forum
 
*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Децембар 08, 2019, 06:29:03


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


logo

Прикључите се дискусији, изнесите своје мишљење, дaјте свој допринос борби за праве вредности! › Регистрација
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: sve se moze kad se srbi sloze  (Прочитано 2681 пута)
Никита Чебурашка
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 59


My work is a game, a very serious game.M.C.Escher


Погледај профил
« послато: Децембар 21, 2011, 02:38:45 »

otvaram ovu temu sa jednim jedinim teskim pitanjem:

oko cega se srbi mogu vecinski sloziti?  Молим?

odgovorite, molim vas, precizno i koliko je god moguce koncizno na temu ovim redom: cilj - nacin - sredstva - ljudi koji ostvaruju cilj - pretpostavljeni efekti.

(molim eventualne glasnogovornike i lobiste raznih stranaka i organizacija da na ovoj temi utule zelju za reklamom i da daju iskljucivo konstruktivne odgovore)

mozda na kraju ispadne i neka nepobediva platforma.  Опуштен
Сачувана
Никита Чебурашка
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 59


My work is a game, a very serious game.M.C.Escher


Погледај профил
« Одговор #1 послато: Децембар 21, 2011, 18:26:43 »

zabrinjavajuca je tisina na temi  Неодлучан
Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #2 послато: Децембар 21, 2011, 21:09:11 »

Цврле, немој да те тишина забрињава.
Ријеч је о томе да је тешко наћи нешто око чега ће се Срби сложити.
Понекад помислим да је то само језик.
Али није ни то. И у језику се дијелимо. Мноштво наших дијалеката и изговора не доживљавамо као предност, него као разлог за подјеле.

Онда кажем да је то можда сама свијест, осјећање да смо Срби. Али, кад и по тој свијести чепркамо, дођемо до различитих схватања: од тога да је Србин само онај ко се крсти са три прста и пише ћирилицом, до тога да је Србин и онај што је примио исламску вјеру и, са повлачењем отоманске војске почетком двадесетог вијека, населио крајеве турске Анадолије.

Тешко си питање поставила, Цврле, зато и тишина, као онај мук у учионици након што наставница постави ученицима тежак задатак!
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« Одговор #3 послато: Децембар 21, 2011, 22:09:58 »

Лорка је само мало "загризао" у веома тешко питање. Онако из срца и са неким весељем, које ме данас прожима, рекао бих, па нека остане површна козерија: - Да комшији цркне крава...

Ипак мислим да није тако. Без разлике, највећи део српске популациоје који ждрежди као просјак, пред вратима моћних, верујем да би се сложио бар у неколико  могућих констатација:

1- Да смо на дну, уништени, посрамљени и уцењивани, распродани, и изневерени као народ.
2- Да смо политички погрешно вођени, али да већина нема појма шта нам је чинити.
3- Да ником више не верујемо, у никог се не поуздајемо, и своје гледамо са неповерењем.
4- Летаргија и резигнираност су толико велике да се изгубила нада у нешто боље.

Четри навода која се дају појединачно објаснити, сви делују деструктивно и не пружају ником неке наде за сутрашњи дан.

Сложити се макар око једне наведене чињенице, ствар је саме народне воље и спремности за бар неку врсту буђења, без тога, и даље смо само марва пред кланицом. У нашем народу је толика несигурност и страх још од горега, да и ово лоше, трпимо, додуше уз шкргут зуба, али ипак трпимо. У нашем народу нема више Обилића, Карађорђа, нека Гаврила, нема Танаска Рајића. Сви ћуте попут гроба. Око чега се онда и могу сложити кад су растурени и нејединствени....
Нема Селе никог да засвира и коло поведе...
Сачувана
Никита Чебурашка
Напредни члан
**
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 59


My work is a game, a very serious game.M.C.Escher


Погледај профил
« Одговор #4 послато: Децембар 22, 2011, 01:29:30 »

veceras sam se ''igrala izmedju dve vatre''. diskutovala sam na temu pisma i crkve okruzena pukim puritancima sa jedne strane i tzv. mlakim centristima sa druge strane (sa onom trećom grupom, naopakim liberalima, više ni ne razgovaram. njih se klonim ko i svake slične agresivne sekte). šokirala sam se kad smo se na kraju složili oko neke sredine s tim što je jaz između te dve grupe bio uspešno prevaziđen samo na nama, na uzorku od nekoliko ljudi i to samo na dve teme.

e sad, ako zamislimo na koliko se takvih mesta vode polemike ne samo na netu, nego i u kućama i u kafanama i ko zna gde još i koliko se reči i energije potrošilo u ovoj jednoj goreopisanoj diskusiji na malom uzorku, onda je zaključak da bi za jedno slaganje većinskog, rodoljubivog glasačkog korpusa, bila potrebna energija prosecne atomke.

s druge strane, primetila sam da se konsenzus moze postici pazljivim izjavama kojima se ''mazi'' ego obe strane, ali mu se ne podilazi, ali te izjave moraju biti dovoljno oštre da bi zaparale uši i jednih i drugih i izazvale u njihovim glavama kontroverzne misli. isto tako, primetila sam da se to mirenje dveju strana ne moze nikako raditi iz perspektive jedne od njih, nego iskljucivo iz perspektive posmatraca bez realnog uticaja i politicke ambicije jer bi se u protivnom pripadnici obe strane osetili ugrozenim.

eto, ovo moje iskustvance, opisala sam ovde kao primer jedne od metoda manipulacije ekstremima kako bi se ekstremi približili. na široj ravni, ova goreopisana diskusija, bila bi zapravo čist propagandni projekat ''mirenja zavađene srbadije''.

dveri su, npr. pokušale nešto slično u okviru svoje samopromocije, al čini mi se da im je uspeh manji od onog što su mogli postići da nisu postali mahom reklameri svog udruženja (ne bih da polemišem o tome ko su, čiji su, ko ih plaća, spomenula sam ih samo kao primer propagandnog delovanja).

Сачувана
lorka
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1284


Коњи изумиру! Спасимо коње да спасемо људе!


Погледај профил
« Одговор #5 послато: Децембар 22, 2011, 23:24:47 »

Добро би било да неко дефинише Србина. Шта је то Србин и ко све спада под ту категорију.
Ко успије да то дефинише и да дефгиниција добије некакав консенсзус, свака му част. Онда би се можда могли извући и закључци у вези слоге.
Сачувана
pidikanac
Уредништво
Ветеран
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 1584



Погледај профил
« Одговор #6 послато: Децембар 29, 2011, 14:22:51 »

Србин је као и свако друго људско биће на свету, не разликује се нимало од већинског просека карактерних и друштвених особина. Слави, ратује, воли, рађа као и други под овом капом небеском.

Ипак, утицајем времена, религије и дубоког смисла реалности заснованој на патријархалном друшву и значају породице, рода и обичаја, видно се разликује од рецимо, англо-саксонске расе, латина али и највише од нордиских популација са којима има мало заједничких особина.
Утицај кроз ратове, поразе и победе је Србину као индивидуи, уградио посебно назначен осећај за слободу, самоодлучивање, - пркос и инат су наслеђе вековног ропства под Турцима, завојевачима!
Родољубље је такође овим утисајима добило на тежини, живот под слободним сунцем је увек у Србину имао оданог присталицу.

Оно што се негативно одразило за промену типичног српском менталитета, су узрочници различитог порекла.
Србин је у принципу, ироничан, увек спреман за расправу, за самодоказивање, за самохвалу али ретко за похвалу. Он ће увек поздравити могућност добитка мада никада и свој удео у губицима. Сујетан је, склон завидности и вечитом такмичењу са другима које никада неће прихватити као боље од себе.
Србин је самоуверен љубавник, добар супруг мада са задовољством воли и туђе воће, Србин је одан својој деци и радо за њих, даје и свој живот.
Србин је варан јер се сасвим лако да преварити, лаковерност му се свети па касније увек и у принципу, сваљује грешке на друге и никад на себе.
Србин је одан друг, честит саборац, упоран и тврдоглав непријатељ..
Србин је раскалашан, склон наметнутим вољама других, гласан, бучан, приметљив у свакој групи. Србин се увек настоји свима представити, радо пружа руке и према стварима које нису његове.

Србиново искуство и нова сазнања о приликама које утичу на његов живот, унеле су у његову свест несигурност, сумњу и неверовање. Толико дубоко и осетно, да је спреман и у Веру и Бога посумњати, спреман је и у Цркву своју посумњати, да неверује никоме јер сам види да је преварен, и да искрено мрзи јер од беса, разочарења и губитка поверења према самом себи, губи самопоуздање да сам својим рукама може много што шта променити и себи и другима, - помоћи.....
Србин је без свог Вожда само део масе која незна куда треба кренути
Сачувана
peraazdajic
Гост
« Одговор #7 послато: Децембар 29, 2011, 16:12:21 »

Добро би било да неко дефинише Србина. Шта је то Србин и ко све спада под ту категорију.
Ко успије да то дефинише и да дефгиниција добије некакав консенсзус, свака му част. Онда би се можда могли извући и закључци у вези слоге.

Ајде овде нека неко опише ове Србе...

Веровали или не: У Турској живи 9 милиона Срба!



 Аутор: Друштво српско-турског пријатељства „Инат“

 Веровали или не: У Турској живи 9 милиона Срба!

 Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била… – открива Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“

Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година. Теза да је 500 година дуг принудни брак Срба и Турака оставио за последицу предрасуду да су нам Турци највећи непријатељи, била је инспиративна за Милосављевића, чије изјаве преносимо ин виво, у целини целости.

 КО ЈЕ КОГА ЈАХАО: Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.

ДУШЕК ЗА КАШИКУ: У Србији никад раније није постајала ни назнака да би овакво Друштво пријатељства било могуће. У Београду живи око 1.000 Турака, а претпоставља се да их на Косову и Метохији има још око 30.000, мада су многи од њих поделили судбину комшија Срба. У српском језику има око 8.000 турцизама, а у турском 1.000 србизама. Док смо ми преузели од Турака: инат (чврсто веровати), орган, душек, („тузла“ на турском значи „со“), Турци су од нас наследили речи: кашика, душман…

ТУРСКА ЈЕ ЗА СРБЕ БИЛА – АМЕРИКА: У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.

ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА ЗА ИМПЕРИЈУ: Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер се сматрало да само необразовани не говоре овај језик.

ШТА РАДИ СРПСКО МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ: У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао. Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити. Визе су уведене деведесетих за време рата, а њихово укидање влада још није стигла да стави на дневни ред. Ма чак и Турчину који има Шенген треба транзитна виза кроз Србију. Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година.

БЕОГРАД У ИСТАНБУЛУ: Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!

БОСФОР ПРЕ ЧИКАГА: Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“ Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…

Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била…


ДЕВЕТ МИЛИОНА У РЕЗЕРВИ: Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније – то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере. Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!

КАРАЏИЋ У БАЈРАМ ПАШИ: Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули – Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ – наставља да нас шокира наш саговорник.
ВЕЗИРИ, ЕКОНОМСКА ШАНСА: Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума“. Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска“, али… А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?!

 Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година – прича Милосављевић, чије друштво свакодневно добија понуде за пословну сарадњу с турским фирмама.

Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
 
Извор: http://www.vestinet.rs/blog/verovali-ili-ne-u-turskoj-zivi-9-miliona-srba

Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!