембра 2005. године освануо у „Њујорк тајмсу“8 ).

Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су, средином јуна ове године, изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године9). Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, којa je поред права на управљање територијом изгубиla право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.


 

Напомене:

 

1) Видети: Закон о водама Републике Србије (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/123/893-10.pdf)

2) Видети: Меморандум о разговорима Владе Србије и ММФ-а, од 26.5.2011. године (http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/40/40_1/20110526_Memorandum.pdf)

3) Извор: „Недељни телеграф“, 15.02.2006.

4) Извор: Агенција „Танјуг“, 4.1.2010.

5) Извор: Лист „Блиц“, 21.1.2011.

6) Видети публикацију: „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама“ (http://www.velferdsstaten.no/file.php?id=9710)

7) Видети публикацију Светске банке: „Водопривреда Боливије: Прича о три града“, (http://lnweb90.worldbank.org/oed/oeddoclib.nsf/docunidviewforjavasearch/ee95ee729b8a87cb85256bad0066c3a4/$file/precis_222.pdf) и

8 ) Видети текст: „Боливија жали експеримент ММФ-а“, лист „NewYorkTimes”, 14.12.2005. (http://www.nytimes.com/2005/12/14/business/worldbusiness/14iht-water.html)

9) Видети текст: „Италијани реки „не“ Берусконију“, лист „Политика“, 15.6.2011. (http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Italijani-rekli-ne-Berluskoniju.lt.html)


Фонд стратешке културе
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #4 послато: Новембар 30, 2011, 21:28:36 »

Овај текст је заслужио да се нађе на порталу нашег сајта.
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1285


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Децембар 01, 2011, 02:53:52 »

Видим га на порталу и баш дјелује моћно. Гдје само нађе ону чашу и славину?
Баш дјелује лијепо; и слика и текст се уклапају једно с другим. Честитам!
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #6 послато: Децембар 01, 2011, 03:01:59 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


да, диван чланак на порталу уз генијалну илустрацију...

Гогиле!!!
Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #7 послато: Децембар 01, 2011, 03:21:17 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко


да, диван чланак на порталу уз генијалну илустрацију...

Гогиле!!!

Заиста је чланак одличан, ХВАЛА ти Перо што си ме на њега подсетио!!!



Али, видим, што је добро,
Двери су попиле (не чашу воде Cheesy) него критику, ено појавио се,
НАКНАДНО, извор вести,
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/Novembar/prodaja-izvora-vode.php
( да ли им је то нека птичица дојавила или читају шта се пише по
разним Фејсбук страницама, а овај чланак већ отпловио на Фб...одавно

хехе, они копирали тај  текст, од  "српске дијаспоре" (интернет Новине Сербске),
а и они га пренели без информације КО је написао тај текст.
Дивно!

Сада би их све требао да тужи тај Нинић,  Зеленко па то је крађа бре, он се толико
трудио, користио разну литературу, докуменатцију,..
а то нико нигде ни да спомене,....видим неки форуми пренели тај чланак и пише
ИЗВОР: Двери 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #8 послато: Јануар 09, 2012, 02:50:15 »

Мара Кнежевић Керн: ПЛАВО ЗЛАТО

Док се убрзано и далеко од очију српске јавности врше припреме за приватизацију сектора за водоснабдевање ( уз најаву приватизовања свих јавних предузећа), из Империје покусних кунића САД-а стижу застрашујуће вести о практичним последицама претварања воде у робу с једном функцијом – извлачења профита. Зову је „плаво злато“, и већ увелико заузима место нафте на белосветским берзама, а епидемија златне грознице захвата дивљи Запад. Тапију на извору у овом римејку вестерна добија онај ко најбрже потегне – Закон. Уз помоћ законодаваца и корумпираних политичара вода је сврстана у ранг робе, о коју се отимају хијене из нафтних династија не би ли се докопале ексклузивног права на производњу и промет.



Међу првим жртвама укидања једног од основних људских права – права на пијаћу воду, нашли су се сиромашни становници Алабаме. Потомци афричких робова из округа Џеферсон суочени са тежином ланаца наметнутих од стране неоробовласничких корпорација, због енормног подизања цене воде не могу више себи да приуште „луксуз“ коришћења сопственог купатила. Људи масовно затварају вентиле за довод воде у домаћинство, а у двориштима инсталирају кабине за пољски WЦ, док воду за кување и пиће набављају на пумпи – што тренутно представља уштеду.

Локални активиста Шејла Тајсон панично наговештава „побуне какве Америка не памти“, али Империја већ има спреман репресивни механизам: Мартијал лоу („мартиал лаw“) – закон који омогућува војсци да насилним путем решава надолазеће проблеме нације, међу којима су жеђ и глад.

Уколико неком поданику САД-а падне на памет да би сакупљањем кишнице могао да ублажи породичну трагедију, биће заскочен новим правним актом који ову активност проглашава нелегалном. Према одлуци неколико савезних држава (Јута, Вашингтон, Колорадо) забрана се већ спроводи, уз образложење администрације да киша припада неком другом. Прва жртва бизарног закона је Марк Милер из Солт Лејк Ситија, који је доспео на суд зато што је на свом имању изградио колектор за кишницу.

Иза Акта о забрани коришћења кишнице стоји компанија за експлоатацију подземних токова, која је у циљу „одбране права на профит“ објавила студију којом доказује да се коришћењем кишнице са сопствених имања умањује потражња за испоруком воде, на коју компанија има монопол. Бранећи основно предузетничко право на профит, уграђено у темеље америчког сна, америчко законодавство је социјално угроженој класи поништило основно право на живот.

ФЛОУРИЗАЦИЈА ВОДЕ

С друге стране, у току је реализација још једног „древног“ корпоративног сна о спровођењу тоталне контроле становништва, уз масовну стерилизацију – најављену Џ. Холдрена „Екосајенс“: „Свесни смо да би наш предлог – додавање у воду и храну хемикалија које изазивају стерилизацију, могао да застраши људе више од било ког другог метода за присилну контролу рађања… Стога их морамо уверити да ће све бити ефикасно спроведено, без опасних нуспојава по децу и старе људе, кућне љубимце и стоку“.

Ову, неколико деценија стару рецептуру, јавно је потегао микробиолог и нобеловац сер Мекфарлен Барнет ( Сир Мцфарлане Бурнет), о чему извештава „Мелбурн ејџ“ (2002.) Бернет је најавио своју помоћ аустралијској влади у развијању програма за производњу биолошког оружја, с намером да се употреби против Индонезије и других „пренасељених“ земаља Азије!

Историчар Филип Дорлинг је открио тајни извештај из 1947. године, у којем се налази сер Мекфарленов предлог да се започне рад на развијању биолошког оружја – „којим би се путем воде и хране проширила зарада, али уз пажљиво одабране патогене који се неће развијати у аустралијским условима“.

И док се америчкој сиротињи онемогућава слободан приступ води, а становништво планете подвргава масовној стерилизацији, финансијска елита троши енормна средства за „научна истраживања у циљу поправке људског материјала“ – крајњи производ је супермен! Оксфордски професор Џулијан Саволеску (Јулиан Савулесцу) – нова звезда научног неба жедне и гладне Империје – бави се генетским интервенцијама и етиком унапређења људских бића. У тексту под насловом „Етика проширења“, овај инвентивни инжењер људских душа заговара коришћење генске терапије и медикамената у циљу стварања „срећнијих и здравијих људи“. Ово би се – по Саволескуу – могло применити „менталним“ подстицањем, уз помоћ хемикалија за побољшање расположења које би се узимале преко хране и воде“.

У тексту „Флуорид и будућност: побољшање конгитивног нивоа популације“ („Флуориде анд тхе Футуре: Популатион Левел Цогнитиве Енханцемент“) Саволеску тврди да ће флуоризација воде бити кључ за „будућност човечанства“:

„Флоуризација је само врх леденог брега. Наука брзо напредује у проналажењу безбедног и ефикасног  когнитивног појачивача који ће да побољша наше менталне способности. Људи су годинама користили сирове појачиваче као што су никотин, кофеин и анфетамин, али се сада развијају високо безбедни и ефикасни појачивачи који ће сасвим сигурно бити примењени, само зависи да ли кроз воду или храну“.

Нацисти су флуоридом пасивизирали логораше, а фармакоиндустрија га користи за справљање озлоглашеног „Прозака“; упркос томе, енглески министар здравља Алан Џонсон најавио је (2008) неопходност додавања флуорида у воду, захтевајући од компанија које продају воду да је на тај начин „обогате“. Савулескуова визија је израз трансхумане гране еугенистичког покрета, који жели да побољша људску врсту до те мере да изузетно надарени постану „боголике креатуре“. Појам трансхуманизам је први пут употребљен од стране оснивача УНЕСКО – а  Џулијана Хакслија 1952. године, који је и сам дубоко веровао у идеју о натчовечу. Савулеску тврди да „либерална еугеника“ нема везе са нацистичком еугеником – зато што не верује у постојање једног генотипа и зато што је „добровољна“.

За „добровољност“ се побринуо амерички Конгрес, усвајањем Акта о унапређењу националне безбедности НДАЛ („Натионал Дефенсе Аутхоризатион Ацт“), којим се војска овлашћује да хапси, испитује, мучи и убија америчке грађане – без икакве правне процедуре. Људи ће једноставно нестајати, усред ноћи, киднаповани од старане специјализованих војних тимова, тако да ће „добровољност“ учествовања у било каквом научном или социјалном експерименту да буде питање опстанка.

ПОСЛЕДЊА РЕВОЛУЦУЈА


И јапанска влада стрес својих грађана, настао после нуклеарне катастрофе, покушава да лечи литијумом, улажући средства у истраживање у којој мери литијумом „обогаћена“ вода за пиће може да делује на расположење и смањи број самоубистава. При том ће компаније наставити да испоручују контиминирану воду у комбинацији са литијумом, што ће да убрза процес феминизације мушкараца и женску стерилност – основног предуслова за успех пројекта „Нови светски пројекат“.

Инветивности корпорација никад краја: јанура 2011. године појачан је притисак на Владу да одобри додавање  хемијских „обогаћења“  у пијаћу воду, на радост фармацеутских гиганата као што је „Мерк“, чији је извршни директор Хенри Голдстен 1975. године најавио „лек“ који ће да купују сви становници планете (здрави и болесни)! Оно што Олдос Хаксли у „Врлом новом свету“ назвао „Сома“ ускоро би могло у виду разних медикамената – да нам донесе индивидуалну срећу и онеспособи друштво за било какву форму побуне.

„Вода ће ускоро да постане извор моћи и утицаја, а конци се повлаче из Европе“, тврди амерички новинар Џеси Вентура (Јессе Вентура), бивши гувернер Минесоте, који у својој последњој књизи „Не почињите револуцију без мене!“ („Дон΄т Старт Револутион Wитхоут Ме“) открива закулисне радње политичког естаблишмента и разлоге свог повлачења из политике. Најављујући свој повратак у политичку арену, Вентура најављује отворену борбу против махинација с водом. Он је, у вези с тим, објавио тајне извештаје о траговима уранијума пронађеним приликом анализе воде за пиће у Тексасу. „На делу је и крађа воде, спроведена од највећих европских компанија које су се обогатиле захваљујући трговини нафтом. Међу њима је и „Нестле“. Пумпна станица се налази 12 миља од језера Мичиген, а приватно обезбеђење онемогућује приступ овом, од очију јавности скривеном полигону, из којег даноноћно излазе цистерне с водом…Закуп за експлоатацију износи 100 долара!“

Мајкл Браверман говори о Елдораду – Латинска Америка, и визионарским потезима компанија које су закупиле огромне површине земљишта, на граници с Парагвајом и Бразилом, испод кога се налази један од највећих депоа воде на свету.
Пророчански говор Олдоса Хакслија, одржан марта 1962. године на Универзитету „Беркли“ указује на предводљивост социјално – криминалистичке саге о друштву на ивици морално – материјалног колапса:

„Можда ће се већ у следећој генерацији појавити фармаколошки метод да се људи натерају да заволе своје ропство и произведу диктатуру без суза, производећи врсту безболног концетрационог логора за цело друштво, тако да ће људима да буде одузета слобода у којој ће уживати – зато што ће им бити уништена свака жеља да се побуне против пропаганде или испирања мозга, потпомогнутог фармаколошким методама. И то ће вероватно бити последња револуција“.

"Српска аналитика" пренела из новина "Печат"
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #9 послато: Јануар 09, 2012, 05:26:37 »


У прилог реченом говори и страдање Либије, не толико зарад нафте, колико због квалитетне воде, с обзиром да лежи на аквиферу (језеру слатке воде). Једина је афричка земља која је за наредних 150 година решила проблем обезбеђења тог "плавог злата" захваљујући Гадафију, који је иницирао изградњу бунара и цевовода, уз коришћење напредних техничко-технолошких решења. Пројекат је назван Велика вештачка река....који ће, након убиства Гадафија и разарања земље, новоформиране "демократске власти" без сваке сумње уступити иницијатору поробљавања Либије, породици Ротшилд...

Детаљније о "плавом злату" Либије можете прочитати овде.
 
Сачувана
Ratnik
Нови члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 23



Погледај профил
« Одговор #10 послато: Јануар 10, 2012, 07:33:21 »

Због тога су и убили + због нафте и што је хтео да уведе универзалну валуту за афричке земље (Златни динар) и тако избаци Амерички долар из употребе
Сачувана

Устај ратниче, Србија зове !
Ekana
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 633


Погледај профил
« Одговор #11 послато: Јануар 27, 2012, 03:41:28 »

Черупање Србије се наставља - на реду је "плаво злато"!

**************************************************************
Гласање у Скупштини града - Чија ће бити новосадска вода?

Странци стижу у „Водовод"



Усвоји ли се на данашњој седници Скупштине града предлог пројекта јавно-приватног партнерства, новосадски ЈКП „Водовод и канализација" добиће наредних месеци стратешког партнера који ће заједно са градом производити, прерађивати и дистрибуирати воду за пиће, а истовремено се старати и о отпадним водама, укључујући и приградска насеља.

Евентуални улазак страног приватног капитала у ЈКП „Водовод и канализација" изазвао је бурне реакције јавности, а томе се највише успротивио Синдикат запослених у стамбено-комуналној делатности, који од градоначелника Игора Павличића захтева да спорни предлог повуче са дневног реда Скупштине.
- Невероватно је решење да ће приватни партнер са 49 одсто оснивачког капитала преузети одговорност управљања предузећем, док ће град, власник 51 одсто капитала, своје интересе заштитити кроз учешће у доношењу стратешких одлука - каже се у захтеву Синдиката и поставља питање ко је заправо већински власник новооснованог јавно-приватног предузећа (ЈПП).

****************************

Спас од приватизације

Директор „Водовода" Бранко Бјелајац напоменуо је, међутим, на седници Савета за комуналну делатност да нипошто није реч о приватизацији водовода.
- У Сегедину и Будимпешти заиста је био продат водовод, али то у Новом Саду није случај, јер је јавно-приватно партнерство заправо спас од приватизације - истакао је Бјелајац и додао да је потребна нова технологија како би се смањили губици на мрежи, који тренутно износе 26 одсто.

*****************************
- С обзиром на то да се тренутни капитал „Водовода", који ће имати 51 одсто вредности новог предузећа, процењује на 6,5 милијарди динара, поставља се питање да ли ће онда и страни партнер „унети" суму еквивалентну свом власничком уделу, односно 6,3 милијарде динара - наглашава синдикат комуналаца и упозорава да је овакво решење дало погубне резултате у земљама у окружењу, јер је цена воде драстично скочила.
Према речима потпредседника Градског одбора ДСС Петра Ћировића, владајућа коалиција решила је да уђе у пројекат продаје ЈКП „Водовод и канализација", односно тражења стратешког партнера, иако је јесенас скупљено око 32.000 потписа Новосађана који су захтевали да се пре доношења овакве одлуке тим поводом одржи јавна расправа и распише референдум. Он је упозорио да је по предлогу који треба да усвоје одборници у градском парламенту предвиђено да у наредне три године вода у Новом Саду поскупи за чак 40 одсто, иако Новосађани и сада плаћају најскупљу воду за пиће у Србији.


Б. Бабић - З. Чонкаш

Нови Сад, 27. 01. 2012

ПРЕСС


Сачувана
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #12 послато: Фебруар 04, 2012, 16:27:45 »

Интернетом кружи овај меил. Малопре сам га добила са молбом да га пошаљем на што више адреса и да сви који добију тај меил шаљу даље, не би ли се спречило ово што нам се спрема:



***




Србија условљена да прода изворе воде

Ако власт реализује своју намеру, извори воде Србији биће у власништву странаца !!!

Ултиматум Србији да прода своје изворе пијаће воде!

Изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је, поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

По резервама здраве и питке воде у свету, Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде.

Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век, и то по узору на исте борбе које се на планети Земљи воде због експлоатисања нафте.

С тим у вези неки показатељи говоре да Србија има више од 400 изворишта здраве питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 одсто.

У највећој мери експлоатацију проводи 27 предузећа, која се баве флаширањем и продајом воде на тржишту.

Другим речима, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита, и то на бази црпљења природног ресурса – воде!

Веома брзо ће на исти начин кроз тзв. модел „приватно-јавног партнерства", уследити и приватизација јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана.

Неспорно је да ће таква политика режима на дугорочном плану са аспекта стратешких и националних интереса произвести несагледиве последице по државу и нацију.

Притом, треба отворено и на време признати јавности и грађанима да је распродаја водних ресурса ултиматум који песнице финансијског глобализма ММФ и Светска банка постављају режимима неразвијених земаља, у које се свакако убраја и Србија.

Приватизација извора

Српски Закон о водама:

1) утврђује да су воде „добро од општег интереса" и да су „у државној својини", као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају „јавно водно добро", које је „неотуђиво" (Члан 5).

Такође је прописано да се над јавним водним добром може стећи „право коришћења" искључиво у складу са законом.

Кроз десетогодишњи процес приватизације и транзиције у Србији на импровизованим тендерима и јавним аукцијама режим је немилице распродао фабрике воде без утврђених критеријума и услова концесије.

Неке од познатих страних компанија постале су водећи произвођачи флаширане воде у Србији, а уз купљену фабрику стекли су право од 99 година на експлоатацију природних изворишта воде.

Странци су до изворишта воде долазили и преко Београдске берзе куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије „Колинска" из Словеније.
Ова страна компанија је 2002. године прва стекла власништво над домаћом пунионицом воде „Паланачки кисељак" из Смедеревске Паланке тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош" из Аранђеловца откупила компанија Данубе Фоод Групе.
Иначе, ова компанија је регистрована на Британским Девичанским Острвима и послује у саставу инвестиционог фонда „Салфорд".

У фебруару 2005. године светске компаније Кока-Кола и Кока-Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка која производи минералну воду Роса.

За 26,5 милиона евра Београдску индустрију пива, која експлоатише и флашира минералну воду, купили су у јулу 2007. године литванска фирма Алита и шведска фирма Јунајтед Нордик Баверагес.

У септембру 2008. године за четири милиона евра држава је продала предузеће Нова Слога из Трстеника, које производи Мивелу, једну од најквалитетнијих домаћих вода.
Купац Мивеле је београдски Фриком, чији је заправо власник Агрокор хрватског тајкуна Ивице Тодорића.

Фабрика минералне воде Хеба из Бујановца продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу Нектар из Бачке Паланке.

У априлу 2011. године држава је за 165 милиона динара београдском предузећу Инвест-импорт интернатионал продала фабрику минералне воде Милан Топлица из Прокупља.

Међутим, на продајама свих ових фабрика и изворишта минералне воде у Србији режим се неће зауставити док не распрода све што може.
 
Водовод на мети ММФ-а

Приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији које су завршиле у рукама странаца само је увод у оно што тек следи, а то је приватизација државних предузећа која се баве водоснабедевањем грађана.

Влада Србије ће овај задатак обавити по експлицитном налогу ММФ а уз координисане активности Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

Јавна је тајна да неколико година уназад ММФ поставља ултиматум режиму у Србији да се што пре крене у „реструктурирање" и приватизацију свих 700 јавних предузећа.

Да тутори из Вашингтона остају истрајни у својим намерама види се и из последњег Меморандума о разговорима Владе Србије и ММФ од 26. маја 2011. године
„Реформа највећег броја великих државних предузећа треба да има за циљ привлачење стратешких инвеститора", наводи се у тексту меморандума и додаје:

Постигнут је начелан договор да би већину великих државних предузећа требало приватизовати".

Ово треба схватити као перфидно условљавање Србије у замену за преко потребну кредитну подршку, што је у пракси већ виђено на катастрофалним примерима Боливије и афричких земаља.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду и експерт за водно богатство др Бранислав Ђорђевић још у фебруару 2006. године  апеловао је на јавност и политичке странке да се не продаје ЈКП Београдски водовод и канализација (БВК).
РЕКЛАМА
 
„Присуствовао сам преговорима ММФ у Београду и чуо сам поједине чланове ове делегације како говоре: 'Продајте БВК'.
То је речено пре подне, онако незванично, а већ послеподне су поједини наши менаџери тај предлог претворили у званичан захтев", открио је тада професор Ђорђевић.
Он је обелоданио и то да је израђена студија под називом „Јавно-приватно партнерство за БВК", која је коштала 4,1 милиона евра.

Како је тада говорио професор Ђорђевић, за припрему приватизације ангажован страни је „трансакциони саветник", односно компанија која ће своје услуге наплатити 1,3 милиона евра.
Од тога Град Београд сноси трошкове од свега 10.000 евра, док ће остатак платити понуђач који победи на тендеру.
А консултант коме за руком пође да у БКВ доведе „стратешког партнера", требало би да добије провизију од пет одсто, што је око 25 милиона евра.
Према речима порфесора Ђорђевића, држава не сме да допусти продају БВК, од кога зависи цео Београд јер би то представљало ропство у сваком смислу.

Пад првог водовода у Србији

Да режим у Србији показује опредељеност у беспоговорном извршавању налога ММФ, говори чињеница да се тренутно врше припреме за доношење Закона о јавно-приватном партнерству, који би требало да „отвори врата" страним компанијама, које желе да загосподаре државном инфраструктуром и природним ресурсима.
Истовремено актуелни режим прави Стратегију реструктурирања комуналних предузећа у Србији, чији нацрт тренутно предвиђа да се приватизују само специјализовани водоводи.

Према речима секретара Удружења за комуналну делатност Привредне коморе Србије Бранимира Љумовића, реч је о водоводима који се „баве искључиво производњом, каналисањем и пречишћавањем воде"

Он каже да су у питању водоводи у Суботици, Београду, Нишу и Новом Саду.

Дакле, то су уједно и највећи комплекси водоводне инфраструктуре, па нема сумње зашто су се нашли на мети потенцијалних „инвеститора".
Међутим, без обзира што закон још увек не постоји, поједина државна предузећа на локалу већ су „закорачила" у приватно партнерство са странцима.

Велика прашина подигла се око припрема градских власти за увођење јавно-приватно партнерства у ЈКП Водовод и канализација у Новом Саду.

План градских власти је да град остане власник 51 одсто акцијског капитала предузећа, а да заинтересовани страни инвеститор преузме 49 одсто.

Интересовање за овако примамљиву понуду показале су две компаније из Француске и по једна компанија из Немачке, Грчке и Израела.
У јавности се шушка да би Немци могли да ставе шапу на предузеће, што није немогуће ако се зна да је немачко предузеће ЦИП изабрано за консултанта, који ће предложити „најбољи" модел партнерства

Кључни страх код синдиката и грађана је да ће нови власник утицати на двоструко повећање цене воде, као што је случај у Румунији, Бугарској и Мађарској.

С друге стране, градоначелник Новог Сада не искључује скок цена воде, али то правда објашњењем да ће град инсистирати да се „поскупљење одвија постепено и у дужем, вишегодишњем периоду".
Дакле, грађани Новог Сада ће страној компанији поклонити инфраструктуру водовода и све изворе воде да би потом та иста компанија диктирала цену и убирала профит на продаји домаће воде становништву!

Лоби из Британије и сценарио из Боливије


Да се у сфери приватизације водоводних система не дешава ништа случајно, сведочи и једна публикација НВО Светски развојни покрет из Велике Британије, под називом „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама"

Аутори публикације упозоравају јавност на чињеницу да Велика Британија користи новац својих пореских обвезника како би зарад интереса мултинационалних компанија вршила притисак да земље у развоју приватизују своје водоводе и канализације.

Наиме, влада Британије је до сада потрошила милионе фунти као помоћ при запошљавању консултаната из своје земље, који су имали задатак да саветују земље у развоју, односно да их наговарају да на управљање предају своје воде и водоводне системе страним компанијама, и то најчешће из Велике Британије или Француске.
На овај начин велики играчи стичу монопол у приватизацијама вода и водоводне инфраструктуре, а самим тим и контролу на одређеним територијама.
Цео процес се одвија под маском „међународне помоћи" која великодушно стиже од хуманитарних организација и финансијских институција.

Са каквим проблемом може да се суочи Србија уколико прихвати ултиматум да приватизује изворе воде и своју водоводну инфраструктуру, сведочи пример Боливије, која је пре деценију и по поклекла пред притисцима Светске банке. Влада Боливије је приватној компанији Агуас дел Тунари дала концесију на експлоатацију и снабдевање становинштва водом.
Концесија је подразмевала експлоатисање свих водних ресурса, комуналних водоводних система, па чак и кишнице која се прикупи.

Први корак концесионара био је повећање цене воде и то за 35 одсто, што је почетком 2000. године изазвало масовне демонстрације у Боливији против приватизације водних ресурса.
Протести су се проширили по територији целе земље, људи су гинули по улицама, демонстранти су хапшени, а све је довело до тога да власти Боливије прогласе ванредно стање у земљи.
Да су власти Боливије начинили катастрофалну грешку због концесије и „трговине водом", најбоље илустрије наслов новинског чланка „Боливија жали експеримент ММФ", који је децембра 2005. године освануо у „Њујорк тајмсу"

Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су средином јуна изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године.

Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде
.
 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #13 послато: Јун 05, 2012, 18:56:48 »

Квалитет воде и ваздуха забрињавајући

Београд - Око 23 одсто пијаће воде из централних водоводних система у Србији не задовољава стандарде, свега трећина јавних купалишта је исправна, док је ваздух најзагађенији у Београду, где количине угљен-моноксида и олова прелазе дозвољене годишње вредности - неки су од резултата истраживања Института за јавно здравље Србије "Батут", које је спроведено током прошле године, у циљу испитивања квалитета животне средине у нашој земљи.

С обзиром на то да у Србији не постоји правилник који регулише стандарде пијаће воде и купалишта, иако по директиви Европске уније треба да га усвојимо, резултати су представљени у складу са стандардима Светске здравствене организације.

Директорка Института "Батут" Тања Кнежевић истакла је на конференцији за новинаре да од 153 контролисане централе водоводних система, 24 спадају у категорију "високоризичних".

- Око 10 одсто тих водовода је физичко-хемијски неисправно, док је 23 неисправно микробиолошки. Забележена је повећана концентрација гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита, док је повишена концентрација арсена регистрована на територији Војводине - указала је Кнежевић. Према њеним речима, током прошле године појавила се једна епидемија са 21 оболелом особом, настала као последица коришћења неисправне воде за пиће, али из локалног водовода, који је био ван здравствене контроле.

Шефица Одсека за безбедност воде за пиће и купалишта у Институту "Батут“ Снежана Дејановић истакла је да су у 2011. контролисана 64 јавна купалишта, од којих је 34 одсто било физичко-хемијски неисправно, а микробиолошки 31 одсто.

- Не постоје стандарди за јавна купалишта нити су постављена правила понашања купача. Такође, дивља купалишта су ван сваке контроле - указала је Дејановићева, додајући да упркос томе, у Србији током прошле године није забележена ниједна епидемија која се може повезати да неисправном водом купалишта.

Законодавна регулатива успостављена је у области контроле ваздуха и управљања медицинским отпадом, али ситуација на тим пољима, на терену, није задовољавајућа.

Шефица Одсека за животну средину и здравље Института, Бранислава Матић, нагласила је да се присуство загађујућих материја у ваздуху сматра једним од узрочника кардиоваскуларних и респираторних болести, као и да услед последица тог загађења у свету годишње умре око милион људи.

- Концентрација сумпор-диоксида прошле године највиша је била у Зрењанину и Елемиру, највише чађи у ваздуху забележено је у Ужицу и Ивањици, док је на свих 16 мерних места у Београду, услед издувних гасова моторних возила, присуство угљен-моноксида и олова прелазило дозвољену средњу годишњу вредност - указала је Матић.

Истраживање представљено је поводом Светског дана заштите животне средине. (Данас)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #14 послато: Јун 05, 2012, 19:02:00 »

Цитат
С обзиром на то да у Србији не постоји правилник који регулише стандарде пијаће воде и купалишта, иако по директиви Европске уније треба да га усвојимо

Сваки пут када нешто овако прочитам све више и више верујем да је ова власт,
која је дошла на крилима "демокартије " у Србију, толико ЗЛА нанела сопственом народу да не би смела више ни један једини дан да влада. Овако нешто ЗАНЕМАРИТИ, "пустити низ воду" је ништа друго него намера да се питање "воде" у Србији такође обезвреди да би се онда што јефтиније, не продали извори воде, него ПОКЛОНИЛИ, страним менторима. Ово је равно геноциду сопственог народа!!!
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #15 послато: Јун 05, 2012, 19:41:23 »


Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су средином јуна изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године.

Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

 
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #16 послато: Јул 13, 2012, 00:13:37 »

Србији прети жеђ

Наша земља ће имати проблема са сушама и несташицом воде док се не изгради још око 20 хидроакумулација


Чим су почеле тропске врућине у Србији, појавио се проблем са несташицом воде у појединим градовима. Недавно је Прокупље остало без драгоцене течности, а несташица се јавила и у другим крајевима земље. Апели за штедњу воде стижу од надлежних у Нишу, Пожаревцу, Новој Вароши, па и Београду.


Иако често мислимо да је Србија богата водом и да можемо да се разбацујемо драгоценом течношћу, саговорници "Политике", искусни стручњаци водопривреде, упозоравају да ствари стоје супротно. Србији прети озбиљна жеђ уколико се не изгради још око 20 хидроакумулација, што би могло да кошта око две милијарде евра.

– Из историје је познато да је Картагина била житница старог Рима. Међутим, сада је тамо пустиња и тај топлотни режим је померен ка северу, у Италију, Грчку или Шпанију, која је, примера ради, изградила више од 1.100 брана и акумулација. Код нас, међутим, има свега 36 брана и акумулација за водоснабдевање, а пошто смо ми у том подручју где се клима мења, јасно је да морамо да се припремимо за овај сценарио. Кад нема брана и акумулација, вода напросто отекне и нема је у месецима када је најкритичније. Ако брзо не изградимо акумулације, наредних деценија бићемо жедни, јер је ситуација је изузетно тешка и неповољна – упозорава мр Владимир Танацковић, саветник у Дирекцији за воде при Министарству пољопривреде, шумарства, трговине и водопривреде.

Никола Марјановић, генерални директор Јавног водопривредног предузећа "Србијаводе", које газдује водопривредним објектима и ресурсом на територији јужно од Саве и Дунава, напомиње да наша земља има довољно воде у апсолутним износима, али је она неравномерно расподељена по простору и у времену.

Србија једна од малобројних земаља где у истој години можемо да имамо и поплаве и суше. Тај се проблем може превазићи на само један начин, а то је изградња брана, односно формирање акумулација – објашњава Марјановић и напомиње да је техничка документација за дугорочно снабдевање водом Србије урађена крајем осамдесетих година и њоме је предвиђена изградња 34 веће акумулације, укључујући и Космет.

Од тада је изграђено свега пет или шест и недостаје још око 20 акумулација. Док се оне не формирају, Србија ће имати проблема, како са поплавама, тако и са сушама. Из тих акумулација се мора обезбедити наводњавање једног милиона хектара, о којима се у последње време толико говори – каже Марјановић.

Директор "Србијавода" упозорава да је финансирање у водопривреди занемарљиво мало и не може се обезбедити ни редовно одржавање постојећих система.

– ЈВП "Србијаводе" је у 2006. години располагало са 4,25 милијарди динара, од чега је око половине из ресорног министарства, а друга половина из сопствених прихода. Та сума је сваке године бивала све мања и мања, да би за 2012. годину било превиђено само 680 милиона, искључиво из ресорног министарства. Новим Законом о водама, који је мањкав, наш сопствени приход је укинут. Сада имамо десет пута мање него 2006. године. Са тим новцем не могу да урадим ништа, могу само да плачем. То је тек 100 динара годишње по глави становника – жали се Марјановић, доктор наука, дипломирани грађевински инжењер хидротехничког смера, који је предавао на два факултета у САД и на три у Србији.

Са друге стране, Владимир Танацковић, који је више од деценије провео на месту начелника Одељења за коришћење и заштиту вода, напомиње да је у овом тренутку највећи део становништва обезбеђен водом, али са израженим варијацијама у квантитету и квалитету. Градским и сеоским водоводима, обухваћено је скоро 80 одсто становништва, док су остали упућени на индивидуално снабдевање.

– У Србији постоји 16 регионалних водосистема, са акумулацијама, постројењима за припрему питке воде и регионалним цевоводима. Највише "шкрипи" у градовима у приобаљу Мораве, у Војводини и источној Србији – напомиње Танацковић.

Како наводи, просечна брана кошта између 70 и 80 милиона евра, фабрика воде је око 25 до 30 милиона евра, односно укупно између 100 и 110 милиона евра.

– Тренутно завршавамо чишћење будућег језера бране Стубо–Ровни код Ваљева, која ће имати запремину око 60 милиона кубика воде. Обезбедиће се сигурна вода за Ваљево, Лазаревац, Лајковац, Мионицу, Уб и термоелектрану „Никола Тесла” која троши кубик воде у секунди. На акумулацији Селова код Куршумлије сам објекат бране је завршен, остало је да се очисти језеро и изгради нови пут до Луковске бање. За то нам недостаје још око две милијарде динара, а већ је од 1987. уложено сигурно око 80 милиона евра. Ова брана би могла да се користи за водоснабдевање Куршумлије, Прокупља, Блаца, Житорађе и Ниша, односно за укупно 300.000 душа – открива Танацковић.

Цеви из 19. века

Србији недостаје тренутно двадесетак већих акумулација, али средстава за дугорочно решење проблема водоснабдевања нема, каже Владимир Танацковић:

– Тренутно се у Србији троши око 250 литара дневно воде по глави становника, што приближно одговара европском просеку. Томе треба додати још 50 литара, колико износе просечни губици, због дотрајалости мреже. Рецимо, у Новом Саду понегде се још користе цеви из времена Фрање Јосифа, а у деловима Београда има мреже која датира са краја 19. века.

(Бојан Билбија, Политика)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #17 послато: Јул 13, 2012, 00:34:04 »

Врло интересантан коментар једног читаоца,

Цитат
Да би сачували воду и остале геолошке ресурсе потребно је системски уредити ову област доношењем одговарајућих закона, који ће бити прецизни, јасни и недвосмислени. Потребно је усагласити све законе који тангирају област истраживања и заштите вода. Нова законска решења уносе конфузију у овој области!!! Тако у Закону о рударству и геолошким истраживањима нема израде Елабората о резервама подземних вода на основу којег се утврђује квалитет и количина воде, као и колико воде може да се користи а да се при том не наруши режим подземне воде!? Очигледно да неком одговара овакво стање!

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #18 послато: Јул 13, 2012, 03:32:34 »

  Неки ''видовњаци'' кажу да ће се ратови у будућности водити за изворе пијаће воде.
 
 Ова занимљива карта Србије нас упућује да се селимо у планине ако желимо да имамо воду,зато што на њима има највише падавина. Неодлучан
Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #19 послато: Јул 22, 2012, 19:57:33 »

Какву воду пијемо?


Вода за пиће из београдског водовода је одличног квалитета, а контроле њене исправности су ригорозне, кажу у том предузећу. У наредних месец дана Министарство здравља и Национална организација потрошача испитиваће квалитет флаширних вода.


Због високих температура у летњем периоду расте потрошња воде, како из градских водовода тако и куповне флаширане воде. У мору понуда није се лако одлучити коју воду пити минералну, слабоминералну, газирану, негазирану. Поставља се питање да ли је то што се пије флаширана вода помодарство или је последица добре рекламе.

Ако је велика врућина вода највише прија када је хладна и у другом је плану да ли је са чесме, из бунара, флаше, битно је гаси жеђ.

Наша земља спада међу богатије изворима квалитетне минералне воде, међутим и поред тога воду увозимо и плаћамо је скупље него земље у окружењу. Цене појединих проивођача више су и до 10 одсто него прошле године.

Милан Вујовић из компаније "Књаз Милош" каже да су подигли цену 8,4 одсто, док су у истом периоду репроматеријали са којима раде, који се користе за паковање воде, поскупели за 25 процената, док је курс у истом периоду скочио за 15,81 посто.

"Ми смо апсорбовали добар део повећање те цене и то нама представља збиљан проблем у пословању обзиром да смо под великим финансијским притиском", каже Вујовић.

Флаширана или не, из бунара или са чесме, тек вода коју пијемо мора бити хигијенски исправна. У наредних месец дана Министарство здравља и Национална организација потрошача испитиваће квалитет флашираних вода - на извору, у пунионицама, и у амбалажи у продавницама.

Горан Паповић из Националне службе потрошача каже да опсежна акција подразумева и испитивање самог састојка, испитивање квалитета и амбалаже и провере да ли нешто у пунионицама додају да би било колико-толико та вода исправна за пиће.

"Поставља се питање колико је нека од тих вода веома слична чесмуши, колико је нека од тих вода најобичнија кишница и која је од тих вода најобичније дестилована вода", каже Паповић.

Вода за пиће из београдског водовода је одличног квалитета, кажу у том предузећу. Контроле њене исправности чак и код најудаљених корисника су свакодневне и ригорозне. Сматрају да се грађани куповином флашираних вода излажу непотребном трошку.

"Препорчујемо потрошачима да пре употребе источе славину два-три минута, најбоље ће контролисати тако што провере температуру воде, када она постане хладна онда знају да је дошла свежа вода", каже Љиљана Васиљевић, шеф Службе санитарне контроле "Београдског водовода".

Правилником о квалитету флашираних вода дефинисано је да произвођач одговора за квалитет воде само 12 сати после пуњења. После тога одговоран је дистрибутер, односно продавац који воду мора складишти на прописани начин.

(Вести)
Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
moka
Ветеран
*****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 814



Погледај профил
« Одговор #20 послато: Октобар 01, 2012, 06:52:42 »

Voda
Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.

Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za vodom jos i brze, a njena kolicina se ne menja. Do 2025. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. Procene strucnjaka kazu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.

Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. Blizimo se vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Nakon toga nuzno prestaje razvoj, zapocinju borbe za vodu, a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova.

Borba za vodu

  6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!
  Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. godine!
  Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka!

Srbija nema dovoljno vode za pice

Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda - zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.

Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bice zagadjeni, mozda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava nase vodene zalihe. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!

Ionako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode, kroz 20 izliva, ispusta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog preciscavanja. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Strucnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se spas nalazi u planskom posumljavanju, povrsinskim akumulacijama, malim branama i zastiti izvorista reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo neke od zvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji.

Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom?

Da je stitimo i stedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uce da stede vodu od najmladje dobi, da uce da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zastite zivotne sredine, jer ce upravo oni u buducnosti donositi odluke o razvoju drustva.

Najveca nestasica pitke vode u istoriji, procenjuju UN

Nedostatak politicke volje doveo je do toga da je svet suocen sa najvecom do sada zabelezenom krizom snabdevanja vodom, istice se u nedavno objavljenom izvestaju Ujedinjenih nacija, prenosi BBC.

Izvestaj upozorava na mogucnost da sredinom ovog veka cak sedam milijardi ljudi bude suoceno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Rec je o najvecoj do sada sacinjenoj studiji o kolicinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju.

Predvidjanja UN su prilicno mracna. Sest hiljada dece mladje od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagadjenom vodom.

U izvestaju se istice da ce se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovnistva, zagadjenja i klimatskih promena.
U narednih dvadeset godina, istice se u izvestaju Ujedinjenih nacija, prosecna kolicina vode kojom ce ljudi raspolagati biti manja za trecinu. Preciscavanje otpadnih voda kljucno je kljucno. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca sest miliona tona otpada.

Najveci deo raspolozive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sacuva, kazu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile preciscene otpadne vode.

Izvestaj sadrzi i spisak zemljalja, rangiranih prema kvalitetu vode kojom raspolazu i sposobnosti da situaciju poprave. Prilicno iznenadjujuce, ali na dnu spiska se nalazi Belgija, dok je Velika Britanija na cetvrtom mestu.
Nasa zemlja je 47 od 180 drzava, rangiranih po kolicini vodnih resursa u svetu.
http://www.ekoforum.org/htm/voda.htm

Сачувана

Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #21 послато: Фебруар 18, 2015, 05:26:11 »


Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су средином јуна изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године.

Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је поред права на управљање територијом, изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

 


А ево како у Словенији размишљају да заштите своју пијаћу воду:

Цитат
Право на пијаћу воду уписати у Устав!

Странка бивше словеначке премијерке Аленке Братушек предложила је да се у Устав унесе право свих грађана на пијаћу воду, чиме жели да спречи да извори воде дођу у руке страних приватних концесионара.


Резервоари воде не смеју да падну у руке приватног капитала

Странка Аленке Братушек је свим посланичким групама у словеначком парламенту проследила текс уставног амандмана, којим би се одредило да је право на пијаћу воду универзално право а да послове водоснабдевања могу да обављају само непрофитне јавне службе. Братушек се нада да ће за иницијативу добити потребну двотрећинску подршку.

Уставом загарантовано право на пијаћу воду под једнаким условима онемогућило би приватизацију воде као основног јавног добра, навела је Странка Аленке Братушек (САБ), бивше премијерке која је сада посланица у парламенту.

Странка истиче да су у свету све израженији притисци капитала да се присвоје природна богатства, у која спада и вода као основно добро важно за живот.

Бивша премијерка је подсетила на прошлогодишњу иницијативу у Европској унији да се путем директиве допусти либерализација водоснабдевања и могућност јачања приватног капитала на штету јавних предузећа. Ову иницијативу је спречила петиција коју је потписало 1,6 милиона Европљана. После тога је одлучено да законска регулација водоснабдевања и даље остане у надлежности држава и локалних управа.

(Вести)


За разлику од Словенаца, којима свака похвала за овај стратешки потез, у Србији се годинама продаје ово природно благо. Раније сам поставила на овој теми један текст, па преносим само један део, који би био као потсетник на нешто што не смемо да заборавимо и да треба сваку даљу распродају наше воде да спречимо:

Цитат

Приватизација извора

Српски Закон о водама:

1) утврђује да су воде "добро од општег интереса" и да су "у државној својини", као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају "јавно водно добро", које је "неотуђиво" (Члан 5).

Такође је прописано да се над јавним водним добром може стећи "право коришћења" искључиво у складу са законом.

Кроз десетогодишњи процес приватизације и транзиције у Србији на импровизованим тендерима и јавним аукцијама режим је немилице распродао фабрике воде без утврђених критеријума и услова концесије.

Неке од познатих страних компанија постале су водећи произвођачи флаширане воде у Србији, а уз купљену фабрику стекли су право од 99 година на експлоатацију природних изворишта воде.

Странци су до изворишта воде долазили и преко Београдске берзе куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије "Колинска" из Словеније.
Ова страна компанија је 2002. године прва стекла власништво над домаћом пунионицом воде "Паланачки кисељак" из Смедеревске Паланке [/u]тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда "Књаз Милош" из Аранђеловца откупила компанија Данубе Фоод Групе.
Иначе, ова компанија је регистрована на Британским Девичанским Острвима и послује у саставу инвестиционог фонда "Салфорд".

У фебруару 2005. године светске компаније Кока-Кола и Кока-Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка која производи минералну воду Роса.

За 26,5 милиона евра Београдску индустрију пива, која експлоатише и флашира минералну воду, купили су у јулу 2007. године литванска фирма Алита и шведска фирма Јунајтед Нордик Баверагес.

У септембру 2008. године за четири милиона евра држава је продала предузеће Нова Слога из Трстеника, које производи Мивелу, једну од најквалитетнијих домаћих вода.
Купац Мивеле је београдски Фриком, чији је заправо власник Агрокор хрватског тајкуна Ивице Тодорића.

Фабрика минералне воде Хеба из Бујановца продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу Нектар из Бачке Паланке.

У априлу 2011. године држава је за 165 милиона динара београдском предузећу Инвест-импорт интернатионал продала фабрику минералне воде Милан Топлица из Прокупља.


Међутим, на продајама свих ових фабрика и изворишта минералне воде у Србији режим се неће зауставити док не распрода све што може.


Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Гога
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 11747



Погледај профил
« Одговор #22 послато: Октобар 22, 2017, 21:32:02 »

Вода ће бити заштићена Уставом


ПИЈАЋУ воду у Србији треба заштитити Уставом.

Ово, за `Новости`, поручују стручњаци - хидролози и професори Правног факултета. А да о тој могућности треба размислити, слаже се и министар пољопривреде Бранислав Недимовић.


- Има простора да се о томе озбиљно разговара - каже Недимовић. - О пијаћој води морамо водити рачуна, јер је потрошног карактера и тај ресурс мора да се заштити.

Његов колега, министар екологије Горан Триван, недавно је, у интервјуу за наш лист, упозорио:

- Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи! Држава мора да мисли о томе коме ће припадати право коришћења извора пијаће воде.

Словенија је прва држава која се досетила и право на пијаћу воду увела у највиши правни акт, а водне ресурсе дефинисала као јавно добро којим управља држава. У Уставу Словеније наводи се и и да извори пијаће воде не могу бити предмет трговине.


СРПСКИ ресурси пијаће воде постали су предмет трговине пре петнаестак година.

Прва велика приватизација фабрика воде десила се 2004, када су нове власнике добили "Књаз Милоша" из Аранђеловца и, годину касније, фабрика воде "Власинка" с препознатљивим брендом "Роса". Уследиле су затим продаје "Мивеле" из Трстеника, "Хебе" из Бујановца... Купци, углавном стране компаније, куповали су благо за неколико милиона евра, а стручњаци процењују да њихови профити годишње достижу и по неколико стотина милиона евра.

- Воду свакако треба заштити, јер је Србија нема онолико колико се мисли да је има - каже, за `Новости`, Душан Продановић, професор на катедри за хидротехнику Грађевинског факултета у Београду. - Употребљиве воде су много мање од расположивих, повећава се цена добијања питке воде, и потребно је много напора да би је сви имали. И постојећим законима дефинисано је да је вода јавно добро, али би било пожељно да се то подигне на виши законски ниво. То је, ипак, питање политичке воље.


Истовремено, правни стручњаци кажу да у Устав "може да се унесе све".

- Уставотворци имају суверено право да одреде која су то питања која заслужују да буду уставноправно заштићена, са изузетком обавезе према међународном праву - каже, за наш лист, Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету у Београду. - Уставна питања су питања од највишег значаја, која уживају највишу правнополитичку заштиту. Сваки уставоворац у Устав може да стави оно што мисли да треба да ужива такву заштиту.

ИПАК, како истиче професор Петров, ми у Уставу имамо добро решено питање људских права, у која спада и право на здраву животну средину.

- У члану 74 Устава каже се да свако има право на здраву животну средину, као и да су Република Србија и АП Војводина одговорне за заштиту животне средине. Посебним ставом је наведено да је свако дужан да чува и побољшава животну средину - појашањава наш саговорник. - Када се буде радило на новом уставу, вероватно ће се нешто мењати и у области људских права, па је могуће прецизирати и област која се односи на право на здрав живот. Међутим, ми не знамо када ће и у ком сегменту Устав бити мењан, а људска права су нашим уставом солидно обухваћена.

Богољуб Милосављевић, професор Унион универзитета, сматра да је неопходно да се о тако важном ресурсу води више рачуна. Јер, каже он, пијаћа вода је код нас од општег интереса и треба да има посебну заштиту.

- Требало би, па ако је неопходно и Уставом, обезбедити мере којима би се она заштитила -
каже Милосављевић, за `Новости`. - То што су урадили Словенци је добро решење и показује да мисле на потомство. С обзиром на то да се иде ка изменама Устава, то би могло да се уклопи.




ИСКУСТВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ПРАВО на воду представља посебан изазов за државе чланице Европске уније - каже професорка Правног факултета Мирјана Дреновак Ивановић. - Бављење питањима од значаја за заштиту животне средине ојачано је увођењем института грађанске иницијативе. Прва европска грађанска иницијатива покренута је 2013, и то је иницијатива о праву на воду - "Вода и одводњавање су људско право! Вода је јавно добро, не роба!" - коју је подржало више од 1,8 милиона грађана.

Наша саговорница наводи да је том иницијативом Комисији предложено да поднесе предлог акта који ће дефинисати право на воду и одводњавање као људско право које препознају УН и које ће снабдевање водом и одводњавање одредити као јавне услуге које су неопходне за све.

Цитат

Богатство

ПРЕМА неким истраживањима, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета. То је и био разлог да Уједињене нације сврстају Србију на листу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. Истовремено, у Србији је регистровано 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода. Није тајна да су на ово богатство многи бацили око.

(Љиљана Бегенишић, НОВОСТИ)


***

ДА ВИДИМО И ТО ЧУДО!!!
Да није управо због овог непроцењивог блага, српске воде, Србија добила у овој новој влади НОВИ РЕСУР министраства и министра ЕКОЛОГИЈЕ Горана Тривана, а који је, гле чуда, ишао на овогодишњи "Молитвени доручак" у Америку, пред сам избор на ово важно место.

Видећемо шта ће ново министарство и нови министар да ураде по том питању!? За Србију или за неког другог Молим?

Сачувана

* Моје племе сном мртвијем спава *
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!