forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 14, 2019, 19:35:29


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Политика власти: Да трампимо оца за кера!  (Прочитано 992 пута)
peraazdajic
Гост
« послато: Децембар 14, 2011, 13:55:09 »

Ћаоске,  Зеленко Зеленко Зеленко




Александар Ного
Прилог психолошком профилу српске власти

Београд, 14.12.2011.

Пажљивијој загледаности у феномене моралних деградација које се очитују на нивоу сексуалних изопачености, криминалне револуционарности и демократског интернационализма, нужно се предочава заједнички неурофизиолошки именитељ који поменуте феномене приводи хоризонту јединственог исходишта.

Разматрање тог јединственог полазишта девијантне моралности и система вредносних наопакости не би завређивало неку нарочиту позорност јавности и вероватно би оно остало архивирано у стручним аналима психопатологије, да се, на жалост, поменуте девијације од стране владајућих умоболних елита са циничном бруталношћу не намећу читавој планети, па самим тим и нама, као општеважећи и једино постојећи принципи живљења.

Елем, свакодневна реалност са којом нас суочавају наше српске владајуће псеудоелите налаже свакако озбиљнију замишљеност над њиховим поступцима и једно темељније преиспитивање мотивација које поменуте поступке систематски приводе државној штети колосалних размера и потпуном националном нихилизму.

Тврдњи, да режим Бориса Тадића чине интелектуални кепеци и моралне наказе у служби глобализације, као и да узрок наше пропасти лежи у спрези таштине, глупости и аутистичне инфантилности на власти, можемо се односити с пуно поверења али тиме читав феномен неће бити битно јасније предочен.

Зато је неопходно, пре свега, разматрати видове измењене перцепције свести које се производе и пројектују техникама које познајемо под заједничким називом Mind control, односно Brain-wash, дакле, техникама манипулације свести.
   
Реч је о томе да више мождане функције код човека (као и код свих сисара) нису случајно просторно раздвојене. За целовито и адекватно поимање света неопходно је хармонично учешће обе мождане хемисфере.

 Десне у којој су похрањени интуитивни стваралачки процеси, способност синтетизације, целовитост опажања и што је нарочито важно морални корективи, заправо, извесна критичка инерција савести; и
Леве која је аналитичка, логичка у којој се локализују математичка знања, говор и уопште језик. Тако, на пример, уколико обичан човек доживљава музику, он то чини, по правилу, десном половином мозга, док се код професионалних музичара, као примарна, јавља лева.
Уз „доживљај музике“ они још и „знају“ шта слушају пошто се музика код њих јавља у оквиру језичких логичких структура.
   
На нивоу праксе, ова хармонија често бива нарушена у корист доминације леве хемисфере која отргнута вредносној цензури и критичком преиспитивању десне половине одбија да сагледава стварност онакву каква она јесте и са убитачном потребом за неистинама, више него олако, вредносно поставља и „доказује“ све што јој се свиди.
Заправо поменути логички процеси најчешће се могу сврстати у категорију wishful thinking ( „што је баби мило, то јој се и снило“).

Као једно од карактеристичних обележја људи с левосферном доминацијом јавља се у форми развијеног, граматички исправног говора, препознатљива брбљивост сиромашне садржине, слушаоцима веома заморна.

 У нашем случају, довољно је посветити чак површну позорност обраћању јавности било ког политичког „лидера“ са стране позиције или опозиције да би се уочила јединствена заједничка црта - иза досадне „стандардизованости“ тих људи и несувислих исказа као последице сиромашног интелекта избијају моралне нискости сваке врсте удружене са рептилском бездушности која пројављује пред сваком супростављеном мисли или, не дај боже, изложеном сумњом.
Проблем наших владајућих политичких елита сводив је на чињеницу да оне не успевају разумети оно што је праведно и истинито.

Оне нису у стању да схвате да држава постоји да би чувала своје и интересе свог народа, а не интересе неког крајње мистичног ентитета под називом „међународна заједница“ или пак, њихове сопствене, често, криминалне интересе.

Законе и правни поредак по правилу схватају као нешто што Они доносе за нас а што никако не може бити обавезујуће по Њих - доносиоце Закона и чуваре Правног поретка. Последично, сви смо суочени са дрскошћу моћи.

Начин на који се они обраћају јавности сугерише непојмљиву ароганцију и наводи на помисао да они осећају велики степен слободе у вези свих својих активности, у смислу да им „нико ништа не може“ тј. да могу радити што год хоће.

Отуда потписника ових редова не изненађује крајње будаласто недавно обраћање Вука Драшковића када он, као парадигму своје велике политике, измишља историјску анегдоту у којој „курчи и откурчује Проту Матеју Ненадовића“ (sic!). Тако још само неупућене могли би да изненаде безобразно бесмислени ставови типа:
У јулу су барикаде на Јарињу биле оправдане, а у новембру нису!
 (у новембру ћемо, ваљда, да трампимо оца за кера па нам не требају барикаде. Уосталом, да видимо како ће нам бити?) или уопште безнадежно кретенизована и дебилизована политика Демократске странке која се у потпуности очитује у неизреченом ставу – сад кад су сви против нас, можда би нам било лакше и боље ако и ми мало будемо против нас!
   
Као противаргумент неоригиналној, par exellence, будалаштини истакнутој као политички credo, на којем из петних жила инсистира увредљиво тврдоглава тупавост Председника државе, да Европа нема алтернативу! довољно је истакнути да, чак, свака домаћица која одлази у дућан да купи тоалет папир има алтернативу: ако нема оног у ролнама, купиће онај у листићима.

Али Председник државе није домаћица, Он може слободно да размазује, и зато његова визија, подвучено жутим, нема алтернативу!

До недавно су нацију малтретирали духовни и биолошки родитељи истих будалаштина о томе како Комунизам нема алтернативу!како би омогућили, данас, свом дебилном демократском потомству да што успешније субверзивно развијају повратак у хаос у недоличну мутљавину и апокалипсу.

По налогу идолопоклоништва и поданичког удворништва ови калкуланти удес свога народа претварају у безусловност.

У ту сврху уложени су велики напори да се унапреди и збрине тржиште свих забава и то је једино још што успешно функционише - све представља и прославља најнижа људска осећања.

На сваки начин се подржавају и подижу такозвани аутори који усађују и продубљују у човекову свест култ секса, насиља, садизма, издаје, лоповлука, једном речју култ било какве изопачености.
Част и верност су исмејани и постају непотребни, претварају се у примитивне заостатке прошлости.
Лупештво и сила, лаж и превара, пијанство и наркоманија, страх и безосећајност, издаја, нездрав национализам, непријатељство и мржња, пре свега према сопственом народу. Све то је вешто и неприметно учињено култним.

 О, како само цинично одјекује бесмислена девиза информативног програма РТС – ваше право да знате све.

Ова друштвена трулеж и морални слом нације заправо су природно окружење, једино плодно тло на којем може да успева и да се развија отровни демократски коров.

Изван моралне каљуге коју производи, постављен на терен национално здраве заједнице, са строгим правним поретком, демократски коров брзо би усахнуо. Он успева само на ђубришту и стога нужно све око себе претвара у ђубриште.

Зар нам није, онај који је донео демократију, делио лекције о томе како да прогутамо жабу, продамо стан да бисмo платили струју, школовали дете, те „да се предамо и одемо у Хаг јер ћемо тамо научити енглески језик, има грејања а и деле три оброка дневно“ и сличне мангупске нискости, а све с позиције Председника Владе?

Зар би, иначе, било омогућено једном интелектуалном ниткову и духовној ништарији попут Бориса Тадића да постане Председника државе. Реч је о особи која за политику апсолутно нема талента. За епилепсију, на жалост, нема довољно снаге. Окружен својом кокаинско педерском свитом, он ради оно што је једино способан да ради - сваку логику државне политике претвара у епилепсију?

У обзору какве моралности и којег државно-политичког интереса би, иначе, било могуће исправно сагледати а камо ли разумети такозване преговоре између Приштине и Београда који се на један ситно оријенталан, крајње „фурунџијски“ начин, одвијају између једног самозваног и такозваног дипломатског панпрца без икаквог легитимитета и, са друге стране, побуњених дивљака који се играју државе, а све под благословом „међународне заједнице“?

 Истовремено, бацајући јавности прашину у очи, оглашава се LDP-ово наркоманско шиљеже великом идејом преокрета која би се могла састојати једино у томе да сада опијум претворе у религију за народ.

Са друге стране, синхроно се оглашава на, такође, ситно преварнтски начин и војвођанско говедо тезом да „Војводина није крава музара“ рачунајући да би уз помоћ сличних бећарских простаклука и нискости на својој лигашкој ливадици могло да заснује неку државицу.

Суверену, па макар му се простирала од Хоргоша до Сороша.

Читава деструкција и хаос овде изложени у оквиру случајног узорка, дакако, су незамисливи у Држави. Ово је могуће чинити само на ђубришту.

Ето, зато „левосферичне“ наказе предвођене младим демократским „интелигентима“, често неевропског етничког порекла, своју државу претварају у Ђубриште.
   
Надасве је обеспокојавајућа могућност веома лаког произвођења „левосферичних“ ентитета и њиховог интегрисања у друштво.
Ово се успешно постиже обуком и образовањем код којих се знање и информације генерално асимилирају под разним видовима медијско пропагандне принуде.
У том смислу се обука и образовање обављају насилним путем.

Инкулкација је појам који се најчешће користи у вези насилног усађивања информација (са њиховим честим понављањем) у неку јединку.

Један од главних елемената ове активности је тзв. директна опсервација у циљу измене информација културалне природе. (Речити пример су активности тв Б92., Пинка, РТС,...)

Инкулкационе методе блокирају знање ангажованих појединаца, односно свесност њихове личне партиципације.

„Левосферичне“ особе, тако, нису у стању да се понашају по нормалним логичким принципима и чини се да имају више слабости него што их имају „десносферичне“ особе.
Не може им се веровати, због тога што им недостаје управо целовит логички систем и што нису у стању да донесу индивидуалну коначну одлуку без неке врсте одобрења претпостављеног ауторитета. (С тим су у вези управо непрекидна путовања наших државних службеника и стално консултовање тзв. представника међународне заједнице чак и по питањима која су у сфери комичне баналности свакодневног живота.)

Отуда су њихове индивидуалне одлуке веома ограничене и уколико им се план не одвија како су га замислили они одмах постају конфузни.

Логика те „логике“ „левосферних“ људи, лишених обичне интуитивности десне хемисфере (тзв. здраве сељачке памети) која нам без грешке указује где је истина а где лаж (ово се својство оријентације, иначе, назива савест), видљива је у одсуству неформалног критеријума савести који је код њих пригушен због чега се они са потресном лакоћом подају логичким агитацијама, пропаганди и деловању средстава масовне комуникације.
   
Овај ефекат у свој својој трагичности сасвим је јасно видљив и препознатљив на примеру деловања политичке псеудоелите савремене Србије.

Управо, демократски „полуинтелигенти“ марширају у првим редовима реформи и напретка с непојмљивим ентузијазмом разарања државне привреде.
 Подвучено, следи да они нису неискрени у својим намерама нити имају некакве, унапред смишљене, деструктивне пориве.
 Они су се више-мање искрено „убедили“, њима су „објаснили“ и они су „схватили“ и имају „разумевања“ чак и за десна противљења, уколико се у њих уложе разложна и довољно прихватљива „објашњења“.

Речено језиком простог народног искуства власт је у Србији луда.

Срећом, још увек постојећа национална, „десна“ Србија, која се убрзано и снажно сабира око народноослободилачког покрета Двери српске, није сасвим подесан објекат манипулације.

С ње се пропаганда систематски „сасуљава“ што веома чуди и домаће и белосветске манипулаторе.
Зато их они, уместо објашњења, дисквалификаторски увредљиво и погрдно називају  „фашистима и неонацистима“ „дивљим“ и;,нецивилизованим“, што у крајњој линији и није неистинито уколико се под „цивилизацијом“ подразумева култура испразне брбљивости, општег дебилитета, безбожности, сексуалних изопачености, кукавичлука и сваковрсне нискости.

Извор: ДВЕРИ
Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!